Слепци воде слепце
Слепци воде слепце је метафора коришћена од древних времена као критика “слепим“ вођама и онима који их следе. Ова изрека је у антици имала пословични статус.[1]
Користили су је велики духовни учитељи, попут Буде и Исуса, за критику религијских вођа свога времена.
Изрека[уреди | уреди извор]
Буда[уреди | уреди извор]
Сидарта Готама је овом изреком критиковао брахмане, хиндуистичке свештенике свога времена.
У познатој будистичкој Ћанки сутти, млади браман пита Буду за мишљење о браманској вери: „Шта каже господин Готама о светим химнама старих брахмана које се предајом преносе са колена на колено, а о којима брахмани имају једнодушно мишљење: `Само је ово истина, а све остало је заблуда`?“ Буда му одговара контрапитањем, имали међу свештеницима иког ко може рећи да ту истину зна и непосредно увиђа? Ђанки одговара да нема. Тада га Буда пита има ли неко од њихових учитеља, све до седмог покољења ко може рећи да истину зна и непосредно увиђа? Ђанки поново одговара одрично. На крају га Буда пита јесу ли бар првобитни аутори тих химни тврдили да непосредно знају и увиђају истину, на шта Ђанки опет одговара одрично. Тада Буда даје своју чувену реплику:
Према томе, Бхарадвађо, међу свим тим брахманима нема ниједног брахмана, ниједног брахманског учитеља или учитељевог учитеља, све до седмог учитељског покољења, који може рећи: `Ја то знам, ја то увиђам: само је ово истина, а све остало је заблуда.` А ни они који су у давним временима били брахмански мудраци, аутори светих химни и њихови преноситељи такође нису то о себи тврдили. Све то, Бхарадвађо, личи на поворку слијепаца који се држе један другог, а да ни први, ни средњи, ни посљедњи не види ништа.[2]
— Мађђхима никāyа 95, Говор Ћанкију
Након овога, Буда закључује да је брахманска вјера без основа.
Исус[уреди | уреди извор]
Јеванђеље преносе да је Исус из Назарета овом изреком критиковао фарисеје, јудаистичке верске вође времена:
Оставите их; слепи су вође слепима; а када слепац води слепца, обојица ће пасти у јаму.
— Јеванђеље по Матеју, 15:14
Ова Исусова изрека је забележена на више места, како у канонским[3][4] тако и неканонским[5] јеванђељима. Поред овога, Исус је критиковао световне и верске вође свога времена и чувеним изразом "Тешко вама лицемери!"
Упанишаде[уреди | уреди извор]
Слична метафора се појављује у Упанишадама, иако се она не односи на критику слепих вођа већ на критику незналица уопште:
Пребивајући усред незнања, сматрајући себе ученима и мудрима, будале бесциљно лутају тамо вамо, као слепи које води слепац.[6]
— Катха Упанишада
Тумачења[уреди | уреди извор]
Разговарајући са младим браманом Капатиком, Буда указује да је неоправдано ослањати се само на традицију. Испоставља се да ниједан од свештеника који веру поклањају Ведама, сматрајући то апсолутном истином, не може за себе да каже да је лично видео и искусио ту истину. То не могу да кажу брамани који разговарају са Будом, то не могу да кажу ни њихови учитељи уназад све до седмог колена, па чак то не могу да кажу ни први мудраци који су саставили Веде, јер и они су били само медијум кроз који се божанска сила манифестовала. Пошто нико од њих није увидео непосредно и лично, они Буди личе на дугу поворку слепаца који се придржавају један за другога, где свако мисли да онај испред њега зна куда га води. Када његов млади саговорник посегне за другим аргументом – усменом предајом, слично као у Говору Каламама, Буда наводи пет критеријума на основу којих људи мисле да је нешто истина, иако ти критеријуми ништа не доказују. То су вера, лична наклоност, предаја, здраворазумско закључивање и дедуктивно закључивање. Сваки од тих критеријума је непоуздан, јер оно чему људи поклањају поверење не мора бити у складу са истином. Насупрот томе, нешто према чему немају поверења може бити истинито. Такође, пошавши од неке премисе и следећи логику, филозоф може изградити читав систем, који изгледа савршено логично и поуздано, његови савременици га сматрају неупитним, а ипак се можда већ у наредној генерацији појави други мислилац који доведе у питање полазну премису и оповргне цео систем.[7]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Греен, Јоел Б. (1997). Тхе Госпел оф Луке. Wм. Б. Еердманс Публисхинг. стр. 278—. ИСБН 978-0-8028-2315-1.
- ^ „Ћанки сутта”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2011. г. Приступљено 21. 03. 2011.
- ^ Јеванђеље по Матеју, 15:14
- ^ Јеванђеље по Луки, 6:39
- ^ Јеванђеље по Томи, изрека 34.
- ^ Масцарó, Јуан (1965). Тхе Упанисхадс. Пенгуин Боокс. стр. 58—. ИСБН 978-0-14-044163-5.
- ^ Ковачевић 2014, стр. 88–89
Литература[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Греен, Јоел Б. (1997). Тхе Госпел оф Луке. Wм. Б. Еердманс Публисхинг. стр. 278—. ИСБН 978-0-8028-2315-1.
- Ковачевић, Бранислав (2014). Овако сам чуо: Будино учење на основу извора у Пали канону. Нови Сад–Београд.