Милтон Фридман

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милтон Фридман
Portrait of Milton Friedman.jpg
Милтон Фридман
Датум рођења 31. јул 1912.
Место рођења Њујорк
 САД
Датум смрти 16. новембар 2006.
Место смрти Сан Франциско
 САД

Милтон Фридман (енгл. Milton Friedman; Њујорк, 31. јул 1912Сан Франциско, 16. новембар 2006) је био амерички економиста, добитник Нобелове награде.

Рођен је 31. јула 1912. године у Њујорку. Докторирао је на Колумбија универзитету, а цео радни век провео је на Чикашком универзитету.

Основне доприносе Фридман је дао на подручју теорије цена, инфлације и монетарне политике. Готово сам је током 1950-их и 1960-их година држао опозицију владајућем кејнзијанизму. Тврдио је да ниво цена зависи од количине новца у оптицају, чиме је васкрснуо класичну квантитатвну теорију новца. У дугом року, по Фридману, повећање новчане масе повећава цене, али не и економску активност и запосленост. Само у кратком року монетарни раст повећава производњу и запосленост. Решење проблема инфлације и краткорочних флуктурација запослености и реалног националног дохотка Фридман је видео у једноставном монетарном правилу: новчана маса треба да расте једнако као реални друштвени производ (ГНП). Главна економска дела: Есеји о позитивној економији (Essays in Positive Economics, 1953), Студије о квантитативној теорији новца (Studies in the Quantity Theory of Money, 1956), Теорија потрошне функције (A Theory of the Consumption Function, 1957), Монетарна историја Сједињених Држава, 1867 — 1960, са Аном Шварц (Monetary History of the United States, 1867-1960, 1963).

Није имао поверења у способност државе да коригује грешке тржишта. Тражио је и да се смањи јавна потрошња како би привреди и становништву остајало више новца. Уопште, био је један од највећих либерала XX века. У књизи Капитализам и слобода доказивао је да систем заснован на слободама даје најбоље резултате и залагао се, између осталог, за добровољну војску, негативан порез на доходак, флуктуирајуће курсеве валута, укидање лиценцирања за лекаре и друге итд. ТВ серија и књига под називом Слобода избора, које је припремио заједно са супрогом Роуз, учинили су га популарним широм света. Основао је, заједно са Хајеком, Друштво Монт Пелерин, где је преиспитивана и јачана либерална идеја.

Нобелову награду за економију добио је 1976. године, „за свој допринос на пољу анализе потрошње, монетарне историје и теорије и за демострацију сложености стабилизационе политике“.

Цитати[уреди]

  • „Нема бесплатног ручка."
  • „Инфлација је увек и свугде новчани феномен."
  • „Инфлација је једна форма опорезивања која може бити уведена без закона."
  • „Државно решење неког проблема обично је лоше колико и сам проблем."
  • „Социјална одговорност бизниса је да повећава свој профит."
  • „Ако посматрамо прохибицију дроге са чисто економске тачке гледишта, улога владе је да штити нарко картеле."


Спољашње везе[уреди]