Риђица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Риђица
Riđica, Orthodox Church.jpg
Православна црква у Риђици.
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Сомбор
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2.011
 — густина 31,13/км2
Географске карактеристике
Координате 45°59′21″ СГШ; 19°06′25″ ИГД / 45.9891568° СГШ; 19.1070304° ИГД / 45.9891568; 19.1070304Координате: 45°59′21″ СГШ; 19°06′25″ ИГД / 45.9891568° СГШ; 19.1070304° ИГД / 45.9891568; 19.1070304
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 104 м
Површина 64,6 км2
Риђица на мапи Србије
Риђица
Риђица
Остали подаци
Поштански број 25280
Позивни број 025
Регистарска ознака SO

Риђица (мађ. Regőce) је насеље у општини Сомбор, у Западнобачком управном округу, у Србији и најсеверније насеље сомборске општине. Удаљено је само 2 км од државне границе према Мађарској. Према попису из 2011. живело је 2.011 становника. Риђица има једну основну школу која је добила име по познатом српском писцу и песнику, Петру Кочићу.

Историја[уреди]

Католичка црква у Риђици

Археолошки налази на простору Риђице потврђује да је овај крај био насељен још у праисторијско време. По свој прилици ради се о значајном утврђењу из келтског периода.

Риђица се у 14. веку, по мађарским записима, спомиње као Рег, Ређфалу, а за време Турака као Риђица. Нестанком села Леђен, од 1720. до 1740. године пише се у актима име села: Риђица алиас Леђен, после тога пише се само као Риђица. Године 1908. добија Риђица мађарски назив: Regocze, што траје до конца 1918. год. када долази ослобођење и она постаје опет само Риђица[1].

Најстарији помен данашњег насеља је из 1535. године као посед Катарине Орловић. 1663. године, Никола Дворниковић Србин добио је од бечког двора Риђицу и околне пустаре, што је потврда присуства Срба на овим просторима и пре Арсенија Чарнојевића. Риђица је 1698. године припадала Бодрошкој жупанији. Њој је био велики жупан католички архиепископ из Калоче (Павле Сечењи). Бодошка жупанија је онда имала свега три среза. Риђица је припадала Бајском срезу, а имала је 39 кућа са 363 становника[2].

Село је порушено у време Турака. Нова изградња дошла је ослобођењем од Турака на пустари Жарково. По наређењу администратора Редла село је 1752. године насељено са 150 мађарских и словачких породица римокатоличке вере.

Године 1866. помиње се село Риђица, које се налази југоисточно од Баје. Ту је било у то време око 80 српских породица, које су се ту населиле из оближњег Леђена. Леђен је расељавањем становништва постао пустара. По причи, ту је у Леђену рођен славни руски војсковођа Кутузов. Њега је мајка као бебу у повоју одатле понела у Русију, када су се Срби у великом броју тамо селили. Било је то у време аустријске царице Марије Терезије, по укидању горње граничне линије, после 1740. године. у месној православној цркви налазио се 1866. године иконостас из оближњег, уништеног православног манастира Моношторца. Тај манастир је страдао од стране мађарских крсташа под командом Ракоција, уочи празника Преображења 1707. године. У Риђицу су пренете и делом црквене књиге србуље, док је други завршио у селу Станишић.[3]

Избио је априла 1887. године велики пожар у којем је изгорело цело "српско село Леђен (Риђица)".[4]

Крајем Првог светског рата у Риђици је живело око 1.000 Мађара и око 1.000 Немаца. Тријанонским споразумом (4. јун 1920) река Плазовић је узета као граница између Краљевине СХС и Мађарске. Становништво се референдумом определило за живот у сомборском срезу, и то је одлука која се поштује и данас.

Железничка станица у Риђици је подигнута 1895. године. Тада је подигнута железничка пруга Сомбор-Риђица-Баја, а пруга од Риђице до Кишкунхалаш 1903. године.

До 1965. године Риђица је заједно са Растином, Станишићем, Гаковом и Крушевљем спадала у општину Станишић.[5]

Доминантна делатност у селу је пољопривреда.

Колонизација Далматинаца[уреди]

Насељеници у Риђици доселили су се 1945-1948. године из северне Далмације са подручја између Шибеника, затим преко Обровца и Книна до Задра. Северни део овог подручја, са којим је досељен највећи број риђичких породица, зове се Буковица, јужни део Равни Котари.

Спорт[уреди]

Познати Риђичани[уреди]

Знаменитости Риђице[уреди]

  • Римокатоличка црква Успења Господњег
  • Православна црква Преноса моштију Светог Николе (споменик културе)
  • Риђички Каштел (дворац)

Демографија[уреди]

Према попису становништва из 1890. године Риђица је имала 3638 становника, а 1910. године тај број се смањује на 3588 становника, који су живели у 697 кућа. Једанаест година касније, 1921. године Риђица има 3456 становника. [6]

По народности у Риђици је било 1981. године: Срба 2079, Југословена 622, Мађара 369, Хрвата 84 и осталих 32. [6]

У насељу Риђица живи 2.011 становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (41,3 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 861 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,33.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Године 2017. објављена је фото-монографија о Риђици под насловом „Риђица: северна светлост”. Књига је објављена на српском, енглеском и мађарском језику, а њен аутор је Љубинко Кожул, чувени фотограф који је радни век провео на РТС-у.[7]

График промене броја становника током 20. века
style="padding: 0;"
Демографија[8]
Година Становника
1948. 4.195
1953. 4.317
1961. 4.291
1971. 3.663
1981. 3.186
1991. 2.806 2.767
2002. 2.590 2.664
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Срби
  
2.165 83,59 %
Мађари
  
217 8,37 %
Југословени
  
83 3,20 %
Хрвати
  
63 2,43 %
Буњевци
  
9 0,34 %
Црногорци
  
4 0,15 %
Роми
  
2 0,07 %
Муслимани
  
2 0,07 %
Македонци
  
2 0,07 %
Украјинци
  
1 0,03 %
Албанци
  
1 0,03 %
непознато
  
1 0,03 %


Референце[уреди]

  1. ^ Тоша Искруљев "Бајски Трокут" (1936), стр 276.
  2. ^ Тоша Искруљев "Бајски Трокут" (1936), стр 274.
  3. ^ "Школски лист", Сомбор 1866. године
  4. ^ Застава", Нови Сад 15/27. април 1887. године
  5. ^ Роберт Кучо − „Станишић - Водич кроз историју једног села у Бачкој”
  6. 6,0 6,1 Милорад Милуновић - "Риђица са околином, хроника" (1986)
  7. ^ „Риђица: северна светлост”. СОИНФО.ОРГ. Приступљено 18. 11. 2018. 
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]