Стона гора

С Википедије, слободне енциклопедије

Приземни приказ меса у Кањонландс националном парку у Јути, познатих као „Острва на небу”[1][2]
Поглед из ваздуха на месе у Монументској долини, на Колорадо платоу[3][4]
Кокберн венац, Кимберли, Западна Аустралија, Аустралија[5][6]

Стона гора или меса је изоловано узвишење равног врха, гребен или брдо, које је са свих страна омеђено стрмим падинама и стоји изразито изнад околне равнице. Месе се карактеристично састоје од равно-лежећих меких седиментних стена обрубљених отпорнијим слојем или слојевима тврђе стене, нпр. шкриљци прекривени пешчаром. Отпорни слој делује као покровна стена која формира равни врх месе. Покровни слој се може састојати од седиментарних стена попут пешчара и кречњака; сецираних токова лаве; или дубоко еродиране отпорне коре. За разлику од висоравни, чија употреба не подразумева хоризонталне слојеве темељне стене, нпр. Тибетанска висораван, израз меса се односи искључиво на рељефне облике изграђене од равних слојева.[7][8][9]

Као што је приметио Брајан[10] 1922. године, месе ... стоје изразито изнад околне земље, као што сто стоји изнад пода на коме почива. Отуда је појам меса усвојен од шпанске речи са значењем сто.[8]

Меса је слична, али има шире подручје врха него усамљено стрмо брдо. Међутим, не постоји договорено ограничење величине које раздваја месе од било у усамљених стрмих брда или висоравни. На пример, планине са равним врхом, које су познате као месе, у Кокберновом ланцу северозападне Аустралије имају површине чак 350 км (220 ми). Супротно томе, брда с равним врхом, чија је површина само око 0,1 км (0,062 ми), у Елбсандстајнгебиргу у Немачкој, описане су као месе.[7][8][9]

Мање строго, веома широко гледано, изоловано брдо или планина равног врха, умерене висине, омеђени са најмање једне стране стрмом литицом или падином, који су остаци дејства ерозије, такође се називају месама.[9]

У геоморфној и геолошкој литератури на енглеском језику такође су коришћени и други изрази за месо.[7] На пример, у региону Рораима у Венецуели, традиционални назив је тепуи, изведен из локалног помонског језика, и термин стоне планине коришћени су за описивање локалних равних врхова.[11][12] Слични облици земљишта у Јужној Аустралији познати су под називом стона брда, брда са стоним врхом или шаторска брда.[13] Немачки израз тафелберг се у прошлости користио и у енглеској научној литератури.[14]

Формирање[уреди | уреди извор]

Хар Катум, меса које се налази на јужном ободу Мактеш Рамона у Израелу[15][16]

Месе се формирају дејством временских услова и ерозијом хоризонталних слојевитих стена које су подигнуте тектонском активношћу. Варијације у способностима различитих типова стена да се одупру временским условима и ерозији доводе до разградње слабијих врста стена, остављајући отпорније врсте стена топографски више од окружења.[17] Овај процес се назива диференцијална ерозија. Најотпорније стене укључују пешчар, конгломерат, кварцит, базалт, рожнац, кречњак, токове лаве и сил.[17] Токови лаве и сил су нарочито отпорни на временске неприлике и ерозију, и често формирају равни врх, или капу, стоне горе. Мање отпорни слојеви камена углавном се састоје од шкриљаца, мекше стене која лакше подлеже временским приликама и ерозији.[17]

Разлике у чврстоћи различитих слојева стена су оно што месама даје њихов карактеристичан облик. Мање отпорне стене еродирају на површини у долине, где сакупљају одвод воде из околине, док отпорнији слојеви остају.[17] Велико подручје врло отпорне стијене, попут сила, може заштитити слојеве испод њега од ерозије, док мекша стена која га окружује еродира у долине, стварајући тако стону гору.

Разлике у типу стена такође се одражавају на странама меса, јер су уместо глатких падина стране разбијене у степенишни образац назван „топографија литица и столова”.[17] Отпорнији слојеви формирају литице или степеништа, док мање отпорни слојеви формирају благе падине или столове између литица. Литице се повлаче и на крају су одсечене од главне литице, или платоа базалним поткопавањем. Када се ивица литице не повуче равномерно, већ је излокна еродирајућим потоцима, део може бити одсечен од главне литице, формирајући месу.[17]

Базално поткопавање се дешава кад вода која тече око стенских слојева месе нагриза слојеве меких шкриљаца, било као површинско отицање са врха месе или као подземна вода која се креће кроз пропусне превлаке, што доводи до пропадања и протока шкриљаца.[18] Како подложни шкриљац бива еродиран, он више не може да подржава горње слојеве литица, који се урушавају и повлаче. Када је стона гора урушена до те мере да је само мали део преостао, то је познато као стрмо брдо.

