Тетранитратоксикарбон
| |
 Царбон Оxyген Нитроген | |
| Називи | |
|---|---|
| Преферисани IUPAC назив
3,3′,3′′,3′′′-Метханететраyлтетра(2,4,5-триоxа-1-азабицyцло[1.1.1]пентане) | |
| Други називи | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| |
| Својства | |
| C5N4O12 | |
| Моларна маса | 308,07 g·mol−1 |
| Густина | 1,87 g/cm3 (predicted)[2]
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Тетранитратоксикарбон, систематски назив тетра(нитрато-О,О,О-метил)метан (често скраћен на тетракис(нитратоксикарбон)метан), [5] је хипотетички молекул који је предложила Клара Лазен, ученица петог разреда из Канзас Ситија, Мисури, који је осмислио његову структуру и направио модел 2012. Она је заслужна као коаутор научног рада о молекулу, који користи рачунарску хемију да би предвидео да би молекул заиста могао да постоји.
Предвиђање[уреди | уреди извор]
Наставник науке Кенет Бор је користио моделе са куглом и штапом да представи једноставне молекуле током часа петог разреда, када је десетогодишња Клара Лазен [6] саставила сложени модел и питала да ли је то прави молекул. [7] Није јасно да ли је Лазен насумично или намерно саставио овај одређени молекул. [8]
Несигуран да ли молекул постоји, Боехр је послао слику модела пријатељу хемичару Роберту Зелнеру са Државног универзитета Хумболт. [6][7] Зоеллнер је проверио молекул у бази података Цхемицал Абстрацтс [6] и потврдио да је Лазенов модел структурног типа који раније није био пријављен. [7]
Зоеллнер је написао рад о молекулу, објављен у Цомпутатионал анд Тхеоретицал Цхемистри, наводећи Лазена и Боехра као коауторе. [5]
Својства[уреди | уреди извор]
Тетранитратоксиугљеник се састоји од кисеоника, азота и угљеника, са молекулском структуром C(ЦО
3Н)
4. Његова формула богата кисеоником, посебно позитивна равнотежа кисеоника, значи да не захтева никакав спољни оксидант да би прошао потпуну оксидацију, и стога може имати експлозивна или друга високоенергетска својства. [5] Међутим, очекује се да ће бити превише термички нестабилан за практичну употребу. [9]
Сама функционална група нитратоксиугљеника - атом угљеника и атом азота повезани са три моста атома кисеоника - тек треба да се примети у било ком хемијском једињењу. Студије рачунарске хемије показују да је само метастабилан, при чему су други структурни изомери као што је карбоксилни нитрозо - естар (C(=О)ОНО) стабилнији. [5] Као таква, ова функционална група ће вероватно остати чисто хипотетичка и још увек није предложен ниједан метод за њену синтезу. Синтетизована су једињења која садрже општи везивни мотив два атома повезана са три једноатомска повезивача, укључујући бицyцло(1.1.1)пентан са пуним угљеником и њихови деривати, и неколико других аналога елемента су поменути у патентима.
Могуће реакције[уреди | уреди извор]
Неколико реакција тетранитратоксиугљеника је компјутерски испитано. На пример, једна могућа једначина за његову декомпозицију је:
- C(ЦО3Н)4 → 5 ЦО2 + О2 + 2 Н2
за које се предвиђа да ће имати стандардну промену енталпије од −1326 кЈ/мол на основу метода прорачуна енергије везе. Друга потенцијална реакција је његово сагоревање у присуству кисеоника:
- C(ЦО3Н)4 + О2 → 5 ЦО2 + 2 НО2 + Н2
за коју се предвиђа да има стандардну промену енталпије од −1144 кЈ/мол.
Литература[уреди | уреди извор]
- Цалво ЛГ, Пумацхагуа Р (2015). „Евалуациóн теóрица де нуевос деривадос нитратоxицарбоно де тетраедрано” [Тхеоретицал евалуатион оф неw деривативес оф тхе тетрахедране нитратоxyцарбон]. Ревиста де ла Социедад Qуíмица дел Перú (на језику: шпански). 81 (1): 14—23. ИССН 1810-634X. дои:10.37761/рсqп.в81и1.6
.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ ЦАС
- ^ а б Бусзек РЈ, Линдсаy CM, Боатз ЈА (фебруар 2013). „Тетракис(нитратоxyцарбон)метхане (Нéе ЦЛЛ-1) ас а Потентиал Еxплосиве Ингредиент: а Тхеоретицал Студy”. Пропеллантс, Еxплосивес, Пyротецхницс. 38 (1): 9—13. дои:10.1002/преп.201200156.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в г Zoellner RW, Lazen CL, Boehr KM (2012). „A computational study of novel nitratoxycarbon, nitritocarbonyl, and nitrate compounds and their potential as high energy materials”. Computational and Theoretical Chemistry. 979: 33—37. doi:10.1016/j.comptc.2011.10.011.
- ^ а б в „Professor Confirms, Publishes 10-year-old's New Molecule”. Humboldt State Now. Humboldt University. Приступљено 3. 2. 2012.
- ^ а б в „10-Year-Old Accidentally Creates New Molecule in Science Class”. Popular Science. 3. 2. 2012. Приступљено 3. 2. 2012.
- ^ „Clara Lazen, Ten-Year-Old Fifth Grader, Discovers New Molecule (VIDEO)”. Huffington Post. 3. 2. 2012. Приступљено 28. 2. 2018.
- ^ „Ten Year Old "discovers" explosive”. Explosci.com Now. Explosci. Приступљено 20. 3. 2012.[мртва веза]
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Десятилетняя девочка изобрела новое взрывчатое вещество. "Membrana.ru". Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2020)