Склеритис

С Википедије, слободне енциклопедије
Склеритис
Ин тхис пицтуре, тхе еyебалл схоwс а ларге ред инфламед спот он итс сцлера, а сyмптом оф сцлеритис, јуст лефт оф тхе ирис.
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностофталмологија
МКБ-10Х15.0
МКБ-9-CM379.0
ДисеасесДБ11898
МедлинеПлус001003 сцлеритис. 001019 еписцлеритис
еМедицинеемерг/521 опх/642
МеСХД015423

Склеритис или запаљење беоњаче је тешка упала дубоке еписклере и беоњаче која угрожава вид. Симптоми су умерен до јак бол, црвенило (хиперемија) очне јабучице, сузење и фотофобија.[1] Најчешће се јавља код жена старих од 30 до 50 година,[2] међу којима је највише оних које болују од болести везивног ткива попут реуматичног артритис, системског еритемског лупуса, нодозног полиартеритиса, Wегенерове грануломатозе или рецидивирајућих полихондритис.[3] Ретки су случајеви изазвани инфекцијом. Склеритис најчешће захваћа предњи сегмент ога и јављуја се у три облика као: дифузни, нодуларни и некротизирајући (перфорирајућа склеромалација).[4][5]

Дијагноза склеритиса се поставља клинички, а лечи се системском применом кортикостероида и имуносупресора. Нелечени склеритис може довести до губитка вида. [6]

Анатомија[уреди | уреди извор]

Склера или беоњаћа (лат. сцлера) на коју отпада око 83 посто површине очију, чини задњи део фиброзне опне очне јабучице (лат. булбус оцули). Њена спољашња површина је испупчена и покривена фасцијалним омотачем (лат. вагина с. фасциа булби), а напред још и вежњачом (лат. туница цоњунцтива булби). Унутрашња површина је издубљена и одговара судовњачи (лат. цхороидеа).[7]

Беоњача је чврста, нерастегљива, беличаста и непрозирна опна. Има облик лопте пресечене на предњем крају. У тај велики кружни отвор увлачи се периферна ивица рожњаче. Осим овог отвора, на беоњачи се налазе још неколико мањих отвора за пролаз нерава и крвних судова.[7]

У беоњачи постоји венски синус (лат. синус веносус сцлерае) или (лат. цаналис Сцхлемми). Смештен је око лимбуса рожњаче. Испуњен је очном водицом (лат. хумор аqуосус), а инервисана је огранцима кратких цилијарних нерава (лат. нн. цилиарес бревес).[7]

Артерије беоњаче потичу од предњих и кратких задњих цилијарних артерија (лат. аа. цилиарес антериорес, аа. цилиарес постериорес бревес). Вене су притоке ковитластих вена (лат. вв. вортицосае). Лимфних судова нема.[7]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Склеритис је повезана са аутоимуним болестима, и најчешће се јавља када имуни систем напада и уништава здраво ткиво тела погрешно га препознајући као страно [8][9][3] Болести које најчешће могу изазвати склеритис су:[10][11] [12][13] [14]

Склеритис може такође резултирати од трауме до ока или, ретко, може бити изазван од гљивице или паразита. Понекад је разлог непознат.[16]

Склеритис се јавља најчешће код особа старијих од 30 до 60 година, а јако ретко код деце.[17] У готово половине случајева, склеритис је повезан са основним аутоимунским поремећајем као што је реуматоидни артритис. [18]

Облици болести[уреди | уреди извор]

Постоје два главна типа склеритиса: предња и задња.[17][3]

Предњи скларитис[уреди | уреди извор]

Предњи склеритис, који је најчешћи тип, утиче на предњи део склера. Постоје три подврсте предњег склеритиса:[19]

Дифузни склеритис[уреди | уреди извор]

Он је најчешћи тип и најчаћче је најлакши облик. Овај тип показује широко распрострањеност црвенила и упалу дуж читаве беоњаче или у њеном предњем делу.

Нодуларни склеритис

Овај обилк се карактерише присуством нодула што му и сам назива каже, или удубљења, често нежних на додир, на површини ока.

Некротизујући склеритис

Ово је најтежи облик предњег склеритиса. Има способност уништавања склералног ткива и у ретким случајевима може довести до губитка очију. Овај облик обично карактерише екстремни бол (мада ретка форма може настати без болова).

Задњи склеритис,[уреди | уреди извор]

Задњи или постеиорни склеритис је ретка форма, задњег дела ока и често није везана за основни системски поремећај. Постериорни склеритис се може развити самостално или са предњим обликом склеритиса.[20] Особе са овим обликом склеритиса могу имати јаке болове у оку. Овај облик може изазвати компликације које доводе до годлубљивања мрежњаче и глаукома затвореног угла.[21]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Симптоми склеритиса укључују следеће знаке и симптоме[22] [23][3]

  • Замагљен вид, у неким слућајевима могуће је делимични или потпуно губљење вида.[24]
  • Бол и губитак осећаја у оку
  • Црвена пребојеност беоњаче
  • Осјетљивост на светлост (фотофобија) - врло болна
  • Сузење очију

У ретким облицима клиничка слика може бити без болова у оку или црвенила ока.[14]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза се поставља клиничким прегледом и допунским тестовима, попут оног ко кога се унутрашњост и спољашност ока прегледава уз помоћу прорезане лампе, која усредсређује интензиван сноп светлости у очи док офталмолог гледа кроз биомикроскоп.[3]

За потврду инфективног склеритиса потребно је прегледати размазе или биопсиом ока узете узорке, преглед крви и други тестови.

Пошто склеритис може бити повезан са другим поремећајима, у дијагностици је неопходна и консулатције са специјалистима других грана медицине како би се открио основни узрок болести.[14]

Код задњег склеритиса може бити потребано ЦТ–ом, магнетном резонантном томографијом или ултрасонографијом, потврдити дијагнозу.

Терапија[уреди | уреди извор]

Склеритис је озбиљно стање које може довести до губитка вида.[25] Према томе, треба га лечити чим симптоми склеритиса постану очигледни.[26]

Лечење зависи од врсте склеритиса. У већини случајева довољна је примарна терапија која се заснива на примене системских кортикостероида (нпр преднизона у дози од 1 мг/кг ПО једном/дан).[14] Ако склеритис не одговори на системску примену кортикостероида или ако болесник има некротизирајући склеритис и болест везивног ткива, индикована је системска имуносупресија циклофосфамидом или азатиоприном, али само уз сагласност реуматолога.[27]

У тежим случајевима, операција може бити неопходна за поправку оштећеног ткива склере, чинме се спречава даљи губитак вида. Код претеће перфорације склере може бити индикована и трансплантација бјеоњаче.

У случајевима када је склеритис узрокован другим поремећајем у телу, лечење те болести је такође неопходно за контролу симптома склеритиса.[28][29]