На Марсу[уреди | уреди извор]

Меса у Лабиринт Ночију на Марсу, гледано помоћу HiRISE.[19][20][21][22]

Прелазна зона на Марсу, позната као узбуркани терен, налази се између високо кратерисаних планина и мање кратерисаних низија. Млађа низија садржи месе стрмих литица и узвушења попут израслина. Ти пејзажни елементи су раздвојени равним низијама. Сматра се да су настали путем ледом потпомогнутог процеса масовног трошења из подземних или атмосферских извора. Њихова величина се смањује са повећањем удаљености од горског одрона. Рељеф меса се креће од скоро 2 км до 100 м, у зависности од удаљености од испуста.[23]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Цанyонландс Виситор Гуиде 2014” (ПДФ). Натионал Парк Сервице. Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 10. 2014. г. Приступљено 25. 9. 2014. 
  2. ^ „Цанyонландс НП Рецреатион Виситорс”. ирма.нпс.гов. Натионал Парк Сервице. н.д. Архивирано из оригинала 08. 02. 2017. г. Приступљено 23. 2. 2018. 
  3. ^ Сцхеффел, Рицхард L.; Wернет, Сусан Ј., ур. (1980). Натурал Wондерс оф тхе Wорлд. Реадер'с Дигест. стр. 255. ИСБН 978-0-89577-087-5. 
  4. ^ Пхиппс, Кеитх (17. 11. 2009). „Тхе Еасy Ридер Роад Трип”. Слате. Приступљено 16. 12. 2012. 
  5. ^ „Легислативе Цоунцил”. Тхе Wест Аустралиан. Пертх, WА. 31. 8. 1880. стр. 1. Приступљено 5. 4. 2020. 
  6. ^ Балме, Јане (децембар 2000). „Еxцаватионс ревеалинг 40,000 yеарс оф оццупатион ат Мимби Цавес, соутх централ Кимберлеy, Wестерн Аустралиа”. Аустралиан Арцхаеологy. 51 (51): 1—5. дои:10.1080/03122417.2000.11681674. Архивирано из оригинала 27. 6. 2013. г. Приступљено 27. 8. 2012. 
  7. ^ а б в Дусзyńски, Ф., Мигоń, П. анд Стрзелецки, M.C., 2019. Есцарпмент ретреат ин седиментарy таблеландс анд цуеста ландсцапес–Ландформс, мецханисмс анд паттернс. Еартх-Сциенце Ревиеwс,' но. 102890.
  8. ^ а б в Мигоń, П., 2004а. Меса. Ин: Гоудие, А.С. (Ед.), Енцyцлопедиа оф Геоморпхологy. Роутледге, Лондон, пп. 668.
  9. ^ а б в Неуендорф, Клаус К.Е. Мехл, Јамес П., Јр. Јацксон, Јулиа А.. (2011). Глоссарy оф Геологy (5тх Едитион). Америцан Геосциенцес Институте.
  10. ^ Брyан, К., 1922. Еросион анд седиментатион ин тхе Папаго Цоунтрy, Аризона. УС Геол. Сурвеy Булл. 730, 19–90.
  11. ^ Брицеñо, Х.О. анд Сцхуберт, C., 1990. Геоморпхологy оф тхе Гран Сабана, Гуаyана Схиелд, соутхеастерн Венезуела. Геоморпхологy, 3(2), пп.125-141.
  12. ^ Доерр, С.Х., 1999. Карст-лике ландформс анд хyдрологy ин qуартзитес оф тхе Венезуелан Гуyана схиелд: Псеудокарст ор" реал" карст?. Зеитсцхрифт фур Геоморпхологие, 43(1), пп.1-17.
  13. ^ Јацк, Р.L., 1915. Тхе Геологy анд проспецтс оф тхе Регион то тхе Соутх оф тхе Мусграве Рангес, анд тхе Геологy оф тхе Wестерн Портион оф тхе Греат Аустралиан Артесиан Басин. Геол. Сурвеy Соутх Аустралиа Буллетин 5, пп. 72.
  14. ^ Кинг, L.C., 1942. Соутх Африцан Сценерy. А Теxтбоок оф Геоморпхологy. Оливер анд Боyд, Единбургх, Лондон (340 пп.).
  15. ^ Мицхаел Аненбург; Ор M. Биалик; Yевгенy Вапник; Хазел Ј. Цхапман; Гилад Антлер; Yарон Катзир; Мике Ј. Бицкле (2014). „Тхе оригин оф целестине–qуартз–цалците геодес ассоциатед wитх а басалтиц дyке, Макхтесх Рамон, Исраел”. Геологицал Магазине. 151 (5): 798—815. дои:10.1017/С0016756813000800. 
  16. ^ Мазор, Емануел анд Краснов, Борис, едиторс "Тхе Макхтесхим Цоунтрy - а Лабораторy оф Натуре". Пенсофт Публисхерс, Софиа, 2001, ISBN 954-642-135-9
  17. ^ а б в г д ђ Easterbrook, Don J. (1999). Surface Processes and Landforms. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. 
  18. ^ Choreley, Richard J.; Stanley A. Schumm; David E. Sugden (1985). Geomorphology. New York: Methuen. 
  19. ^ „Noctis Labyrinthus”. Архивирано из оригинала 4. 10. 2006. г. Приступљено 4. 10. 2006. 
  20. ^ Mars Odyssey Mission THEMIS: Feature Image: Noctis Labyrinthus Landslides
  21. ^ „Trough deposits on Mars point to complex hydrologic past”. Sciencedaily.com. 17. 12. 2009. Архивирано из оригинала 18. 10. 2013. г. Приступљено 16. 7. 2013. 
  22. ^ Masson, P. (1980). „Contribution to the Structural Interpretation of the Valles Marineris-Noctis Labyrinthus-Claritas Fossae Regions of Mars”. The Moon and the Planets. 22 (2): 211—219. doi:10.1007/bf00898432. 
  23. ^ Baker, David M. Morphological Analyses of Mesas and Knobs in the Northwest Fretted Terrain of Mars; Constraints on the Presence and Distribution of Ice-Facilitated Mass-Wasting. Ed. Alexander K. Stewart and James W. Head. Vol. 40. Issue 2. pp. 72. United States: Geological Society of America (GSA) : Boulder, CO, United States, 2008.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Stona gora na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stona_gora&oldid=27677190”