Чечени

С Википедије, слободне енциклопедије
Чечени
Нохчий
Застава Чеченије
Чечени 1923.
Укупна популација
око 2 милиона[1]
Региони са значајном популацијом
 Русија1.431.360
 Европска унија130.000
 Турска100.000
 Казахстан32.894
 Јордан12.000 до 30.000
 Ирак11.000
 Грузија10.100
Језици
чеченски, руски
Религија
ислам
Сродне етничке групе
Вајнахи
Положај Чеченије на Кавказу

Чечени (чеч. нохчий, рус. чечены), или Чеченци (рус. чеченцы), су кавкаски народ, који претежно живи у Русији, односно у Републици Чеченији, у којој чини око 95% становништва. Говоре чеченским језиком, који спада у нахску групу североисточнокавкаске породице језика. Чечени себе називају Нохчи (чеч. нохчий).[2] Чечени и Ингуши су заједнички познати као Вајнахи (што значи наш народ на оба језика).[3][4] Огромна већина данашњих Чечена су исламске вероисповести.[5]

Чеченско друштво је традиционално било егалитарно и организовано око многих аутономних локалних кланова, званих тајпи.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Чечени[уреди | уреди извор]

Према народном предању, руски израз Чеченци потиче из централне Чеченије, која је имала неколико важних села и градова названих по речи Чечен.[6] Име Чечен се у руским изворима јавља крајем 16. века као Чачана, која се помиње као земља у власништву чеченског принца Ших Мурзе.[7] Етимологија је нахског порекла и потиче од речи Че „(унутра”) придодате суфиксу ча/чан, што се у целини може превести као „унутрашња територија”. Села и градови под називом Чечан увек су се налазила у чечанском подручју које се налази у данашњој централној Чеченији.[8][9]

Нохчи (Нахчи)[уреди | уреди извор]

Иако је Чечан (Чечен) био термин који су Чечени користили за означавање одређене географске области (централна Чеченија), Чечени су себе називали Нахчи (чеч. нахчий; горски дијалекти) или Нохчи (чеч. нохчий; низијски дијалекти). Најстарији помен Нахчија десио се 1310. године од стране грузинског патријарха Кирила Донаурија. Назив Нахчи је такође повезиван са градом Нахчиван и нацијом Нахчаматјан (помиње се као један од народа Сарматије из 7. века) од стране многих совјетских и модерних историчара. Чеченски рукописи на арапском језику из раних 1820-их помињу извесни Нахчуван (близу данашњег Кагизмана, Турска) као домовину свих Нахчија. Етимологија термина Нахчи се такође може схватити као спој речи нах („људи”) и чуо („територија”).[4][10]

Географија и дијаспора[уреди | уреди извор]

Чечени углавном живе у Чеченији. Такође постоји значајна чеченска популација у другим деловима Русије, посебно у Ауху (део данашњег Дагестана), Ингушетији и Москви.

Изван Русије, земље са значајном популацијом чеченске дијаспоре су Казахстан, Турска и арапске државе (посебно Јордан и Ирак). Чечени у Ираку и Јордану су углавном потомци породица које су морале да напусте Чеченију током Кавкаског рата, који је довео до анексије Чеченије од стране Руске Империје 1859. године, док оне у Казахстану потичу од етничког чишћења целокупног становништва које су спровели Јосиф Стаљин и Лаврентиј Берија 1944. године. Десетине хиљада чеченских избеглица населиле су се у Европској унији и другде као резултат недавних Чеченских ратова, посебно у таласу емиграције на Запад након 2002. године.[11]

Језик[уреди | уреди извор]

Чечен, 1892.

Главни језик чеченског народа је чеченски. Чеченски припада породици нахских језика (језици североисточног Кавказа). Књижевни чеченски је заснован на централном низијском дијалекту. Други сродни језици укључују ингушки, који има говорнике у суседној Ингушетији, и бацбијски, који је језик народа у суседном делу Грузије. У различитим периодима своје историје, Чечени су користили грузинско, арапско и латинично писмо; од 2008. званично писмо је руска ћирилица.[12][13][14][15]

Већина Чечена који живе у својој домовини са лакоћом разуме ингушки. Ова два језика нису заиста међусобно разумљива, али Чеченима је лако да науче како да разумеју ингушки језик и обрнуто током времена након што га чују неко време.

