Skleritis

С Википедије, слободне енциклопедије
Skleritis
In this picture, the eyeball shows a large red inflamed spot on its sclera, a symptom of scleritis, just left of the iris.
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностoftalmologija
МКБ-10H15.0
МКБ-9-CM379.0
DiseasesDB11898
MedlinePlus001003 scleritis. 001019 episcleritis
eMedicineemerg/521 oph/642
MeSHD015423

Skleritis ili zapaljenje beonjače je teška upala duboke episklere i beonjače koja ugrožava vid. Simptomi su umeren do jak bol, crvenilo (hiperemija) očne jabučice, suzenje i fotofobija.[1] Najčešće se javlja kod žena starih od 30 do 50 godina,[2] među kojima je najviše onih koje boluju od bolesti vezivnog tkiva poput reumatičnog artritis, sistemskog eritemskog lupusa, nodoznog poliarteritisa, Wegenerove granulomatoze ili recidivirajućih polihondritis.[3] Retki su slučajevi izazvani infekcijom. Skleritis najčešće zahvaća prednji segment oga i javljuja se u tri oblika kao: difuzni, nodularni i nekrotizirajući (perforirajuća skleromalacija).[4][5]

Dijagnoza skleritisa se postavlja klinički, a leči se sistemskom primenom kortikosteroida i imunosupresora. Nelečeni skleritis može dovesti do gubitka vida. [6]

Anatomija[уреди | уреди извор]

Sklera ili beonjaća (lat. sclera) na koju otpada oko 83 posto površine očiju, čini zadnji deo fibrozne opne očne jabučice (lat. bulbus oculi). Njena spoljašnja površina je ispupčena i pokrivena fascijalnim omotačem (lat. vagina s. fascia bulbi), a napred još i vežnjačom (lat. tunica conjunctiva bulbi). Unutrašnja površina je izdubljena i odgovara sudovnjači (lat. choroidea).[7]

Beonjača je čvrsta, nerastegljiva, beličasta i neprozirna opna. Ima oblik lopte presečene na prednjem kraju. U taj veliki kružni otvor uvlači se periferna ivica rožnjače. Osim ovog otvora, na beonjači se nalaze još nekoliko manjih otvora za prolaz nerava i krvnih sudova.[7]

U beonjači postoji venski sinus (lat. sinus venosus sclerae) ili (lat. canalis Schlemmi). Smešten je oko limbusa rožnjače. Ispunjen je očnom vodicom (lat. humor aquosus), a inervisana je ograncima kratkih cilijarnih nerava (lat. nn. ciliares breves).[7]

Arterije beonjače potiču od prednjih i kratkih zadnjih cilijarnih arterija (lat. aa. ciliares anteriores, aa. ciliares posteriores breves). Vene su pritoke kovitlastih vena (lat. vv. vorticosae). Limfnih sudova nema.[7]

Etiopatogeneza[уреди | уреди извор]

Skleritis je povezana sa autoimunim bolestima, i najčešće se javlja kada imuni sistem napada i uništava zdravo tkivo tela pogrešno ga prepoznajući kao strano [8][9][3] Bolesti koje najčešće mogu izazvati skleritis su:[10][11] [12][13] [14]

Skleritis može takođe rezultirati od traume do oka ili, retko, može biti izazvan od gljivice ili parazita. Ponekad je razlog nepoznat.[16]

Skleritis se javlja najčešće kod osoba starijih od 30 do 60 godina, a jako retko kod dece.[17] U gotovo polovine slučajeva, skleritis je povezan sa osnovnim autoimunskim poremećajem kao što je reumatoidni artritis. [18]

Oblici bolesti[уреди | уреди извор]

Postoje dva glavna tipa skleritisa: prednja i zadnja.[17][3]

Prednji sklaritis[уреди | уреди извор]

Prednji skleritis, koji je najčešći tip, utiče na prednji deo sklera. Postoje tri podvrste prednjeg skleritisa:[19]

Difuzni skleritis[уреди | уреди извор]

On je najčešći tip i najčaćče je najlakši oblik. Ovaj tip pokazuje široko rasprostranjenost crvenila i upalu duž čitave beonjače ili u njenom prednjem delu.

Nodularni skleritis

Ovaj obilk se karakteriše prisustvom nodula što mu i sam naziva kaže, ili udubljenja, često nežnih na dodir, na površini oka.

Nekrotizujući skleritis

Ovo je najteži oblik prednjeg skleritisa. Ima sposobnost uništavanja skleralnog tkiva i u retkim slučajevima može dovesti do gubitka očiju. Ovaj oblik obično karakteriše ekstremni bol (mada retka forma može nastati bez bolova).

