Пређи на садржај

Tibolon

С Википедије, слободне енциклопедије
Tibolon
IUPAC ime
17-Hidroksi-7α-metil-19-nor-17α-pregn-5(10)-en-20-in-3-on
Klinički podaci
Drugs.comInternacionalno ime leka
Kategorija trudnoće
  • ADEC kategorija D
Način primeneoralno
Identifikatori
CAS broj5630-53-5 ДаY
ATC kodG03CX01 (WHO)
PubChemCID 444008
ChemSpider392038 ДаY
UNIIFF9X0205V2 ДаY
KEGGD01639 ДаY
ChEBICHEBI:32223 ДаY
ChEMBLCHEMBL1558898 ДаY
Sinonimi(7α,17β)-17-etinil-17-hidroksi-7-metilestr-5(10)-en-3-one
Hemijski podaci
FormulaC21H28O2
Molarna masa312,446 g/mol
  • O=C4CCC\1=C(\C[C@H]([C@@H]2[C@@H]/1CC[C@]3([C@H]2CC[C@]3(C#C)O)C)C)C4
  • InChI=1S/C21H28O2/c1-4-21(23)10-8-18-19-13(2)11-14-12-15(22)5-6-16(14)17(19)7-9-20(18,21)3/h1,13,17-19,23H,5-12H2,2-3H3/t13-,17-,18+,19-,20+,21+/m1/s1 ДаY
  • Key:WZDGZWOAQTVYBX-XOINTXKNSA-N ДаY

Tibolon je sintetički steroidni hormonski lek, koji je u znatnoj meri neselektivan. On deluje kao agonist na svih pet tipova Tipa I steroidnog hormonskog receptora.[1] On se prvenstveno koristi za lečenje endometrioze,[2] kao i u terapiji zamene hormona kod žena nakon menopauze. Tibolon ima sličnu ili veću efikasnost u odnosu na starije lekove za hormonsku zamenu, ali ima sličan profil nepoželjnih efekata.[3][4][5] On je isto tako bio istraživan kao mogući tretman za seksualnu disfunkciju žena,[6] mada nije jasno da li koristi takve primene opravdavaju izlaganje poznatim rizicima uporebe leka.

Nepoželjna dejstva

[уреди | уреди извор]

Tamoksifen, raloksifen, i tibolon korišteni za suzbijanje kancera dojke znatno redukuju invazivni kancer kor žena srednjeg i poznog doba. Međutim, oni isto tako povečavaju rizik od nepoželjnih nuspojava.[7]

  1. ^ Escande A, Servant N, Rabenoelina F, Auzou G, Kloosterboer H, Cavaillès V, Balaguer P, Maudelonde T (2009). „Regulation of activities of steroid hormone receptors by tibolone and its primary metabolites”. The Journal of Steroid Biochemistry and Molecular Biology. 116 (1-2): 8—14. PMID 19464167. doi:10.1016/j.jsbmb.2009.03.008. 
  2. ^ Al Kadri H, Hassan S, Al-Fozan HM, Hajeer A (2009). Al Kadri, Hanan, ур. „Hormone therapy for endometriosis and surgical menopause”. Cochrane Database of Systematic Reviews (Online) (1): CD005997. PMID 19160262. doi:10.1002/14651858.CD005997.pub2. 
  3. ^ Lazovic G, Radivojevic U, Marinkovic J (2008). „Tibolone: the way to beat many a postmenopausal ailments”. Expert Opinion on Pharmacotherapy. 9 (6): 1039—47. PMID 18377345. doi:10.1517/14656566.9.6.1039. 
  4. ^ Garefalakis M, Hickey M (2008). „Role of androgens, progestins and tibolone in the treatment of menopausal symptoms: a review of the clinical evidence”. Clinical Interventions in Aging. 3 (1): 1—8. PMC 2544356Слободан приступ. PMID 18488873. 
  5. ^ Vavilis D, Zafrakas M, Goulis DG, Pantazis K, Agorastos T, Bontis JN (2009). „Hormone therapy for postmenopausal breast cancer survivors: a survey among obstetrician-gynaecologists”. European Journal of Gynaecological Oncology. 30 (1): 82—4. PMID 19317264. 
  6. ^ Ziaei S, Moghasemi M, Faghihzadeh S. Comparative effects of conventional hormone replacement therapy and tibolone on climacteric symptoms and sexual dysfunction in postmenopausal women. Climacteric. 2009 Sep 1:1-10. PMID 19731119
  7. ^ „Medications Effective in Reducing Risk of Breast Cancer But Increase Risk of Adverse Effects”. Архивирано из оригинала 21. 09. 2012. г. Приступљено 11. 4. 2013. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).