Године 1989, 73,4% Чечена је говорило руски,[16] иако је овај број опао због ратова из великог броја разлога (укључујући недостатак одговарајућег образовања, одбијање учења језика и масовно расељавање чеченске дијаспоре због рата ). Чечени у дијаспори често говоре језиком земље у којој живе (енглески, француски, немачки, арапски, пољски, грузински, турски итд.).

Познати Чечени[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Chechen leader Kadyrov denies sending troops to Ukraine”. BBC. Приступљено 10. 3. 2022. 
  2. ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Chechenzes”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 6 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 21. 
  3. ^ Berge, Adolf (1859). Чечня и Чеченцы. Тифлис. стр. 65—66. „Вот исчисление всех племен, на которые принято делить Чеченцев. В строгом же смысле деление это не имеет основания. Самим Чеченцам оно совершенно неизвестно. Они сами себя называют Нахче, т.е. "народ" и это относится до всего народа, говорящего на Чеченском языке и его наречиях. Упомянутые же названия им были даны или от аулов, как Цори, Галгай, Шатой и др., или от рек и гор, как Мичиковцы и Качкалыки. Весьма вероятно, что рано или поздно все или большая часть приведенных нами имен исчезнут и Чеченцы удержат за собою одно общее наименование.” 
  4. ^ а б „"Вайнахи и аланы" Руслан Арсанукаев о происхождении названий и самоназваний Чеченцев и Ингушей”. Архивирано из оригинала 24. 01. 2022. г. Приступљено 10. 03. 2022. 
  5. ^ „The George Washington University – Washington, D.C.” (PDF). Gwu.edu. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 10. 2017. г. Приступљено 17. 10. 2018. 
  6. ^ „История возникновения г. Грозный (Амин Тесаев) / Проза.ру”. proza.ru. Приступљено 2022-03-10. 
  7. ^ http://orsthoy.ru/images/knigi/%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%8F0003.pdf Шаблон:Bare URL PDF
  8. ^ „РУССКО-ЧЕЧЕНСКИЕ ОТНОШЕНИЯ ВТОРАЯ ПОЛОВИНА XVI-XVII в. DrevLit.Ru – библиотека древних рукописей”. drevlit.ru. 
  9. ^ „"Вайнахи и аланы" Руслан Арсанукаев о происхождении названий и самоназваний Чеченцев и Ингушей”. ignorik.ru. Архивирано из оригинала 24. 01. 2022. г. Приступљено 10. 03. 2022. 
  10. ^ „Предание о происхождении чеченцев”. 
  11. ^ Chechnya's Exodus to Europe, North Caucasus Weekly Volume: 9 Issue: 3, The Jamestown Foundation, January 24, 2008
  12. ^ „But after their unification in 1934 into a single Chechen-Ingush Autonomous Region (Chechen-Ingush Autonomous Soviet Socialist Republic since 1936), the authorities did their best to ensure the merger of the Chechens and Ingush into a single people, for which a new name was created "Veinakhs / Vainakhs". In the 1960s–1980s. this identity was actively introduced into the consciousness of the Chechens and Ingush and gradually gained more and more popularity.”. V. A. Shnirel'man. Byt' alanami. Intellektualy i politika na Severnom Kavkaze v XX veke. стр. 279. Архивирано из оригинала 2021-01-18. г. 
  13. ^ „Yazyki i narechiya Rossiyskoy Imperii, Statisticheskiy atlas Rossii A.F. Marksa, prilozheniye 14, Sankt-Peterburg, 1907 god.”. Архивирано из оригинала 2017-12-10. г. 
  14. ^ „Kavkazskiy tolmach: (perevodchik s russkogo na glavnѣyshiye kavkazskiye yazyki)”. 1891. стр. 681. Архивирано из оригинала 2021-04-28. г. 
  15. ^ „N. YA. Marr. Izbrannyye raboty”. Архивирано из оригинала 2014-12-11. г. 
  16. ^ Mikhailov, Valentin. Chechnya and Tatarstan
Чечени на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чечени&oldid=25385236”