Пређи на садржај

Slavko Almažan

С Википедије, слободне енциклопедије
Slavko Almažan
Лични подаци
Датум рођења(1940-03-10)10. март 1940.
Место рођењаOrešаc, Vojvodina,  Srbija

Slavko Almažan (rum. Slavco Almăjan; rođen 10. marta 1940. godine u Orešcu) vojvođanski rumunski je pesnik, prozni pisac, imagolog, pisac radio-drama, eseja, režiser, prevodilac.[1] [2][3]

Završio je gimnaziju u Vršcu; studirao književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Bio je predavač na Specijalističkim akademskim studijama u Novom Sadu gde je predavao alternativnu književnost i umetnost. Radio je kao novinar, a zatim urednik u Radio Novom Sadu i na Televiziji Novi Sad, bio je glavni urednik izdavačke kuće "Libertatea", predsednik Društva za rumunski jezik i književnost, predsednik Društva književnika Vojvodine.[4][3]

Član je Udruženja književnika Srbije odnosno Društva književnika Vojvodine, član Saveza književnika Rumunije, redovni član Međunarodne akademije umetnosti "Mihaj Eminesku" iz Krajove. Dobitnik je više značajnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Godinu dana je živeo u Njujorku, gde je započeo proučavanje uticaja američke kulture na iseljenike rumunskog porekla iz Srbije. Prevođen je na više jezika: srpski, mađarski, slovački, rusinski, engleski, francuski, italijanski, španski, švedski, turski, albanski, poljski. Uvršten je u Antologiju evropskog modernog pesništva XX veka kao i u Antologiju savremene svetske poezije. Dedeljeno mu je zvanje Ambasadora poezije.[5] Živi u Novom Sadu.[3]

Poezija[3]

  • Pantomima za nedeljno popodne (1968)
  • Muškarac u tečnom stanju (1970)
  • Kuća pustinje (1971)
  • Liman tri (1978)
  • Rotativni lavirint (1986)
  • Kako su patuljci zaboravili da rastu (1987)
  • Pomeranje tačke (1988)
  • Efekat kontrasta (1989)
  • Antistress show (1996)
  • Jahač iz Vavilona (1996)
  • Post-restant u arhipelagu (1999)
  • Izlazak iz peščanika (2000)
  • Dela imaginarnog (2004)
  • Fotograf iz Ronkonkome (2009)
  • Epska sudbina (2011)
  • Mansarda sa zapadne strane (2012)
  • Riba je iskočila iz akvarijuma (2017)

Proza[3]

  • Noć od hartije (1971)
  • Klavir sa paukovima (1991)
  • Zaumne priče (2011)
  • Rođendanski piknik jednog anđela (2014)

Eseji[3]

  • Metagalaksija manjina (1996)
  • Hacijenda sa beladonama (2003)
  • Kraljica žitnog klasja ili Paralelni život Marije Balan (2003)
  • Slojevitost i fascinacija suprotnosti (2007)
  • Bele noći na Devojačkom bunaru (2010)
  • Bežanje sa ivice (2019)

Književne nagrade

[уреди | уреди извор]

Oktobarska nagrada za poeziju (1974); Povelja grada Novog Sada (1984); Grand Prix za poeziju „Lućijan Blaga”, Kluž-Napoka (1996); Zlatna značka, za celokupnu književnu aktivnost, Beograd (1996); Nagrada "Opera Omnia" Međunarodne akademije "Mihaj Eminesku", Krajova (2000); Nagrada Marin Soresku(2003); Orden "Mihaj Eminesku" za književnost, Jaši (2003); Nagrada "Vasile Vasko Popa" Društva književnika Vojvodine (2004); Nagrada Međunarodne akademije "Mihaj Eminesku" za poeziju, Krajova (2006); Zvanje „Pesnik Jašija” (2014); Nagrda za prozu na Mađunarodnom festivalu poezije, Krajova (2015); Nagrada za životno delo Udruženja književnika Srbije (2015); četiri puta je bio dobitnik Nagrade za knjigu godine.[6][3]

  1. ^ Алмажан, Славко. Ноћ од хартије. Нови Сад : Матица српска, 1975. стр. 161. 
  2. ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 19. 
  3. ^ а б в г д ђ е „Славко Алмажан”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 5. 2. 2024. 
  4. ^ Almǎjan, Slavco. Fotograful din Ronkonkoma. Panciova : Libertatea, 2009. стр. 131—139. ISBN 978-86-7001-233-2. 
  5. ^ http://www.uniuneascriitorilortm.ro/content/alm%C4%83jan-slavco, Uniunea Scriitorilor din România,16. maj 2014. Pristupljeno 10. marta 2020.
  6. ^ Slavco Almǎjan, Slavco. Un peşte a sǎrit din acvariu : poeme eliberate de gravitaţie. Panciova : Libertatea, 2017. стр. 125—126. ISBN 978-86-7001-319-3. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]