Пређи на садржај

Тиболон

С Википедије, слободне енциклопедије
Тиболон
IUPAC име
17-Хидрокси-7α-метил-19-нор-17α-прегн-5(10)-ен-20-ин-3-он
Клинички подаци
Drugs.comИнтернационално име лека
Категорија трудноће
  • АДЕЦ категорија D
Начин применеорално
Идентификатори
CAS број5630-53-5 ДаY
ATC кодG03CX01 (WHO)
PubChemCID 444008
ChemSpider392038 ДаY
UNIIFF9X0205V2 ДаY
KEGGD01639 ДаY
ChEBICHEBI:32223 ДаY
ChEMBLCHEMBL1558898 ДаY
Синоними(7α,17β)-17-етинил-17-хидрокси-7-метилестр-5(10)-ен-3-оне
Хемијски подаци
ФормулаC21H28O2
Моларна маса312,446 g/mol
  • O=C4CCC\1=C(\C[C@H]([C@@H]2[C@@H]/1CC[C@]3([C@H]2CC[C@]3(C#C)O)C)C)C4
  • InChI=1S/C21H28O2/c1-4-21(23)10-8-18-19-13(2)11-14-12-15(22)5-6-16(14)17(19)7-9-20(18,21)3/h1,13,17-19,23H,5-12H2,2-3H3/t13-,17-,18+,19-,20+,21+/m1/s1 ДаY
  • Key:WZDGZWOAQTVYBX-XOINTXKNSA-N ДаY

Тиболон је синтетички стероидни хормонски лек, који је у знатној мери неселективан. Он делује као агонист на свих пет типова Типа I стероидног хормонског рецептора.[1] Он се првенствено користи за лечење ендометриозе,[2] као и у терапији замене хормона код жена након менопаузе. Тиболон има сличну или већу ефикасност у односу на старије лекове за хормонску замену, али има сличан профил непожељних ефеката.[3][4][5] Он је исто тако био истраживан као могући третман за сексуалну дисфункцију жена,[6] мада није јасно да ли користи такве примене оправдавају излагање познатим ризицима упоребе лека.

Непожељна дејства

[уреди | уреди извор]

Тамоксифен, ралоксифен, и тиболон кориштени за сузбијање канцера дојке знатно редукују инвазивни канцер кор жена средњег и позног доба. Међутим, они исто тако повечавају ризик од непожељних нуспојава.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Есцанде А, Сервант Н, Рабеноелина Ф, Аузоу Г, Клоостербоер Х, Цаваиллèс V, Балагуер П, Мауделонде Т (2009). „Регулатион оф ацтивитиес оф стероид хормоне рецепторс бy тиболоне анд итс примарy метаболитес”. Тхе Јоурнал оф Стероид Биоцхемистрy анд Молецулар Биологy. 116 (1-2): 8—14. ПМИД 19464167. дои:10.1016/ј.јсбмб.2009.03.008. 
  2. ^ Ал Кадри Х, Хассан С, Ал-Фозан ХМ, Хајеер А (2009). Ал Кадри, Ханан, ур. „Хормоне тхерапy фор ендометриосис анд сургицал менопаусе”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс (Онлине) (1): ЦД005997. ПМИД 19160262. дои:10.1002/14651858.ЦД005997.пуб2. 
  3. ^ Лазовиц Г, Радивојевиц У, Маринковиц Ј (2008). „Тиболоне: тхе wаy то беат манy а постменопаусал аилментс”. Еxперт Опинион он Пхармацотхерапy. 9 (6): 1039—47. ПМИД 18377345. дои:10.1517/14656566.9.6.1039. 
  4. ^ Гарефалакис M, Хицкеy M (2008). „Роле оф андрогенс, прогестинс анд тиболоне ин тхе треатмент оф менопаусал сyмптомс: а ревиеw оф тхе цлиницал евиденце”. Цлиницал Интервентионс ин Агинг. 3 (1): 1—8. ПМЦ 2544356Слободан приступ. ПМИД 18488873. 
  5. ^ Вавилис D, Зафракас M, Гоулис ДГ, Пантазис К, Агорастос Т, Бонтис ЈН (2009). „Хормоне тхерапy фор постменопаусал бреаст цанцер сурвиворс: а сурвеy амонг обстетрициан-гyнаецологистс”. Еуропеан Јоурнал оф Гyнаецологицал Онцологy. 30 (1): 82—4. ПМИД 19317264. 
  6. ^ Ziaei S, Moghasemi M, Faghihzadeh S. Comparative effects of conventional hormone replacement therapy and tibolone on climacteric symptoms and sexual dysfunction in postmenopausal women. Climacteric. 2009 Sep 1:1-10. PMID 19731119
  7. ^ „Medications Effective in Reducing Risk of Breast Cancer But Increase Risk of Adverse Effects”. Архивирано из оригинала 21. 09. 2012. г. Приступљено 11. 4. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).