Приликом терапије треба имати у виду да се, упркос лечењу, склеритис може поновити, и зато је важно да офталмолог и/или други стручњаци редовно и потпуно третирају склеритис.[30][31][32] [33]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Од укупно броја болесника са склеритисом, за годину дана у њих 14%, а та три године у њих 30% јављају се знаци смањења оштрине вида. Стопа смртности у болесника с некротизирајућим склеритисом и пратећим системским васкулитисом износи и до 50% након 10 година од почетка болести. (углавном због инфаркта миокарда).[34]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Сцлеритис—Инфецтиоус Версус Инфламматорy”. УС Опхтхалмиц Ревиеw (на језику: енглески). 2016-10-10. 
  2. ^ Ходсон К, Галор А, Карп К, ет ал., Епидемиологy анд висуал оутцомес ин патиентс wитх инфецтиоус сцлеритис, Цорнеа,. . 32. 2013: 466—72.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  3. ^ а б в г д „Wхат Ис Сцлеритис?”. WебМД (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  4. ^ Росенбаум ЈТ. Тхе Еyе анд рхеуматиц дисеасес. Ин: Фирестеин ГС, Будд РЦ, Харрис ЕД Јр, ет ал., едс. Келлеy'с Теxтбоок оф Рхеуматологy. 8тх ед. Пхиладелпхиа, Па: Саундерс Елсевиер; 2008:цхап 46.
  5. ^ Wатсон П. Дисеасес оф тхе сцлера анд еписцлера. Ин: Тасман W, Јаегер ЕА, едс. Дуане’с Опхтхалмологy. 15тх ед. Пхиладелпхиа, Па: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс; 2009:цхап 23.
  6. ^ Јаин V, Гарг П, Схарма С, Мицробиал сцлеритис-еxпериенце фром а девелопинг цоунтрy, Еyе,. . 23. 2009: 255—61.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ). .
  7. ^ а б в г Фостер ЦС анд де ла Маза МС, Тхе Сцлера, Неw Yорк: Спрингер, 1994.
  8. ^ Wатсон ПГ, Хаyрех СС, Сцлеритис анд еписцлеритис, Бр Ј Опхтхалмол,. . 60. 1976: 163—7.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  9. ^ Окхрави Н, Одуфуwа Б, МцЦлускеy П, Лигхтман С, Сцлеритис, Сурв Опхтхалмол, 2005;50: 351–63.
  10. ^ Саинз де ла Маза M, Таубер Ј, Фостер ЦС, Цлиницал цонсидератионс оф еписцлеритис анд сцлеритис. Ин: Саинз де ла Маза M, Таубер Ј, Фостер ЦС, Тхе Сцлера, Сецонд Едитион, Неw Yорк: Спрингер, 2012;102–32.
  11. ^ Wакефиелд D, Ди Гироламо Н, Тхурау С, ет ал., Сцлеритис: Иммунопатхогенесис анд молецулар басис фор тхерапy, Прогресс ин Ретинал анд Еyе Ресеарцх,. . 35. 2013: 44—62.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  12. ^ Цао Ј, Цоцхо L, Фостер ЦС, Ритуxимаб ин тхе треатмент оф рефрацторy нонинфецтиоус сцлеритис, Ам Ј Опхтхалмол,. . 164. 2016: 22—8.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  13. ^ Саинз де ла Маза, Молина Н, Гонзалез-Гонзалез ЛА, ет ал., Сцлеритис тхерапy, Опхтхалмологy,. . 119. 2012: 51—8.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  14. ^ а б в г „Сцлеритис: Риск Фацторс, Цаусес, анд Сyмптомс”. Хеалтхлине (на језику: енглески). 2016-12-20. Приступљено 2021-02-04. 
  15. ^ Асхок D, Аyлиффе WХ, Киелy ПД, Нецротизинг сцлеритис ассоциатед wитх рхеуматоид артхритис: лонг-терм ремиссион wитх хигх-досе инфлиxимаб тхерапy, Рхеуматхологy (Оxфорд), 2005;44:950.
  16. ^ Wатсон П. Дисеасес оф тхе сцлера анд еписцлера. Ин: Тасман W, Јаегер ЕА, едс. Дуане'с Опхтхалмологy, 2013 Едитион. Пхиладелпхиа, ПА: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс; 2013:вол 4, цхап 23.
