Риђица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Риђица
Riđica, Orthodox Church.jpg
Православна црква у Риђици.
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Сомбор
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2011
 — густина 41/км2
Географске карактеристике
Координате 45°59′07″ СГШ; 19°06′11″ ИГД / 45.985166° СГШ; 19.103° ИГД / 45.985166; 19.103Координате: 45°59′07″ СГШ; 19°06′11″ ИГД / 45.985166° СГШ; 19.103° ИГД / 45.985166; 19.103
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 104 м
Површина 64,6 км2
Риђица на мапи Србије
Риђица
Риђица
Остали подаци
Поштански број 25280
Позивни број 025
Регистарска ознака SO

Риђица (мађ. Regőce) је насеље у Србији општини Сомбор у Западнобачком управном округу и најсеверније насеље сомборске општине. Удаљено је само 2 km од државне границе према Мађарској. Према попису из 2011. било је 2011 становника. Риђица има једну основну школу која је добила име по познатом српском писцу и песнику, Петру Кочићу.

Историја[уреди]

Католичка црква у Риђици

Археолошки налази на простору Риђице потврђује да је овај крај био насељен још у праисторијско време. По свој прилици ради се о значајном утврђењу из келтског периода.

Најстарији помен данашњег насеља је из 1535. године као посед Катарине Орловић. 1663. године, Никола Дворниковић Србин добио је од бечког двора Риђицу и околне пустаре, што је потврда присуства Срба на овим просторима и пре Арсенија Чарнојевића.

Село је порушено у време Турака. Нова изградња дошла је ослобођењем од Турака на такозваној пустари Жарково. По наређењу администратора Редла село је 1752. године насељено са 150 мађарских и словачких породица римокатоличке вере.

Године 1866. помиње се село Риђица, које се налази југо-источно од Баје. Ту је било у то време око 80 српских породица, које су се ту населиле из оближњег Леђена. Леђен је расељавањем становништва постао пустара. По причи, ту је у Леђену рођен славни руски војсковођа Кутузов. Њега је мајка као бебу у повоју одатле понела у Русију, када су се Срби у великом броју тамо селили. Било је то у време аустријске царице Марије Терезије, по укидању горње граничне линије, после 1740. године. у месној православној цркви налазио се 1866. године иконостас из оближњег, уништеног православног манастира тзв. Моношторца. Тај манастир је страдао од стране мађарских крсташа под командом Ракоција, уочи празника Преображенија 1707. године. У Риђицу су пренете и делом црквене књиге србуље, док је други завршио у селу Станишићу.[1]

Крајем Првог светског рата у Риђици је живело око 1.000 Мађара и око 1.000 Немаца. Тријанонским споразумом (4. јун 1920) Плазовић је узет као граница између Краљевине СХС и Мађарске. Становништво се референдумом определило за живот у сомборском срезу, одлука које се поштује и данас.

1953. године у Риђици је живело 4.371 особа. После исељавања Немаца, досељени су ќолонисти из Бенковца, Книна, Задра, Шибеника, Сиња и Дрниша.

До 1965. године Риђица је заједно са Растином, Станишићем, Гаковом и Крушевљем спадала у Општину Станишић.[2]

Доминантна делатност у селу је пољопривреда.

Спорт[уреди]

Познати Риђичани[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Риђица живи 2141 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 43,4 година (40,7 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 861 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 4.195
1953. 4.317
1961. 4.291
1971. 3.663
1981. 3.186
1991. 2.806 2.767
2002. 2.590 2.664
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.165 83,59 %
Мађари
  
217 8,37 %
Југословени
  
83 3,20 %
Хрвати
  
63 2,43 %
Буњевци
  
9 0,34 %
Црногорци
  
4 0,15 %
Роми
  
2 0,07 %
Муслимани
  
2 0,07 %
Македонци
  
2 0,07 %
Украјинци
  
1 0,03 %
Албанци
  
1 0,03 %
непознато
  
1 0,03 %


Референце[уреди]

  1. "Школски лист", Сомбор 1866. године
  2. Роберт Кучо − „Станишић - Водич кроз историју једног села у Бачкој”
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]