Стеван Васиљевић
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Увод. |
| Стеван Васиљевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 8. јануар 1913. |
| Место рођења | Сомбор Аустроугарска |
| Датум смрти | 11. новембар 1994. |
| Место смрти | Сомбор Југославија |
| Занимање | Педагог и публициста |
| Супруга | Маћедонка Донка Васиљевић (рођ. Филовић) (Струмица, 1914 - Сомбор,1997) |
Стеван Васиљевић (Сомбор, 1913 — Сомбор, 1994) је био истакнути југословенски просветни радник и педагог. Био је наставник, педагошки саветник, писац уџбеника, публициста и сликар-аматер.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Сомбору 8. јануара 1913. године, где је провео и детињство. Родитељи су му били Ђорђе и Јулка (рођена Јосић). Имао је рођеног брата Јована (1919-2014), који је био градоначелник Сомбора од 1965 до 1969. године.[1]
Први разред основне школе завршава у Суботици. Затим се са родитељима враћа у Сомбор где завршава преостала три разреда четворогодишње основне школе, те четири разреда ниже гимназије (Грађанске школе). Након тога завршава чувену сомборску Учитељску школу.
Након завршетка Учитељске школе (1932. године), као млад учитељ прво постављење добија у селу Кнежје, срез Овчепољски, Вардарска бановина. Од 1933. године добија премештај у среско место Свети Никола.
Ту упознаје будућу супругу Маћедонку Донку Филовић (Струмица, 1914 – Сомбор, 1997), такође учитељицу. Венчавају се у фебруару 1935. године.
Током војне службе у Сарајеву 1935. године, завршава школу за резервне официре. После одслужене војне службе, од 1936. заједно са супругом враћа се учитељском послу и добија намештење у Растини и затим Риђици. У том периоду добија ћерку Мирјану, рођену у октобру 1939. године. [2]
Пред избијање рата у Југославији бива позван у војну службу као резервни официр у против-ваздушну одбрану желелезничког чвора у Сомбору, потом у одбрану рудника у Бору, а потом у Крагујевац. Ту га затиче априлски рат и капитулација Краљевине Југославије. Заробљен је од немачке војске и послат у заробљенички логор код Нирнберга (Офлаг XIII-Б), у ком је био до децембра 1941. године када заједно са групом других заробљеника бива пуштен, те се враћа у Сомбор, и убрзо се са породицом сели у Апатин. Остатак рата провео је у Апатину и затим Кнежевим Виноградима. [3] По окончању рата враћа се у Сомбор. Непосредно након рата постаје управитељ Државне реалне гимназије у Стапару. Ту се рађа син Бранислав, у јулу 1947. године. [4]
1946. уписали су супруга и он Вишу Педагошку школу – група Историја и географија у Новом Саду, коју су и завршили 1949.године.
Остатак живота проводи у Сомбору. Активан је у културном животу града, бави се писањем књига, публицистиком. Током овог периода се интензивно бави просветним и педагошким радом. Такође, бави се и аматерским сликарством, те активно излаже на самосталним и колективним изложбама са сомборским сликарским друштвом.
Преминуо је у Сомбору, 11. новембра 1994. године.
Каријера
[уреди | уреди извор]Аутор је више уџбеника, диафилмова, књига, публикација, новинских текстова и радио емисија. Објавио је у 39 издања уџбенике географије за основне школе на српскохрватском и преводима на македонском, мађарском, румунском, словачком, русинском, бугарском и турском језику.
"У Стапару је 1946. године написао уџбеник "Географски преглед Југославије" у 200 примерака. Следеће године на конкурс Министарства просвете Републике Србије, Комисија је наградила рукопис и препоручила га за штампање као уџбеник за IV разред основне школе. Од тада 39 пута издавао је уџбеник географије за ученике IV и VIII разреда основне школе. Уџбеник је коришћен у свим школама у некадашњим југословенским републикама и на свим језицима осим у Хрватској и Словенији, у тиражима од више десетина хиљада примерака." [5]
Био је аутор више књига и брошура, између осталих „Знаменити Сомборци“. [6] „Знаменити Сомборци“ су настали на бази редовних недељних колумни "У вртлогу прошлости", које је неколико година за редом сваке недеље објављивао у Сомборским новинама. Био је сауредник монографије „Две стотине година образовања учитеља у Сомбору“. [7]
Сарађивао је у Народној просвети (Београд), Настави и васпитању, Педагошкој стварности, Мисли (Нови Сад), Сомборским новинама, Дометима (Сомбор), Браздама (Сомбор), Покрету (Сомбор), Дневнику, Политици, на Радију Нови Сад, Радио Београду и др.
Објављени радови обухватају преко 600 библиографских јединица. [5] [8]
Био је директор Гимназије у Сомбору од 1949. до 1959. године. Затим је био професор у Средњој пољопривредној школи до 1962. и помоћник директора ОШ "Никола Вукичевић". Након тога био је директор Основне школе „Иво Лола Рибар“ од оснивања школе 1962. до свог одласка у пензију 1973. године. [9]
Као сликар-аматер излагао, највише аквареле, на групним изложбама у Сомбору, Осијеку, Суботици, Ужицу, Вршцу, Кули, Апатину, Новом Бечеју, Бездану, Баји (Мађарска) и др., и самосталним изложбама у Сомбору (4), Апатину, Даласу (САД) и Чикагу (САД).
Награде
[уреди | уреди извор]- Октобарска награда града Сомбора, 1962. године (ова награда је установљена те године и и један је од шест првих добитника) [5] [10]
- Медаља за војне заслуге, 1963. године [10]
- Орден рада са златним венцем, 1971. године [10]
- Новембарска награда Међуопштинске заједнице за образовање општине Сомбор, 1972. године [10]
(извор: Лепосава Кљаић: "Стеван Васиљевић", Сомбор, 1995. година, страна 42 и 45 [10])
Галерија радова
[уреди | уреди извор]Избор радова акварела Стевана Васиљевића.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ https://www.ravnoplov.rs/svi-gradonacelnici-sombora-od-1749-do-2019-godine/ СВИ ГРАДОНАЧЕЛНИЦИ СОМБОРА ОД 1749. ДО 2019. ГОДИНЕ]
- ^ Лепосава Кљаић: "Стеван Васиљевић", Сомбор, 1995. година, стране 18-24. Библиографска референца: https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/90654727#full Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2020)
- ^ Лепосава Кљаић: "Стеван Васиљевић", Сомбор, 1995. година, стране 25-30. Библиографска референца: https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/90654727#full Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2020)
- ^ Лепосава Кљаић: "Стеван Васиљевић", Сомбор, 1995. година, стране 33-35. Библиографска референца: https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/90654727#full Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2020)
- ^ а б в Бранислав Даниловић, Душан Лукић: "Октобарска награда Сомбора: добитници и њихово време: 1962-1996", Сомбор, 2010, страна 30 и 31. Библиографска референца: https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/254330375#full Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2020)
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 21. 06. 2020. г. Приступљено 23. 06. 2020.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 25. 06. 2020. г. Приступљено 23. 06. 2020.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 21. 06. 2020. г. Приступљено 18. 06. 2020.
- ^ Историјат школе: http://www.ilrsombor.edu.rs/info/7/o-nama.html
- ^ а б в г д Лепосава Кљаић: "Стеван Васиљевић", Сомбор, 1995. година, страна 42 и 45. Библиографска референца: https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/90654727#full Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2020)