Септална аблација алкохолом

С Википедије, слободне енциклопедије
Септална аблација алкохолом
Специјалносткардиологија

Септална аблација алкохолом (САА) или алкохолна аблација метода је у кардиологији током које се у септалној грани леве срчане (коронарне) артерије изазива инфаркт међукомирске (интервентрикуларне) преграде (септума) и тиме смањења опструкције излазног тракта леве срчане коморе.[1]

Септална аблација алкохолом перкутана је минимално инвазивна процедура коју изводи интервентни кардиолог да би ублажио симптоме и побољшао функционални статус код пацијената са тешким симптомима хипертрофичне кардиомиопатије (ХКМ) који испуњавају строге клиничке, анатомске и физиолошке критеријуме селекције. Код пажљиво одабраних пацијената, када САА изводи искусан интервентни кардиолог, поступак је успешан у ублажавању симптома код преко 90% пацијената.

Опште информације[уреди | уреди извор]

Хипертрофична кардиомиопатија (ХКМ) се манифестује присуством повећања дебљине зида леве коморе (вентрикула) са абнормалним условима пуњења крвљу срчаних комора.[2] Хипертрофична кардиомиопатија ненормално расте у одсуству патофизиолошког узрока као што је хипертензија (висок крвни притисак) или болест аортног залистка. У великој подгрупи пацијената са хипертрофичном опструктивном кардиомиопатијом, задебљање срчаног мишића у одређеном делу интервентрикуларног септума узрокује опструкцију крви која се избаци из леве коморе.[3][4]

Преваленца ХКМ у одраслих је 0.02%–0.23%. Преваленца ХКМ у деце је непозната, али је годишња инциденца приближно 0,3 до 0,5 на 100.000 (око 0,005–0,07%). Већина студија показује нешто већи број оболелих мушкараца, а преваленца ХКМ у различитим расним групама је слична.[5]

Индикације[уреди | уреди извор]

Циљ лечења хипертрофичне кардиомиопатије је да се ублаже или отклоне симптоми и спречи напрасна срчана смрт код оних пацијената са високим ризиком. Када поред конзервативних поступака у терапији симптоми болести перзистирају а градијент притиска при мировању износи више од 50 ммХг, приступа се хируршком лечењу септална аблација алкохолом или септалном миектомијом са сличним резултатима.[6]

Метода[уреди | уреди извор]

Септална аблација алкохолом је техника катетеризације срца дизајнирана да смањи опструкцију крви која се избацује из срца. Техника ствара мали контролисани инфаркт миокарда, убијајући део срчаног мишића који је одговоран за опструкцију, и на крају доводи до тога да тај део фиброзира и постане мање дебео.

Пре интракоронарне ињекције алкохола, мора се обезбедити одсуство замућења у било којој регији миокарда удаљеној од базалног септума (нециљна места). Ако септална грана снабдева друге територије (као што је слободни зид или врх леве коморе, слободни зид десне коморе или папиларни мишић), треба изабрати другу грану перфоратора септума и поновити ињекцију ехокардиографског контрастног средства са новим циљним крвним судом. Ако се и тада не пронађе одговарајућа септална грана, овај поступак треба напустити.[7]

Септална аблација алкохолом се изводи у лабораторији за катетеризацију срца, а треба да је обављају само интервентни кардиолози са посебном обуком и великим искуством за процедуру, и зато је доступна у само у неколико институција на глобалном нивоу.[а]

Техника је слична коронарној ангиопластици јер користи сличну опрему. Користећи жице и балоне за локализацију септалне артерије која храни болесни мишић под флуороскопским (рендгенским) и ехокардиографским (ултразвучним) навођењем, мала количина чистог алкохола се уноси у артерију да би се произвео мали срчани удар.

Током интервенције пацијенти обично осећају благу нелагодност у грудима током процедуре, за коју је потребно око 60 до 90 минута. Аналгетици и благи седативи се дају по потреби.

Након интервенције пацијенти се обично задржавају у болници три до четири дана како би се пратиле евентуалне компликације, укључујући и потребу за сталним пејсмејкером у 5-10%.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Након овог поступку могуће су компликације које укључују поремећаје срчаног спровођења. Метаанализа је показала да ова метода побољшава функционални статус болесника са ХКМ.[8][9]

У метаанализи Лиебрегтс и сарадници су показали да је дугогодишњи морталитет (током просечног праћења од 6 година) био сличан међу болесницима леченим алкохолном аблацијом и оних лечених септалном миектомијом.[10]

Олакшање опструкције се одмах примећује код већине одговарајуће одабраних пацијената. Клинички успех се дефинише као смањење вршног градијента за 50% или више преко излазног тракта, предвиђајући наставак побољшања градијента и ремоделирања срца у наредне 1 до 2 године. Преко 90% пацијената доживи успешну процедуру, са побољшањем градијента излазног тракта и митралне регургитације.[потребна медицинска цитација] Пацијенти обично пријављују прогресивно смањење симптома, укључујући побољшану отежано дисање, вртоглавицу и бол у грудима. Серијски ехокардиограми се рутински добијају да би се пратило ремоделирање срца током времена и документовало смањење градијента излазног тракта.[потребан је цитат] Иако аблација септума алкохолом побољшава симптоме повезане са ХЦМ, она не смањује ризик од изненадне срчане смрти због теоретског ризика од аритмогених ожиљака.

У поређењу са хируршком миектомијом, слични исходи су забележени за отприлике 10 година. Међутим, проспективно, рандомизовано испитивање није спроведено. Упркос почетним забринутостима у вези са дугорочним аритмијским потенцијалом након аблације септума алкохолом, чини се да ризик није гори него код хируршке миектомије. Важно је напоменути да пацијенти који не реагују на аблацију септума алкохолом могу и даље бити кандидати за хируршку миектомију, и обрнуто.

