Славко Алмажан

С Википедије, слободне енциклопедије
Славко Алмажан
Лични подаци
Датум рођења(1940-03-10)10. март 1940.
Место рођењаОрешац, Војводина,  Србија

Славко Алмажан (рум. Славцо Алмăјан; рођен 10. марта 1940. године у Орешцу) војвођански румунски је песник, прозни писац, имаголог, писац радио-драма, есеја, режисер, преводилац.[1] [2][3]

Завршио је гимназију у Вршцу; студирао књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Био је предавач на Специјалистичким академским студијама у Новом Саду где је предавао алтернативну књижевност и уметност. Радио је као новинар, а затим уредник у Радио Новом Саду и на Телевизији Нови Сад, био је главни уредник издавачке куће "Либертатеа", председник Друштва за румунски језик и књижевност, председник Друштва књижевника Војводине.[4][3]

Члан је Удружења књижевника Србије односно Друштва књижевника Војводине, члан Савеза књижевника Румуније, редовни члан Међународне академије уметности "Михај Еминеску" из Крајове. Добитник је више значајних награда у земљи и иностранству. Годину дана је живео у Њујорку, где је започео проучавање утицаја америчке културе на исељенике румунског порекла из Србије. Превођен је на више језика: српски, мађарски, словачки, русински, енглески, француски, италијански, шпански, шведски, турски, албански, пољски. Уврштен је у Антологију европског модерног песништва XX века као и у Антологију савремене светске поезије. Дедељено му је звање Амбасадора поезије.[5] Живи у Новом Саду.[3]

Дела[уреди | уреди извор]

Поезија[3]

  • Пантомима за недељно поподне (1968)
  • Мушкарац у течном стању (1970)
  • Кућа пустиње (1971)
  • Лиман три (1978)
  • Ротативни лавиринт (1986)
  • Како су патуљци заборавили да расту (1987)
  • Померање тачке (1988)
  • Ефекат контраста (1989)
  • Антистресс схоw (1996)
  • Јахач из Вавилона (1996)
  • Пост-рестант у архипелагу (1999)
  • Излазак из пешчаника (2000)
  • Дела имагинарног (2004)
  • Фотограф из Ронконкоме (2009)
  • Епска судбина (2011)
  • Мансарда са западне стране (2012)
  • Риба је искочила из акваријума (2017)

Проза[3]

  • Ноћ од хартије (1971)
  • Клавир са пауковима (1991)
  • Заумне приче (2011)
  • Рођендански пикник једног анђела (2014)

Есеји[3]

  • Метагалаксија мањина (1996)
  • Хацијенда са беладонама (2003)
  • Краљица житног класја или Паралелни живот Марије Балан (2003)
  • Слојевитост и фасцинација супротности (2007)
  • Беле ноћи на Девојачком бунару (2010)
  • Бежање са ивице (2019)

Књижевне награде[уреди | уреди извор]

Октобарска награда за поезију (1974); Повеља града Новог Сада (1984); Гранд Приx за поезију „Лућијан Блага”, Клуж-Напока (1996); Златна значка, за целокупну књижевну активност, Београд (1996); Награда "Опера Омниа" Међународне академије "Михај Еминеску", Крајова (2000); Награда Марин Сореску(2003); Орден "Михај Еминеску" за књижевност, Јаши (2003); Награда "Василе Васко Попа" Друштва књижевника Војводине (2004); Награда Међународне академије "Михај Еминеску" за поезију, Крајова (2006); Звање „Песник Јашија” (2014); Нагрда за прозу на Мађународном фестивалу поезије, Крајова (2015); Награда за животно дело Удружења књижевника Србије (2015); четири пута је био добитник Награде за књигу године.[6][3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Алмажан, Славко. Ноћ од хартије. Нови Сад : Матица српска, 1975. стр. 161. 
  2. ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 19. 
  3. ^ а б в г д ђ е „Славко Алмажан”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 5. 2. 2024. 
  4. ^ Алмǎјан, Славцо. Фотографул дин Ронконкома. Панциова : Либертатеа, 2009. стр. 131—139. ИСБН 978-86-7001-233-2. 
  5. ^ http://www.uniuneascriitorilortm.ro/content/alm%C4%83jan-slavco, Униунеа Сцрииторилор дин Ромâниа,16. мај 2014. Приступљено 10. марта 2020.
  6. ^ Славцо Алмǎјан, Славцо. Ун пеşте а сǎрит дин ацвариу : поеме елиберате де гравитаţие. Панциова : Либертатеа, 2017. стр. 125—126. ИСБН 978-86-7001-319-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Slavko_Almažan&oldid=27536638”