Тиболон
![]() | |
IUPAC име | |
---|---|
17-Хидрокси-7α-метил-19-нор-17α-прегн-5(10)-ен-20-ин-3-он | |
Клинички подаци | |
Drugs.com | Интернационално име лека |
Категорија трудноће |
|
Начин примене | орално |
Идентификатори | |
CAS број | 5630-53-5 ![]() |
ATC код | G03CX01 (WHO) |
PubChem | CID 444008 |
ChemSpider | 392038 ![]() |
UNII | FF9X0205V2 ![]() |
KEGG | D01639 ![]() |
ChEBI | CHEBI:32223 ![]() |
ChEMBL | CHEMBL1558898 ![]() |
Синоними | (7α,17β)-17-етинил-17-хидрокси-7-метилестр-5(10)-ен-3-оне |
Хемијски подаци | |
Формула | C21H28O2 |
Моларна маса | 312,446 g/mol |
| |
|
Тиболон је синтетички стероидни хормонски лек, који је у знатној мери неселективан. Он делује као агонист на свих пет типова Типа I стероидног хормонског рецептора.[1] Он се првенствено користи за лечење ендометриозе,[2] као и у терапији замене хормона код жена након менопаузе. Тиболон има сличну или већу ефикасност у односу на старије лекове за хормонску замену, али има сличан профил непожељних ефеката.[3][4][5] Он је исто тако био истраживан као могући третман за сексуалну дисфункцију жена,[6] мада није јасно да ли користи такве примене оправдавају излагање познатим ризицима упоребе лека.
Непожељна дејства
[уреди | уреди извор]Тамоксифен, ралоксифен, и тиболон кориштени за сузбијање канцера дојке знатно редукују инвазивни канцер кор жена средњег и позног доба. Међутим, они исто тако повечавају ризик од непожељних нуспојава.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Есцанде А, Сервант Н, Рабеноелина Ф, Аузоу Г, Клоостербоер Х, Цаваиллèс V, Балагуер П, Мауделонде Т (2009). „Регулатион оф ацтивитиес оф стероид хормоне рецепторс бy тиболоне анд итс примарy метаболитес”. Тхе Јоурнал оф Стероид Биоцхемистрy анд Молецулар Биологy. 116 (1-2): 8—14. ПМИД 19464167. дои:10.1016/ј.јсбмб.2009.03.008.
- ^ Ал Кадри Х, Хассан С, Ал-Фозан ХМ, Хајеер А (2009). Ал Кадри, Ханан, ур. „Хормоне тхерапy фор ендометриосис анд сургицал менопаусе”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс (Онлине) (1): ЦД005997. ПМИД 19160262. дои:10.1002/14651858.ЦД005997.пуб2.
- ^ Лазовиц Г, Радивојевиц У, Маринковиц Ј (2008). „Тиболоне: тхе wаy то беат манy а постменопаусал аилментс”. Еxперт Опинион он Пхармацотхерапy. 9 (6): 1039—47. ПМИД 18377345. дои:10.1517/14656566.9.6.1039.
- ^ Гарефалакис M, Хицкеy M (2008). „Роле оф андрогенс, прогестинс анд тиболоне ин тхе треатмент оф менопаусал сyмптомс: а ревиеw оф тхе цлиницал евиденце”. Цлиницал Интервентионс ин Агинг. 3 (1): 1—8. ПМЦ 2544356
. ПМИД 18488873.
- ^ Вавилис D, Зафракас M, Гоулис ДГ, Пантазис К, Агорастос Т, Бонтис ЈН (2009). „Хормоне тхерапy фор постменопаусал бреаст цанцер сурвиворс: а сурвеy амонг обстетрициан-гyнаецологистс”. Еуропеан Јоурнал оф Гyнаецологицал Онцологy. 30 (1): 82—4. ПМИД 19317264.
- ^ Ziaei S, Moghasemi M, Faghihzadeh S. Comparative effects of conventional hormone replacement therapy and tibolone on climacteric symptoms and sexual dysfunction in postmenopausal women. Climacteric. 2009 Sep 1:1-10. PMID 19731119
- ^ „Medications Effective in Reducing Risk of Breast Cancer But Increase Risk of Adverse Effects”. Архивирано из оригинала 21. 09. 2012. г. Приступљено 11. 4. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]![]() | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |