Скинхеди

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
The Business, Берлин 2003. године

Скинхедси (енгл. Skinheads, од skin head - ћелава глава) су бунтовничка омладинска поткултура, настала крајем шездесетих година 20. века у радничким четвртима источног Лондона, која је добила назив по обријаним главама својих припадника. Скинхедси су у почетку потицали из нижих слојева и сиромашних породица из предграђа[1]. Њихов свакодневни изглед који се заснивао на радничкој одећи, тешким кожним чизмама дебелог ђона и кратко ошишаној или обријаној глави истицао је мужеван и агресиван изглед који је био стилски потпуно супротан хипи имиџу дугокосе „деце цвећа“.

Оригинални скинхед покрет нема расистичку идеологију. У почетку слушају црначку музику с Јамајке и Кариба, углавном ска, реге и рокстеди, као и "мод" рок бендове и глем-рок. Појаву бунтовничког панк покрета многи скинхедси прихватају са одушевљењем и масовно прихватају подврсте панка Ои! и хардкор.

Почетком седамдесетих година долази до излива негативних реакција на све већи прилив досељеника из Индије и Пакистана. Десничарске организације су их подстицале на протеривање углавном Азијата и Пакистанаца под изговором да им они отимају посао, на шта су радници нарочито осетљиви. Тада многи скинхедси своју мржњу усмеравају и према припадницима друге и треће генерације “обојених” а поготово према пакистанским досељеницима.

У исто време долази и до раздвајања унутар скинхедс покрета, на оне који су против расне дискриминације (“шарповци” и прокомунистички “црвени скинси”) и на медијски најекспонираније, мада не и најбројније, ултрадесничарске скинхедсе на које утиче нацистичка идеологија од које преузимају поздраве и симболе.

Осамдесетих година и касније, скинхедс револуција почиње да се шири и по континенту. У Немачкој, наци скинси усмеравају свој расизам против турских досељеника, у Русији према Чеченима, а у земљама источне Европе углавном према Ромима.

Врсте[уреди]

Постоји више различитих типова скинхедса. Међу њима су и:

  • Традиционални скинси – Скинси који још увек одржавају дух 1969. године и махом слушају музику с Јамајке и Кариба, углавном ска и реге. Не мрзе никога и не баве се претерано политиком. Углавном пију пиво и иду по свиркама.
  • Наци Скинси (од нем. nazi - нациста) – Поклоници национал-социјализма, баштине идеологију трећег рајха, мрзе Црнце, Јевреје, Кинезе јер их криве за сопствену тешку ситуацију.
  • Скинхеди против расних предрасуда (Шарп скинси, шарповци) – Назив је настао од енглеске скраћенице „SHARP - SkinHeads Against Racial Prejudice” што у преводу значи „Скинси против расних предрасуда”. Јављају се као реакција на нараслу наци скинхедс струју у скинхеад покрету. Желе да очувају традиционални дух покрета али за разлику од традиционалних скинса, не могу остати политички неутрални. Стално наглашавају да су корени скинхеадс покрета у црначкој музици и да скинси не могу мрзети своју црну и браћу.
  • Црвени и анархо скинси (Раш скинси, рашовци) – Назив је настао од енглеске скраћенице “РАСХ - Ред & Анарцхист СкинХеадс” што у преводу значи “Црвени и скинси анархисти”. Као што само име каже, раш скински су по правилу радикални левичари, марксисти, комунисти и анархисти по политичком убеђењу. За разлику од шарповаца који знају само против чега су (против расних предрасуда), рашовци знају и за шта се боре (за комунизам и за анархију). Добар део њих су такође фудбалски хулигани и иду на утакмице да се бију против других навијача и против полиције. Највећи број хулигана скинса анархиста је у Грчкој док у Италији има приличан број навијача црвених скинса и комуниста.
  • Геј скинси – геј (енг. gay - хомосексулац) – Скинси се појављују на Западу деведесетих година и својом појавом побијају устаљену слику о хомосексуалцима као феминизираним момцима. Они показују да хомосексуалци такође могу бити мачо типови који учествују у тучама.
  • Херберти – Подврста скинса који су за уједињење панкера и скинса.

Извори[уреди]

  1. ^ Део чланка је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]