Пређи на садржај

Растина

Координате: 45° 57′ 20″ С; 19° 02′ 05″ И / 45.955666° С; 19.034666° И / 45.955666; 19.034666
С Википедије, слободне енциклопедије
Растина
Нова православна црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЗападнобачки
ГрадСомбор
Становништво
 — 2011.Пад 337
 — густина25/km2
Географске карактеристике
Координате45° 57′ 20″ С; 19° 02′ 05″ И / 45.955666° С; 19.034666° И / 45.955666; 19.034666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина94 m
Површина22,2 km2
Растина на карти Србије
Растина
Растина
Растина на карти Србије
Остали подаци
Поштански број25283
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Растина је насеље у Србији у граду Сомбору у Западнобачком управном округу, удаљено је 22 km од Сомбора, у близини државне границе са Мађарском. Према попису из 2022. било је 337 становника.

Овде се налази Дворац Редл.

У овом селу налази се малогранични прелаз са Мађарском, Растина-Bácsszentgyörgy

Историја

[уреди | уреди извор]

Први пут се помиње у XIV веку под називом Харасти.

До половине XIX века Растина је била посед барона Редла на ком су радили углавном Мађари. У другој половини XIX века Растина је у оквиру Станишића а до краја Другог светског рата у саставу Риђице. Статус самосталног села поново добија по завршетку рата. Досељавањем добровољаца после Првог светског рата из Лике и Херцеговине настаје село Растина.

До 1965. године Растина је заједно са Риђицом, Станишићем, Гаковом и Крушевљем спадала у општину Станишић.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Растина живи 468 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (42,4 код мушкараца и 46,9 код жена). У насељу има 191 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 905
1953. 939
1961. 960
1971. 892
1981. 686
1991. 605 605
2002. 566 566
2011. 411
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
543 95,93%
Хрвати
  
7 1,23%
Мађари
  
3 0,53%
Црногорци
  
2 0,35%
Буњевци
  
2 0,35%
Југословени
  
2 0,35%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Роберт Кучо − „Станишић - Водич кроз историју једног села у Бачкој”
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]