Стјепан Хосу

Стјепан Хосу
Лични подаци
Датум рођења	30. јул 1913.
Место рођења	Андријашевци, Аустроугарска
Датум смрти	1. април 1958.
Место смрти	Загреб, СФРЈ

Стјепан Хосу (30. јул 1913, Андријашевци, Аустроугарска – 1. април 1985, Загреб, СФРЈ) је био хрватски класични филолог, преводилац и педагог.

Биографија

Родио се у Андријашевцима 30. јула 1913. године. Народну школу завршио је у родном месту а затим је отишао у фрањевачку гимназију у Травник одакле се вратио кући. Гимназију је наставио у Винковцима крајем 20-их, а завршио је у Загребу 1933. године. Студије класичне филологије завршио је на Филозофском факултету у Загребу 1937. Службовао је у Просветном заводу у Загребу, у гимназији на Сушаку (Ријека). Радио је као асистент на Филозофском факултету, од 1945. до 1976. на Средњој верској школи у Загребу, па до 1980. у Хрватском књижевном друштву св. Ћирила и Методија (св. Јеронима). Од појаве Гласа концила 1963. до пензионисања био је његов лектор.

Дела

Уз наставнички и лекторски рад Стјепан Хосу се бавио превођењем са грчког, латинског, немачког, француског и енглеског.

Прва преведена књига – Густав Шваб: Најлепше приче класичне старине (Die schönsten Sagen des klassischen Altertums) – изашла је у издању загребачке „Младости“ 1952. године. Скраћена и знатно прерађена изашла је књига још три пута код истог издавача (1961, 1965. и 1974), а пуно издање, ревидирано, језички дотерано и богато илустровано појавило се 1985. Хосу није Шваба тек превео, него је, следећи ауторов метод, пронашао готово сваку реченицу Швабовог текста у оригиналима класичних аутора, упоредио је и исправио Шваба или његове издаваче, ако је установио да се ради о очитој грешци или забуни. Ово стандардно издање доживело је низ нових издања (Загреб: ГЗХ, 1987, 1989; ДиВич, 2000; Мостар: Grafex, 2002; Загреб: Globus media, 2004-2005; Ниш: Нишки културни центар, 2004).

Друго преведено дело било је такође са подручја антике – Гај Светоније Транквил: Дванаест римских царева (De vita Caesarum, Загреб: ИБИ, 1956; друго издање: Загреб: Напријед, 1978). Затим је дошао на ред читав низ превода верских класика и популарне, махом верске, литературе:

• Света Терезија од Детета Исуса (svetovno ime: Thérèse Martin): Повијест једне душе (L'Histoire d'une Âme, Загреб: Глас Концила, 1961, 1968, 1970, 1975, 1984, 1989, 1997, 2005);
• Јоханес Лепих (Johannes Leppich): Размишљања на асфалту (Meditationen auf dem Asphalt, Ђаково: Бискупско богословно сјемениште, 1965);
• Анри Даниел-Роп (Henri Daniel-Rops) (pravo ime: Henry Jules Charles Petiot): Живот Исуса Криста (Brève histoire du Christ-Jésus, Винковци: L. Винцетић, 1967; Сплит: Вербум, 2003);
• Фултон Џ. Шин (Fulton J. Sheen): Химна живота (Life Is Worth Living, Ђаково: I. Ћавар и др., 1967);
• Фердинанд Холбек (Ferdinand Holböck): Credimus. Исповијест вјере Павла VI. (Credimus. Kommentar zum Credo Pauls VI, Загреб: ХКД св. Ћирила и Метода, 1971);
• Хајнрих Бел (Heinrich Böll): Крух раних година (Das Brot der frühen Jahre, Загреб: ХКД св. Ћирила и Метода, 1972);
• Аурелије Августин: Исповијести (Confessiones, Загреб: Кршћанска садашњост, 1973, 1982, ?, 1987, 1991, 1994, 1997, 1999, 2002, 2007);
• Франц Вајсер (Franz Weiser): Свјетло планина (Das Licht der Berge, Загреб: ХКД св. Ћирила и Метода, 1981; Ђаково: Бискупски ординаријат, 1982?, 1983, 1988; Ђаково: УПТ, 1994, 2004);
• Франц Вајсер: Син бијелог поглавице (Der Sohn des weißen Häuptlings, Ђаково: Бискупски ординаријат, 1981, 1988);
• Франц Вајсер: Путовање Waltera Klingera око свијета (Walter Klingers Weltfahrt, Ђаково: Бискупски ординаријат, 1982, ?, 1988).

За најраспрострањенију хрватску Библију у издању „Стварности“ (1968.) превео је Прву и Другу књигу о Самуелу, и са Јосипом Табаком обавио свеукупну лектуру превода.

За други том збирке Повијести свјетске књижевности (издање „Либер-Младост“) написао је поглавље о средњовековној латинској књижевности (Загреб, 1977), а у збирци Хермана Дилса Предсократовци (Die Fragmente der Vorsokratiker, Загреб: Напријед, 1983) превео је са грчког фрагменте Филолаја, Архите, Анаксагоре и тридесетак мањих филозофа. Преводио је и мање одломке грчких и латинских аутора за нека издања „Школске Књиге“ у Загребу.

Умро је у Загребу 1. априла 1985.