Slepci vode slepce
Slepci vode slepce je metafora korišćena od drevnih vremena kao kritika “slepim“ vođama i onima koji ih slede. Ova izreka je u antici imala poslovični status.[1]
Koristili su je veliki duhovni učitelji, poput Bude i Isusa, za kritiku religijskih vođa svoga vremena.
Izreka[уреди | уреди извор]
Buda[уреди | уреди извор]
Sidarta Gotama je ovom izrekom kritikovao brahmane, hinduističke sveštenike svoga vremena.
U poznatoj budističkoj Ćanki sutti, mladi braman pita Budu za mišljenje o bramanskoj veri: „Šta kaže gospodin Gotama o svetim himnama starih brahmana koje se predajom prenose sa kolena na koleno, a o kojima brahmani imaju jednodušno mišljenje: `Samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda`?“ Buda mu odgovara kontrapitanjem, imali među sveštenicima ikog ko može reći da tu istinu zna i neposredno uviđa? Đanki odgovara da nema. Tada ga Buda pita ima li neko od njihovih učitelja, sve do sedmog pokoljenja ko može reći da istinu zna i neposredno uviđa? Đanki ponovo odgovara odrično. Na kraju ga Buda pita jesu li bar prvobitni autori tih himni tvrdili da neposredno znaju i uviđaju istinu, na šta Đanki opet odgovara odrično. Tada Buda daje svoju čuvenu repliku:
Prema tome, Bharadvađo, među svim tim brahmanima nema nijednog brahmana, nijednog brahmanskog učitelja ili učiteljevog učitelja, sve do sedmog učiteljskog pokoljenja, koji može reći: `Ja to znam, ja to uviđam: samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda.` A ni oni koji su u davnim vremenima bili brahmanski mudraci, autori svetih himni i njihovi prenositelji takođe nisu to o sebi tvrdili. Sve to, Bharadvađo, liči na povorku slijepaca koji se drže jedan drugog, a da ni prvi, ni srednji, ni posljednji ne vidi ništa.[2]
— Mađđhima nikāya 95, Govor Ćankiju
Nakon ovoga, Buda zaključuje da je brahmanska vjera bez osnova.
Isus[уреди | уреди извор]
Jevanđelje prenose da je Isus iz Nazareta ovom izrekom kritikovao fariseje, judaističke verske vođe vremena:
Ostavite ih; slepi su vođe slepima; a kada slepac vodi slepca, obojica će pasti u jamu.
— Jevanđelje po Mateju, 15:14
Ova Isusova izreka je zabeležena na više mesta, kako u kanonskim[3][4] tako i nekanonskim[5] jevanđeljima. Pored ovoga, Isus je kritikovao svetovne i verske vođe svoga vremena i čuvenim izrazom "Teško vama licemeri!"
Upanišade[уреди | уреди извор]
Slična metafora se pojavljuje u Upanišadama, iako se ona ne odnosi na kritiku slepih vođa već na kritiku neznalica uopšte:
Prebivajući usred neznanja, smatrajući sebe učenima i mudrima, budale besciljno lutaju tamo vamo, kao slepi koje vodi slepac.[6]
— Katha Upanišada
Tumačenja[уреди | уреди извор]
Razgovarajući sa mladim bramanom Kapatikom, Buda ukazuje da je neopravdano oslanjati se samo na tradiciju. Ispostavlja se da nijedan od sveštenika koji veru poklanjaju Vedama, smatrajući to apsolutnom istinom, ne može za sebe da kaže da je lično video i iskusio tu istinu. To ne mogu da kažu bramani koji razgovaraju sa Budom, to ne mogu da kažu ni njihovi učitelji unazad sve do sedmog kolena, pa čak to ne mogu da kažu ni prvi mudraci koji su sastavili Vede, jer i oni su bili samo medijum kroz koji se božanska sila manifestovala. Pošto niko od njih nije uvideo neposredno i lično, oni Budi liče na dugu povorku slepaca koji se pridržavaju jedan za drugoga, gde svako misli da onaj ispred njega zna kuda ga vodi. Kada njegov mladi sagovornik posegne za drugim argumentom – usmenom predajom, slično kao u Govoru Kalamama, Buda navodi pet kriterijuma na osnovu kojih ljudi misle da je nešto istina, iako ti kriterijumi ništa ne dokazuju. To su vera, lična naklonost, predaja, zdravorazumsko zaključivanje i deduktivno zaključivanje. Svaki od tih kriterijuma je nepouzdan, jer ono čemu ljudi poklanjaju poverenje ne mora biti u skladu sa istinom. Nasuprot tome, nešto prema čemu nemaju poverenja može biti istinito. Takođe, pošavši od neke premise i sledeći logiku, filozof može izgraditi čitav sistem, koji izgleda savršeno logično i pouzdano, njegovi savremenici ga smatraju neupitnim, a ipak se možda već u narednoj generaciji pojavi drugi mislilac koji dovede u pitanje polaznu premisu i opovrgne ceo sistem.[7]
Izvori[уреди | уреди извор]
- ^ Green, Joel B. (1997). The Gospel of Luke. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 278—. ISBN 978-0-8028-2315-1.
- ^ „Ćanki sutta”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2011. г. Приступљено 21. 03. 2011.
- ^ Jevanđelje po Mateju, 15:14
- ^ Jevanđelje po Luki, 6:39
- ^ Jevanđelje po Tomi, izreka 34.
- ^ Mascaró, Juan (1965). The Upanishads. Penguin Books. стр. 58—. ISBN 978-0-14-044163-5.
- ^ Kovačević 2014, стр. 88–89
Литература[уреди | уреди извор]
Vidi još[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Green, Joel B. (1997). The Gospel of Luke. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 278—. ISBN 978-0-8028-2315-1.
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.