Којим пацијентима ће најбоље помоћи хируршка миектомија, аблација септума алкохолом или медицинска терапија важна је тема и област о којој се интензивно расправља у медицинским научним круговима.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Искусни центри за ову методу сматрају се центри великог обима, дефинисани као центар који је урадио више од 50 процедура, или оператер који је урадио више од 20 процедура.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Макавос, Георге; Κаирис, Цхрис; Тселегкиди, Мариа-Еирини; Карамитсос, Тхеодорос; Ригопоулос, Ангелос Г.; Ноутсиас, Мицхел; Икономидис, Игнатиос (2019-03-09). „Хyпертропхиц цардиомyопатхy: ан упдатед ревиеw он диагносис, прогносис, анд треатмент”. Хеарт Фаилуре Ревиеwс. 24 (4): 439—459. ИССН 1382-4147. дои:10.1007/с10741-019-09775-4. 
  2. ^ Мариан, Али Ј.; Браунwалд, Еугене (2017-09-15). „Хyпертропхиц Цардиомyопатхy”. Цирцулатион Ресеарцх. 121 (7): 749—770. ИССН 0009-7330. дои:10.1161/цирцресаха.117.311059. 
  3. ^ Цуи, Хао; Сцхафф, Хартзелл V. (2020). „80. Хyпертропхиц цардиомyопатхy”. Ур.: Раја, Схахзад Г. Цардиац Сургерy: А Цомплете Гуиде. Сwитзерланд: Спрингер. стр. 735—748. 
  4. ^ Сигwарт У (јул 1995). „Нон-сургицал мyоцардиал редуцтион фор хyпертропхиц обструцтиве цардиомyопатхy”. Ланцет. 346 (8969): 211—214. ПМИД 7616800. С2ЦИД 32959772. дои:10.1016/С0140-6736(95)91267-3. .
  5. ^ ЕСЦ Џепни водич Аутори/ Чланови Радне Скупине: Дијагноза и Менаџмент Хипертрофијске Кардиомиопатије *Циљана скупина за Дијагнозу и Менаџмент Хипертрофијске Кардиомиопатије Еуропског Удружења Кардиологије ( ЕСЦ).
  6. ^ Андерсон, Ј. L.; Адамс, C. D.; Антман, Е. M.; Бридгес, C. Р.; Цалифф, Р. M.; Цасеy, D. Е.; Цхавеy, W. Е.; Фесмире, Ф. M.; Хоцхман, Ј. С.; Левин, Т. Н.; Линцофф, А. M.; Петерсон, Е. D.; Тхероуx, П.; Wенгер, Н. К.; Wригхт, Р. С. (2007). „АЦЦ/АХА 2007 Гуиделинес фор тхе Манагемент оф Патиентс wитх Унстабле Ангина/Нон-СТ-Елеватион Мyоцардиал Инфарцтион: Еxецутиве Суммарy: А Репорт оф тхе Америцан Цоллеге оф Цардиологy/Америцан Хеарт Ассоциатион Таск Форце он Працтице Гуиделинес (Wритинг Цоммиттее то Ревисе тхе 2002 Гуиделинес фор тхе Манагемент оф Патиентс wитх Унстабле Ангина/Нон-СТ-Елеватион Мyоцардиал Инфарцтион): Девелопед ин Цоллаборатион wитх тхе Америцан Цоллеге оф Емергенцy Пхyсицианс, тхе Социетy фор Цардиовасцулар Ангиограпхy анд Интервентионс, анд тхе Социетy оф Тхорациц Сургеонс: Ендорсед бy тхе Америцан Ассоциатион оф Цардиовасцулар анд Пулмонарy Рехабилитатион анд тхе Социетy фор Ацадемиц Емергенцy Медицине”. Цирцулатион. 116 (7): 803—877. дои:10.1161/ЦИРЦУЛАТИОНАХА.107.185752 Слободан приступ. 
  7. ^ Гене Х. Ким, Давид Б. Адамс Алцохол септал аблатион, ин АСЕ'с Цомпрехенсиве Ецхоцардиограпхy (Сецонд Едитион), 2016
  8. ^ Агарwал, Схикхар; Тузцу, Е. Мурат; Десаи, Милинд Y.; Смедира, Ницхолас; Левер, Харрy M.; Лyтле, Бруце W.; Кападиа, Самир Р. (2010). „Упдатед Мета-Аналyсис оф Септал Алцохол Аблатион Версус Мyецтомy фор Хyпертропхиц Цардиомyопатхy”. Јоурнал оф тхе Америцан Цоллеге оф Цардиологy. 55 (8): 823—834. ИССН 0735-1097. дои:10.1016/ј.јацц.2009.09.047. 
  9. ^ Ралпх-Едwардс А, Wоо А, МцЦриндле БW; et al. (фебруар 2005). „Hypertrophic obstructive cardiomyopathy: comparison of outcomes after myectomy or alcohol ablation adjusted by propensity score”. J. Thorac. Cardiovasc. Surg. 129 (2): 351—358. PMID 15678046. doi:10.1016/j.jtcvs.2004.08.047. .
  10. ^ Liebregts, Max; Vriesendorp, Pieter A.; Mahmoodi, Bakhtawar K.; Schinkel, Arend F.L.; Michels, Michelle; ten Berg, Jurriën M. (2015). „A Systematic Review and Meta-Analysis of Long-Term Outcomes After Septal Reduction Therapy in Patients With Hypertrophic Cardiomyopathy”. JACC: Heart Failure. 3 (11): 896—905. ISSN 2213-1779. doi:10.1016/j.jchf.2015.06.011. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Septalna_ablacija_alkoholom&oldid=27448689”