Срђан Марјановић
Срђан Марјановић | |
---|---|
Датум рођења | 1952. |
Место рођења | Бања Лука |
Срђан Марјановић (Бања Лука, 1952) српски је кантаутор и гитариста, југословенска звезда рок музике и добитник значајних награда.
Године 1961. преселио се у Београд где је почео да се интересује за рок музику. Свирао је у групама Свитци, Усамљени и Гру, а 1971. одлази у Шведску и у клубовима, уз акустичну гитару и усну хармонику, свира репертоар Донована и Дилана.[1] У Београд се враћа крајем 1972. године и започиње каријеру као акустичар. У то време наступа у представи “Исус Христос суперстар“ Атељеа 212 где глуми једног од свештеника. На омладинском фестивалу у Суботици 1973. године се појављује са песмом “Тражим“ и добија прву награду жирија и награду за најбољу интерпретацију.[1] Своје песме редовно објављује на сингловима, а прате га басиста Душан Ћучуз и бубњар Миша Лончар Жорж. По престанку рада са њима наступа са групом СОС, а повремено им се прикључује клавијатуриста Ђорђе Петровић. Чест је и на концертима YУ групе где наступа као гост. У Београду је свирао испред састава Софт Мацхине. Срђан Марјановић дуги низ година интензивно сарађује са новинаром и промотером у београдској култури Николом Радановићем, са којим је много пута представљао актуелна књижевна дела и солистичке концерте у престоници Србије.[2]
Дискографија
[уреди | уреди извор]Студијски албуми
[уреди | уреди извор]- Срђан Марјановић и пријатељи (1974)
- Имаш код мене велики плус (1980)
- Увек има неки ђаво (1980)
- Не качи се за мене (1981)
- Сенти-Менти (1982)
- Не пуцај на плавог анђела (1983)
- Лопов! (1984)
- Сам (1986)
- Ако једном пукнем ја (1989)
- Признаћу све (1995)
- Меланхолик (2001)
- Једној јединој (2004)
Компилације
[уреди | уреди извор]- Нежно 1974. — 1998. (1998)
- Последњи албум (2010)
Синглови
[уреди | уреди извор]- "Моја мала" / "Тражим" (1973)
- "Први пут сретни" / "У чему је ствар" (1973)
- "Долазе млади" / "Пустите ме да сањам" (1973)
- "Ја те волим љубави" / "Вау вау" (1974)
- "Песма среће" / "Иди" (1975)
- "Мала Маја" / "Лептир" (1976)
- "Твоја машина" / "Не остављај ме сад" (1976)
- "Зелени пољубац" / "Да ли спаваш" (1978)
Фестивали
[уреди | уреди извор]- Моја мала, '73
Загреб:
- Први пут сретни, '73
- Већ дуго те нема (Вече шансона), '76
- На тргу испод сата, '77
Омладина, Суботица:
- Тражим, прва награда стручног жирија и награда за најбољу интерпретацију, '73
- Ми смо једно другом увек говорили ви, поводом 50-о годишњице суботичког фестивала младих, 2011
- Ја те волим љубави, '74
Југословенски избор за Евросонг:
- Ти ме назови (са групом Пума), четврто место, Београд '81
- Пољуби ме, једанаесто место, Љубљана '82
- Још један пољубац за крај (дует са Биљом Крстић), седмо место, Нови Сад '89
- Време лечи све, '85
- Никад те нико није као ја, '88
- Како да слажем да ми није жао нас, '89
- Кад срећа закуца на моја врата, '94
Макфест, Штип:
- Фото шминка, '87
Пјесма Медитерана, Будва:
- Не качи се за мене, '95
Словенска попевка, Љубљана:
- Ко те пита (дует са Томажом Домицељом), 2009
Пролеће у Београду:
- Она је једна једина, треће место, 2014
- Бар да знам (дует са Емилом Фетаховићем), 2018
Охрид Фест:
- Пешчани сат (Вече поп музике, дует са Мајом Оџакиљевском), 2020
- Нисам ти баш све рекао (Вече поп музике), награда за најбољи текст, 2021
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Срђан Марјановић – Биографија”. АРТ мозаик. Архивирано из оригинала 26. 01. 2019. г. Приступљено 26. 1. 2019.
- ^ Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „Почасно признање новинару Николи Радановићу”. www.ртс.рс. Приступљено 2020-10-06.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Јањатовић, Петар (2007). ЕX YУ РОЦК енциклопедија 1960-2006. Београд: Чигоја штампа. ИСБН 978-86-905317-1-4.