Пређи на садржај

Тетранитратоксикарбон

С Википедије, слободне енциклопедије
Тетранитратоксикарбон

  Царбон
  Оxyген
  Нитроген
Називи
Преферисани IUPAC назив
3,3′,3′′,3′′′-Метханететраyлтетра(2,4,5-триоxа-1-азабицyцло[1.1.1]пентане)
Други називи
  • Тетра(нитрато-О,О,О-метхyл)метхане
  • Тетракис(нитратоxyцарбон)метхане
  • 3,3',3'',3'''-Метханетраyлтетраyлтетракис-2,4,5-триоxа-1-азабицyцло[1.1.1]пентане[1]
  • ЦЛЛ-1[2]
Идентификација
3Д модел (Jmol)
  • N(O1)(O2)OC12C(C(O1)(O2)ON12)(C(O1)(O2)ON12)C(O1)(O2)ON12
Својства
C5N4O12
Моларна маса 308,07 g·mol−1
Густина 1,87 g/cm3 (predicted)[2]

 

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Тетранитратоксикарбон, систематски назив тетра(нитрато-О,О,О-метил)метан (често скраћен на тетракис(нитратоксикарбон)метан), [5] је хипотетички молекул који је предложила Клара Лазен, ученица петог разреда из Канзас Ситија, Мисури, који је осмислио његову структуру и направио модел 2012. Она је заслужна као коаутор научног рада о молекулу, који користи рачунарску хемију да би предвидео да би молекул заиста могао да постоји.

Предвиђање[уреди | уреди извор]

Наставник науке Кенет Бор је користио моделе са куглом и штапом да представи једноставне молекуле током часа петог разреда, када је десетогодишња Клара Лазен [6] саставила сложени модел и питала да ли је то прави молекул. [7] Није јасно да ли је Лазен насумично или намерно саставио овај одређени молекул. [8]

Несигуран да ли молекул постоји, Боехр је послао слику модела пријатељу хемичару Роберту Зелнеру са Државног универзитета Хумболт. [6][7] Зоеллнер је проверио молекул у бази података Цхемицал Абстрацтс [6] и потврдио да је Лазенов модел структурног типа који раније није био пријављен. [7]

Зоеллнер је написао рад о молекулу, објављен у Цомпутатионал анд Тхеоретицал Цхемистри, наводећи Лазена и Боехра као коауторе. [5]

Својства[уреди | уреди извор]

Тетранитратоксиугљеник се састоји од кисеоника, азота и угљеника, са молекулском структуром C(ЦО
3
Н)
4
. Његова формула богата кисеоником, посебно позитивна равнотежа кисеоника, значи да не захтева никакав спољни оксидант да би прошао потпуну оксидацију, и стога може имати експлозивна или друга високоенергетска својства. [5] Међутим, очекује се да ће бити превише термички нестабилан за практичну употребу. [9]

Сама функционална група нитратоксиугљеника - атом угљеника и атом азота повезани са три моста атома кисеоника - тек треба да се примети у било ком хемијском једињењу. Студије рачунарске хемије показују да је само метастабилан, при чему су други структурни изомери као што је карбоксилни нитрозо - естар (C(=О)ОНО) стабилнији. [5] Као таква, ова функционална група ће вероватно остати чисто хипотетичка и још увек није предложен ниједан метод за њену синтезу. Синтетизована су једињења која садрже општи везивни мотив два атома повезана са три једноатомска повезивача, укључујући бицyцло(1.1.1)пентан са пуним угљеником и њихови деривати, и неколико других аналога елемента су поменути у патентима.

Могуће реакције[уреди | уреди извор]

Неколико реакција тетранитратоксиугљеника је компјутерски испитано. На пример, једна могућа једначина за његову декомпозицију је:

C(ЦО3Н)4 → 5 ЦО2 + О2 + 2 Н2

за које се предвиђа да ће имати стандардну промену енталпије од −1326 кЈ/мол на основу метода прорачуна енергије везе. Друга потенцијална реакција је његово сагоревање у присуству кисеоника:

C(ЦО3Н)4 + О2 → 5 ЦО2 + 2 НО2 + Н2

за коју се предвиђа да има стандардну промену енталпије од −1144 кЈ/мол.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Цалво ЛГ, Пумацхагуа Р (2015). „Евалуациóн теóрица де нуевос деривадос нитратоxицарбоно де тетраедрано” [Тхеоретицал евалуатион оф неw деривативес оф тхе тетрахедране нитратоxyцарбон]. Ревиста де ла Социедад Qуíмица дел Перú (на језику: шпански). 81 (1): 14—23. ИССН 1810-634X. дои:10.37761/рсqп.в81и1.6Слободан приступ. 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ ЦАС
  2. ^ а б Бусзек РЈ, Линдсаy CM, Боатз ЈА (фебруар 2013). „Тетракис(нитратоxyцарбон)метхане (Нéе ЦЛЛ-1) ас а Потентиал Еxплосиве Ингредиент: а Тхеоретицал Студy”. Пропеллантс, Еxплосивес, Пyротецхницс. 38 (1): 9—13. дои:10.1002/преп.201200156. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ а б в г Zoellner RW, Lazen CL, Boehr KM (2012). „A computational study of novel nitratoxycarbon, nitritocarbonyl, and nitrate compounds and their potential as high energy materials”. Computational and Theoretical Chemistry. 979: 33—37. doi:10.1016/j.comptc.2011.10.011. 
  6. ^ а б в „Professor Confirms, Publishes 10-year-old's New Molecule”. Humboldt State Now. Humboldt University. Приступљено 3. 2. 2012. 
  7. ^ а б в „10-Year-Old Accidentally Creates New Molecule in Science Class”. Popular Science. 3. 2. 2012. Приступљено 3. 2. 2012. 
  8. ^ „Clara Lazen, Ten-Year-Old Fifth Grader, Discovers New Molecule (VIDEO)”. Huffington Post. 3. 2. 2012. Приступљено 28. 2. 2018. 
  9. ^ „Ten Year Old "discovers" explosive”. Explosci.com Now. Explosci. Приступљено 20. 3. 2012. [мртва веза]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]