Пређи на садржај

Тржишни механизам

С Википедије, слободне енциклопедије

У економији, тржишни механизам јесте механизам који уз употребу новца,добијеног разменом између купаца и продаваца у отвореном и споразумном систему вредности и уз временски компромис, тежи да оптимизује дистрибуцију добара и услуга барем на неки начин. Овај механизам може постојати на слободним тржиштима или у затвореним или контролисаним тржиштима која користе понуду и тражњу, или неки други облик наплате за оскудна добра, како би изабрали између различитих граница производних могућости. У тржишним привредама, све ресурсе доставља приватни сектор (појединци, домаћиства, групе појединаца); у планској привреди, сви ресурси су у власништву јавног сектора (локална или централна власт); и, у мешовитој привреди, неки ресурси су у власништву оба сектора, приватног и јавног. У стварности, прве две привреде су најчешће теоретске, док је трећа заправо заступљена. Ресурси су алоцирани на основу сила понуде и тражње, и ово је познато као тржишни неуспех.

Мешање државе у тржишни механизам доводи до економске неефикасности када се примењује на приватна добра. Цене у себи садрже многе информације. Оне не само да говоре шта треба производити, већ информишу произвођаче да производе оно што људи желе. Што је информација мање тачна, мања је и економска координација, што ће заузврат довести до смањења задовољења потреба. Тако да интервенције које утичу на информације садржане у цени, могу бити деструктивне по економски развој ако се погрешно примене или прекомерно користе. Међутим, тржишни механизам чешто не може оптимизовати јавна добра, због проблема као што је „трагедија заједничког поседа“. На пример, модерни ауто-путеви су добри за економски развој, али је било неопходно планирање и алокација од стране државе како би уопште настали.

Други тржишни механизми укључују државну фискалну политику и монетарну политику, што је описано Фридмановим правилом које је предложио Милтон Фридман.[1] Ове политике ће утицати на потражњу путем прилагођавања цена кроз порезе и накнаде и кроз прилагођавање вредности новца путем одговарајуће понуде новца.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ M. Фриедман (1969), Тхе Оптимум Qуантитy оф Монеy, Мацмиллан