Zadnji skleritis,[уреди | уреди извор]

Zadnji ili posteiorni skleritis je retka forma, zadnjeg dela oka i često nije vezana za osnovni sistemski poremećaj. Posteriorni skleritis se može razviti samostalno ili sa prednjim oblikom skleritisa.[20] Osobe sa ovim oblikom skleritisa mogu imati jake bolove u oku. Ovaj oblik može izazvati komplikacije koje dovode do godlubljivanja mrežnjače i glaukoma zatvorenog ugla.[21]

Klinička slika[уреди | уреди извор]

Simptomi skleritisa uključuju sledeće znake i simptome[22] [23][3]

  • Zamagljen vid, u nekim slućajevima moguće je delimični ili potpuno gubljenje vida.[24]
  • Bol i gubitak osećaja u oku
  • Crvena prebojenost beonjače
  • Osjetljivost na svetlost (fotofobija) - vrlo bolna
  • Suzenje očiju

U retkim oblicima klinička slika može biti bez bolova u oku ili crvenila oka.[14]

Dijagnoza[уреди | уреди извор]

Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom i dopunskim testovima, poput onog ko koga se unutrašnjost i spoljašnost oka pregledava uz pomoću prorezane lampe, koja usredsređuje intenzivan snop svetlosti u oči dok oftalmolog gleda kroz biomikroskop.[3]

Za potvrdu infektivnog skleritisa potrebno je pregledati razmaze ili biopsiom oka uzete uzorke, pregled krvi i drugi testovi.

Pošto skleritis može biti povezan sa drugim poremećajima, u dijagnostici je neophodna i konsulatcije sa specijalistima drugih grana medicine kako bi se otkrio osnovni uzrok bolesti.[14]

Kod zadnjeg skleritisa može biti potrebano CT–om, magnetnom rezonantnom tomografijom ili ultrasonografijom, potvrditi dijagnozu.

Terapija[уреди | уреди извор]

Skleritis je ozbiljno stanje koje može dovesti do gubitka vida.[25] Prema tome, treba ga lečiti čim simptomi skleritisa postanu očigledni.[26]

Lečenje zavisi od vrste skleritisa. U većini slučajeva dovoljna je primarna terapija koja se zasniva na primene sistemskih kortikosteroida (npr prednizona u dozi od 1 mg/kg PO jednom/dan).[14] Ako skleritis ne odgovori na sistemsku primenu kortikosteroida ili ako bolesnik ima nekrotizirajući skleritis i bolest vezivnog tkiva, indikovana je sistemska imunosupresija ciklofosfamidom ili azatioprinom, ali samo uz saglasnost reumatologa.[27]

U težim slučajevima, operacija može biti neophodna za popravku oštećenog tkiva sklere, činme se sprečava dalji gubitak vida. Kod preteće perforacije sklere može biti indikovana i transplantacija bjeonjače.

U slučajevima kada je skleritis uzrokovan drugim poremećajem u telu, lečenje te bolesti je takođe neophodno za kontrolu simptoma skleritisa.[28][29]

Prilikom terapije treba imati u vidu da se, uprkos lečenju, skleritis može ponoviti, i zato je važno da oftalmolog i/ili drugi stručnjaci redovno i potpuno tretiraju skleritis.[30][31][32] [33]

Prognoza[уреди | уреди извор]

