Срђан Марјановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Срђан Марјановић
Датум рођења1952.
Место рођењаБања Лука

Срђан Марјановић (Бања Лука, 1952) српски је кантаутор и гитариста, југословенска звезда рок музике и добитник значајних награда.

Године 1961. преселио се у Београд где је почео да се интересује за рок музику. Свирао је у групама Свитци, Усамљени и Гру, а 1971. одлази у Шведску и у клубовима, уз акустичну гитару и усну хармонику, свира репертоар Донована и Дилана.[1] У Београд се враћа крајем 1972. године и започиње каријеру као акустичар. У то време наступа у представи “Исус Христос суперстар“ Атељеа 212 где глуми једног од свештеника. На омладинском фестивалу у Суботици 1973. године се појављује са песмом “Тражим“ и добија прву награду жирија и награду за најбољу интерпретацију.[1] Своје песме редовно објављује на сингловима, а прате га басиста Душан Ћучуз и бубњар Миша Лончар Жорж. По престанку рада са њима наступа са групом СОС, а повремено им се прикључује клавијатуриста Ђорђе Петровић. Чест је и на концертима YУ групе где наступа као гост. У Београду је свирао испред састава Софт Мацхине. Срђан Марјановић дуги низ година интензивно сарађује са новинаром и промотером у београдској култури Николом Радановићем, са којим је много пута представљао актуелна књижевна дела и солистичке концерте у престоници Србије. [2]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Студијски албуми[уреди | уреди извор]

  • Срђан Марјановић и пријатељи (1974)
  • Имаш код мене велики плус (1980)
  • Увек има неки ђаво (1980)
  • Не качи се за мене (1981)
  • Сенти-Менти (1982)
  • Не пуцај на плавог анђела (1983)
  • Лопов! (1984)
  • Сам (1986)
  • Ако једном пукнем ја (1989)
  • Признаћу све (1995)
  • Меланхолик (2001)
  • Једној јединој (2004)

Компилације[уреди | уреди извор]

  • Нежно 1974. — 1998. (1998)
  • Последњи албум (2010)

Синглови[уреди | уреди извор]

  • "Моја мала" / "Тражим" (1973)
  • "Први пут сретни" / "У чему је ствар" (1973)
  • "Долазе млади" / "Пустите ме да сањам" (1973)
  • "Ја те волим љубави" / "Вау вау" (1974)
  • "Песма среће" / "Иди" (1975)
  • "Мала Маја" / "Лептир" (1976)
  • "Твоја машина" / "Не остављај ме сад" (1976)
  • "Зелени пољубац" / "Да ли спаваш" (1978)

Фестивали[уреди | уреди извор]

Београдско пролеће:
  • Моја мала, '73

Загреб:

  • Први пут сретни, '73
  • Већ дуго те нема (Вече шансона), '76
  • На тргу испод сата, '77

Омладина, Суботица:

  • Тражим, прва награда стручног жирија и награда за најбољу интерпретацију, '73
  • Ми смо једно другом увек говорили ви, поводом 50-о годишњице суботичког фестивала младих, 2011

Опатија:

  • Ја те волим љубави, '74

Југословенски избор за Евросонг:

  • Ти ме назови (са групом Пума), четврто место, Београд '81
  • Пољуби ме, једанаесто место, Љубљана '82
  • Још један пољубац за крај (дует са Биљом Крстић), седмо место, Нови Сад '89

МЕСАМ:

  • Време лечи све, '85
  • Никад те нико није као ја, '88
  • Како да слажем да ми није жао нас, '89
  • Кад срећа закуца на моја врата, '94

Макфест, Штип:

  • Фото шминка, '87

Пјесма Медитерана, Будва:

  • Не качи се за мене, '95

Словенска попевка, Љубљана:

  • Ко те пита (дует са Томажом Домицељом), 2009

Пролеће у Београду:

  • Она је једна једина, треће место, 2014

Беовизија:

  • Бар да знам (дует са Емилом Фетаховићем), 2018

Охрид Фест:

  • Пешчани сат (Вече поп музике, дует са Мајом Оџакиљевском), 2020
  • Нисам ти баш све рекао (Вече поп музике), награда за најбољи текст, 2021

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Срђан Марјановић – Биографија”. АРТ мозаик. Архивирано из оригинала 26. 01. 2019. г. Приступљено 26. 1. 2019. 
  2. ^ Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „Почасно признање новинару Николи Радановићу”. www.ртс.рс. Приступљено 2020-10-06. 

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Srđan_Marjanović&oldid=27601269”