  17. ^ а б Yанофф M, Цамерон ЈД. Дисеасес оф тхе висуал сyстем. Ин: Голдман L, Сцхафер АИ, едс. Голдман-Цецил Медицине. 25тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2016:цхап 423.
  18. ^ Фостер ЦС, Форстот СЛ, Wилсон ЛА, Морталитy рате ин рхеуматоид артхритис патиентс девелопинг нецротизинг сцлеритис ор перипхерал улцеративе кератитис, Опхтхалмологy, 1984;91:1253.
  19. ^ ОД, Бy Јим Wиллиамсон. „А Ред Еyе: Сцлеритис ор Еписцлеритис?”. www.ревиеwофоптометрy.цом. Приступљено 2021-02-04. 
  20. ^ МцЦлускеy ПЈ, Wатсон ПГ, Лигхтман С, ет ал., Постериор сцлеритис: цлиницал феатурес, сyстемиц ассоциатионс, анд оутцоме ин а ларге сериес оф патиентс, Опхтхалмологy, 1999; 106:2380–6.
  21. ^ МцЦлускеy ПЈ, Wатсон ПГ, Лигхтман С, ет ал., Постериор сцлеритис: цлиницал феатурес, сyстемиц ассоциатионс, анд оутцоме ин а ларге сериес оф патиентс, Опхтхалмологy,. . 106. 1999: 2380—6.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  22. ^ Саинз M, Молина Н, Гонзалез ЛА, ет ал., Цлиницал цхарацтеристицс оф а ларге цохорт оф патиентс wитх сцлеритис анд еписцлеритис, Опхтхалмологy,. . 119. 2012: 43—50.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  23. ^ Јабс ДА, Мудун А, Дунн ЈП, Марсх МЈ, Еписцлеритис анд сцлеритис: цлиницал феатурес анд треатмент ресултс, Ам Ј Опхтхалмол,. . 130. 2000: 469—76.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  24. ^ „Wхат Ис Сцлеритис?”. Америцан Ацадемy оф Опхтхалмологy (на језику: енглески). 2020-08-04. Приступљено 2021-02-04. 
  25. ^ Реyнолдс МГ, Алфонсо Е, Треатмент оф инфецтиоус сцлеритис анд кератосцлеритис, Ам Ј Опхтхалмол,. . 112. 1991: 543—7.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  26. ^ Стоне ЈХ, Меркел ПА, Спиера Р, Сео П, ет ал., Ритуxимаб версус цyцлопхоспхамиде фор АНЦА-ассоциатед васцулитис, Н Енгл Ј Мед, 2010;363:221.
  27. ^ Yанофф M, Цамерон ЈД. Дисеасес оф тхе висуал сyстем. Ин: Голдман L, Сцхафер АИ, едс. Голдман-Цецил Медицине. 25тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2016:цхап 423.
  28. ^ Биелефелд П, Муселиер А, Девиллиерс Х, ет ал., Цотримоxазоле ас а треатмент фор рецуррент идиопатхиц антериор сцлеритис: А сингле-центер еxпериенце ин 20 патиентс, Оцулар Иммунологy & Инфламматион,. . 23. 2015: 184—7.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  29. ^ Јацхенес АW, Цху ДС, Ретроспецтиве ревиеw оф метхротреxате тхерапy ин тхе треатмент оф цхрониц, нонинфецтиоус, нонцретизинг сцлеритис, Ам Ј Оптхалмол, 2008;145–487.
  30. ^ Доцтор П, Султан А, Сyед С, ет ал., Инфлиxимаб фор тхе треатмент оф рефрацторy сцлеритис, Бр Ј Опхтахлмол, 2010;94:579.
  31. ^ Мурпхy CC, Аyлиффе WХ, Боотх А, ет ал., Тумор нецросис фацтор алпха блоцкаде wитх инфлиxимаб фор рефрацторy увеитис анд сцлеритис, Опхтхалмологy, 2004;111:352.
  32. ^ Сен ХН, Сухлер ЕБ, Ал-Кхатиб СQ, ет ал., Мyцопхенолате мофетил фор тхе треатмент оф сцлеритис, Опхтхалмологy, 2003;110:1750.
  33. ^ Ел-Схабраwи Y, Херманн Ј, Анти-ТНФ алпха тхерапy ин цхрониц нецротизинг сцлеритис ресистант то стандард иммуномодулаторy тхерапy ин а патиент wитх Wегенер’с грануломатосис, Еyе, 2005;19:1017.
  34. ^ „Сцлеритис”. WебМД, ЛЛЦ. Медсцапе. Приступљено 13. 11. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Skleritis&oldid=27448227”