Od ukupno broja bolesnika sa skleritisom, za godinu dana u njih 14%, a ta tri godine u njih 30% javljaju se znaci smanjenja oštrine vida. Stopa smrtnosti u bolesnika s nekrotizirajućim skleritisom i pratećim sistemskim vaskulitisom iznosi i do 50% nakon 10 godina od početka bolesti. (uglavnom zbog infarkta miokarda).[34]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Scleritis—Infectious Versus Inflammatory”. US Ophthalmic Review (на језику: енглески). 2016-10-10. 
  2. ^ Hodson K, Galor A, Karp K, et al., Epidemiology and visual outcomes in patients with infectious scleritis, Cornea,. . 32. 2013: 466—72.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ а б в г д „What Is Scleritis?”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  4. ^ Rosenbaum JT. The Eye and rheumatic diseases. In: Firestein GS, Budd RC, Harris ED Jr, et al., eds. Kelley's Textbook of Rheumatology. 8th ed. Philadelphia, Pa: Saunders Elsevier; 2008:chap 46.
  5. ^ Watson P. Diseases of the sclera and episclera. In: Tasman W, Jaeger EA, eds. Duane’s Ophthalmology. 15th ed. Philadelphia, Pa: Lippincott Williams & Wilkins; 2009:chap 23.
  6. ^ Jain V, Garg P, Sharma S, Microbial scleritis-experience from a developing country, Eye,. . 23. 2009: 255—61.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). .
  7. ^ а б в г Foster CS and de la Maza MS, The Sclera, New York: Springer, 1994.
  8. ^ Watson PG, Hayreh SS, Scleritis and episcleritis, Br J Ophthalmol,. . 60. 1976: 163—7.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  9. ^ Okhravi N, Odufuwa B, McCluskey P, Lightman S, Scleritis, Surv Ophthalmol, 2005;50: 351–63.
  10. ^ Sainz de la Maza M, Tauber J, Foster CS, Clinical considerations of episcleritis and scleritis. In: Sainz de la Maza M, Tauber J, Foster CS, The Sclera, Second Edition, New York: Springer, 2012;102–32.
  11. ^ Wakefield D, Di Girolamo N, Thurau S, et al., Scleritis: Immunopathogenesis and molecular basis for therapy, Progress in Retinal and Eye Research,. . 35. 2013: 44—62.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  12. ^ Cao J, Cocho L, Foster CS, Rituximab in the treatment of refractory noninfectious scleritis, Am J Ophthalmol,. . 164. 2016: 22—8.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  13. ^ Sainz de la Maza, Molina N, Gonzalez-Gonzalez LA, et al., Scleritis therapy, Ophthalmology,. . 119. 2012: 51—8.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  14. ^ а б в г „Scleritis: Risk Factors, Causes, and Symptoms”. Healthline (на језику: енглески). 2016-12-20. Приступљено 2021-02-04. 
  15. ^ Ashok D, Ayliffe WH, Kiely PD, Necrotizing scleritis associated with rheumatoid arthritis: long-term remission with high-dose infliximab therapy, Rheumathology (Oxford), 2005;44:950.
  16. ^ Watson P. Diseases of the sclera and episclera. In: Tasman W, Jaeger EA, eds. Duane's Ophthalmology, 2013 Edition. Philadelphia, PA: Lippincott Williams & Wilkins; 2013:vol 4, chap 23.
  17. ^ а б Yanoff M, Cameron JD. Diseases of the visual system. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 423.
  18. ^ Foster CS, Forstot SL, Wilson LA, Mortality rate in rheumatoid arthritis patients developing necrotizing scleritis or peripheral ulcerative keratitis, Ophthalmology, 1984;91:1253.
  19. ^ OD, By Jim Williamson. „A Red Eye: Scleritis or Episcleritis?”. www.reviewofoptometry.com. Приступљено 2021-02-04. 
  20. ^ McCluskey PJ, Watson PG, Lightman S, et al., Posterior scleritis: clinical features, systemic associations, and outcome in a large series of patients, Ophthalmology, 1999; 106:2380–6.
  21. ^ McCluskey PJ, Watson PG, Lightman S, et al., Posterior scleritis: clinical features, systemic associations, and outcome in a large series of patients, Ophthalmology,. . 106. 1999: 2380—6.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  22. ^ Sainz M, Molina N, Gonzalez LA, et al., Clinical characteristics of a large cohort of patients with scleritis and episcleritis, Ophthalmology,. . 119. 2012: 43—50.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  23. ^ Jabs DA, Mudun A, Dunn JP, Marsh MJ, Episcleritis and scleritis: clinical features and treatment results, Am J Ophthalmol,. . 130. 2000: 469—76.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  24. ^ „What Is Scleritis?”. American Academy of Ophthalmology (на језику: енглески). 2020-08-04. Приступљено 2021-02-04. 
  25. ^ Reynolds MG, Alfonso E, Treatment of infectious scleritis and keratoscleritis, Am J Ophthalmol,. . 112. 1991: 543—7.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  26. ^ Stone JH, Merkel PA, Spiera R, Seo P, et al., Rituximab versus cyclophosphamide for ANCA-associated vasculitis, N Engl J Med, 2010;363:221.
  27. ^ Yanoff M, Cameron JD. Diseases of the visual system. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 423.
  28. ^ Bielefeld P, Muselier A, Devilliers H, et al., Cotrimoxazole as a treatment for recurrent idiopathic anterior scleritis: A single-center experience in 20 patients, Ocular Immunology & Inflammation,. . 23. 2015: 184—7.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  29. ^ Jachenes AW, Chu DS, Retrospective review of methrotrexate therapy in the treatment of chronic, noninfectious, noncretizing scleritis, Am J Opthalmol, 2008;145–487.
  30. ^ Doctor P, Sultan A, Syed S, et al., Infliximab for the treatment of refractory scleritis, Br J Ophtahlmol, 2010;94:579.
  31. ^ Murphy CC, Ayliffe WH, Booth A, et al., Tumor necrosis factor alpha blockade with infliximab for refractory uveitis and scleritis, Ophthalmology, 2004;111:352.
  32. ^ Sen HN, Suhler EB, Al-Khatib SQ, et al., Mycophenolate mofetil for the treatment of scleritis, Ophthalmology, 2003;110:1750.
  33. ^ El-Shabrawi Y, Hermann J, Anti-TNF alpha therapy in chronic necrotizing scleritis resistant to standard immunomodulatory therapy in a patient with Wegener’s granulomatosis, Eye, 2005;19:1017.
  34. ^ „Scleritis”. WebMD, LLC. Medscape. Приступљено 13. 11. 2018. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

  • Šta je skleritis? — Američka akademija za oftalmologiju, 2018 (језик: енглески)
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Skleritis&oldid=27448227”