Slavko Almažan
Ubaciti infokutiju, srediti tekst i reference, kao i spoljašnje veze možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. |
Slavko Almažan | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 10. март 1940. |
Место рођења | Orešаc, Vojvodina, Srbija |
Slavko Almažan (rum. Slavco Almăjan; rođen 10. marta 1940. godine u Orešcu) vojvođanski rumunski je pesnik, prozni pisac, imagolog, pisac radio-drama, eseja, režiser, prevodilac.[1] [2][3]
Završio je gimnaziju u Vršcu; studirao književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Bio je predavač na Specijalističkim akademskim studijama u Novom Sadu gde je predavao alternativnu književnost i umetnost. Radio je kao novinar, a zatim urednik u Radio Novom Sadu i na Televiziji Novi Sad, bio je glavni urednik izdavačke kuće "Libertatea", predsednik Društva za rumunski jezik i književnost, predsednik Društva književnika Vojvodine.[4][3]
Član je Udruženja književnika Srbije odnosno Društva književnika Vojvodine, član Saveza književnika Rumunije, redovni član Međunarodne akademije umetnosti "Mihaj Eminesku" iz Krajove. Dobitnik je više značajnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Godinu dana je živeo u Njujorku, gde je započeo proučavanje uticaja američke kulture na iseljenike rumunskog porekla iz Srbije. Prevođen je na više jezika: srpski, mađarski, slovački, rusinski, engleski, francuski, italijanski, španski, švedski, turski, albanski, poljski. Uvršten je u Antologiju evropskog modernog pesništva XX veka kao i u Antologiju savremene svetske poezije. Dedeljeno mu je zvanje Ambasadora poezije.[5] Živi u Novom Sadu.[3]
Dela
[уреди | уреди извор]Poezija[3]
- Pantomima za nedeljno popodne (1968)
- Muškarac u tečnom stanju (1970)
- Kuća pustinje (1971)
- Liman tri (1978)
- Rotativni lavirint (1986)
- Kako su patuljci zaboravili da rastu (1987)
- Pomeranje tačke (1988)
- Efekat kontrasta (1989)
- Antistress show (1996)
- Jahač iz Vavilona (1996)
- Post-restant u arhipelagu (1999)
- Izlazak iz peščanika (2000)
- Dela imaginarnog (2004)
- Fotograf iz Ronkonkome (2009)
- Epska sudbina (2011)
- Mansarda sa zapadne strane (2012)
- Riba je iskočila iz akvarijuma (2017)
Proza[3]
- Noć od hartije (1971)
- Klavir sa paukovima (1991)
- Zaumne priče (2011)
- Rođendanski piknik jednog anđela (2014)
Eseji[3]
- Metagalaksija manjina (1996)
- Hacijenda sa beladonama (2003)
- Kraljica žitnog klasja ili Paralelni život Marije Balan (2003)
- Slojevitost i fascinacija suprotnosti (2007)
- Bele noći na Devojačkom bunaru (2010)
- Bežanje sa ivice (2019)
Književne nagrade
[уреди | уреди извор]Oktobarska nagrada za poeziju (1974); Povelja grada Novog Sada (1984); Grand Prix za poeziju „Lućijan Blaga”, Kluž-Napoka (1996); Zlatna značka, za celokupnu književnu aktivnost, Beograd (1996); Nagrada "Opera Omnia" Međunarodne akademije "Mihaj Eminesku", Krajova (2000); Nagrada Marin Soresku(2003); Orden "Mihaj Eminesku" za književnost, Jaši (2003); Nagrada "Vasile Vasko Popa" Društva književnika Vojvodine (2004); Nagrada Međunarodne akademije "Mihaj Eminesku" za poeziju, Krajova (2006); Zvanje „Pesnik Jašija” (2014); Nagrda za prozu na Mađunarodnom festivalu poezije, Krajova (2015); Nagrada za životno delo Udruženja književnika Srbije (2015); četiri puta je bio dobitnik Nagrade za knjigu godine.[6][3]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Алмажан, Славко. Ноћ од хартије. Нови Сад : Матица српска, 1975. стр. 161.
- ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 19.
- ^ а б в г д ђ е „Славко Алмажан”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 5. 2. 2024.
- ^ Almǎjan, Slavco. Fotograful din Ronkonkoma. Panciova : Libertatea, 2009. стр. 131—139. ISBN 978-86-7001-233-2.
- ^ http://www.uniuneascriitorilortm.ro/content/alm%C4%83jan-slavco, Uniunea Scriitorilor din România,16. maj 2014. Pristupljeno 10. marta 2020.
- ^ Slavco Almǎjan, Slavco. Un peşte a sǎrit din acvariu : poeme eliberate de gravitaţie. Panciova : Libertatea, 2017. стр. 125—126. ISBN 978-86-7001-319-3.