Трудноћа и порођај током пандемије ковида 19

С Википедије, слободне енциклопедије
Порођај у пандемији ковида 19 изводи се у стерилним условима уз примену посебне заштитне опрема за све професионаце који су неопходни у том процесу.

Трудноћа и порођај у пандемији ковида 19 један је од здравствених проблема који од породиља, њихове породице и здравствене служеба захтева неопходну заштиту и оптималну негу.[1] Пандемија ковида 19 присилила је многе болнице да потраже алтернативне приступе редовном начину збријнавања трудница у непланираним ситуацијама.[2][3]

Иако се мало зна о стварним ризицима које ковид 19 представља у трудноћи, искуства с вирусима исте породице (попут САРС-а и МЕРС-а ) указују на то да труднице могу бити изложене већем ризику од тешких респираторних болести, након инфекције вирусом узрочником ковида 19.[4]т

Опште информације[уреди | уреди извор]

Отприлике, од око 18 случајева који су до сада описани у литератури за време пандемије ковида 19, и који су углавном из Кине, само је једна трудница због погоршања стања захтевала лечење у интензивној нези.[5] Изгледи да труднице, у принципу пролазе једнако добро као општа популација у том старосном периоду, и добро се боре са инфекцијом Коовид-19, наводе и неки извори из Србије.[6] Да је то тако указују прелиминарно истраживање британских научника, која су показала да труднице нису подложније озбиљнијим последицама ако оболе од ковида 19 у односу на осталу женски популацију и да се, ако се код њих ипак развије тежи облик болести, то најчешће догоди у каснијим фазама трудноће.[7][8]

Морбидитет[уреди | уреди извор]

Према томе труднице немају озбиљнију форму болести, и очекује се да ће велика већина трудница осетити само благе или умерене симптоме прехладе/грипе. Најћешће су тежи симптоми попут упале плућа чешћи код старијих трудница, оних с ослабљеним имунолошким системом или дугорочним болесним стањима.

Да за сада нема доказа да су труднице које добију ову инфекцију изложене већој опасности од озбиљних компликација од било које друге здраве јединке, улаказује Студија из Велике Британије којом је обухваћено 427 трудница примљених у британске болнице са симптомима ковида-19 у раздобљу од 1. марта до 14. априла 2020. Британски научници су установили да је са симптомима болести у болнице примљено мање од 0,5% свих трудница и да је тек свака десета била смештена на одељење интензивне неге. Такође и резултати истраживања које су спровели научници са Оксфорда и британског Краљевског колеџа за акушерство и гинекологију упућују на то да будуће мајке нису у већој опасности од тежих последица заразе коронавирусом у поређењу са осталом популацијом.[7]

Врло мали број трудница има теже симптоме ковида 19, а неке од њих су нажалост подлегле болести.

Утицај коронавируса на побачај[уреди | уреди извор]

Будући да је реч о новом вирусу, о коме тек почињемо учити, нема јасних доказа који указују на повећан ризик од побачаја.

Прикупљени подаци су показали да је већина трудница примљена у болницу у време пандемије била у поодмаклој трудноћи. Већина их је била трудна више од шест месеци, а тај податак упућује на значај континуираног придржавања мера физичке дистанце у каснијим фазама трудноће.[7] Иако је свака пета беба рођена пре предвиђеног термина и потом је смештена на одељење неонатологије, мање од 20 новорођенчади обухваћене студијом рођено је пре 32. недеље трудноће.[7]

Иако многе студије још нису прошла рецензију, оне указују на то да су труднице које припадају етничким мањинама, као и оне са прекомерном телесном тежином и другим коморбитетима попут високог крвног притиска и дијабетеса, у већем проценту задржане на болничком лечењу. Забрињава чињеница да је на болничко лечење примљен већи број трудница са симптомима ковида 19 из црначких заједница и мањинских етничких група и тај податак треба хитно истражити.[7]

Утицај пандемије ковида 19 на ментално здравље[уреди | уреди извор]

Пандемија ковида 19 која неминовно резултује повећаним нивоом анксиозности (стрепње) у општој популацији, и вероватно ће бити израженија код трудница и њихове породице, јер трудноћа сама по себи представља додатни период неизвесности. Тачније, ова стрепње ће се вероватно бити узрокаована:[9]

  • самим вирусом
  • утицајем социјалне изолације на смањену подршку шире породице и пријатеља
  • потенцијално смањеним финансијама домаћинстава
  • променама у антенаталној и другој нези, укључујући и састанке који се мењају из непосредних контаката у виртуелни контакте
  • несигурност и немогућност приступа системима подршке
  • ризик од злостављања у породици или насиља током изолације у некој средини.

Мере заштите[уреди | уреди извор]

Међутим, како су сазнања још недовољна (мали број студија) порођај оболелих трудница захтева посебне процедуре, приликом порођаја било да се ради о царском резу или класичном порођају. Према изјавама српских акушера, у пандемији ковида 19:

Ако се код труднице појаве израженији симптоми ковида 19 или је опоравак од инфекције респираторних путева сличне грипу продужен, то може бити знак да се развиила значајнија инфекцију грудног коша која захтева специјализовану негу.

Побољшање приступа психолошкој терапији, када је у условима изолације код труднице дошло до нарушавања менталног здрваља, мора бити један од елемената социјалне заштите трудница у пандемији ковида 19.

Препоруке трудницама након трудноће старије од 28 недеља или са ранијим болестима[уреди | уреди извор]

Ако је трудница у трећем тромесечју (трудна је више од 28 недеља) или има раније болести - попут болести срца или плућа - препоручује се: да ради од куће где је то могуће, избегава контакт са било ким који има симптоме коронавируса и значајно смањи непотребне социјалне контакт .

Утицај коронавируса на дете у трудоћи или током порођаја[уреди | уреди извор]

Све новији докази говоре да је преношење вируса корона с мајке на дете током трудноће или порођаја (вертикални пренос) вероватно. Било је извештаја о једном случају у којем се то највеоватније десило, али је беба отпуштена из болнице и добром је стању. У свим раније пријављеним случајевима инфекција је пронађена најмање 30 сати након рођења. Важно је нагласити да је у свим пријављеним случајевима новорођенчад код које се развила коронавирусна инфекција врло брзо након рођења, оздравила.

С обзиром на тренутне доказе, мало је вероватно да ако трудница има инфекцију вирусом може изазвати проблеме у дететовим развоју, јер тренутно није примећен ниједан такав случај.

Неке бебе које су у Кини рођене женама са симптомима коронавируса рођене су прерано. Нејасно је да ли је коронавирус узроковао ране трудове или је препоручено да се беба роди рано како би се очувало здравље мајке.

Кућни љубимци и трудоћа[уреди | уреди извор]

Тренутно нема доказа да се животиње/кућни љубимци попут паса и мачака труднице могу заразити коронавирусом.

Дојење детета од стране заражене мајке[уреди | уреди извор]

Одлука о дојењу је индивидуална

Тренутно нема доказа који би сугерирали да се вирус може пренети путем мајчиног млека. Инфекција се може проширити на бебу на исти начин као и на било кога у блиском контакту са оболелом мајком. Тренутни доказ да деца с коронавирусом добијају много лакше симптоме него одрасли, а да предностима дојења надмашују потенцијалне ризике преношења вируса мајчином млеком или блиским контактом; одлука о дојењу мора бити индивидуална и о њој се телефоном може разговарати са бабицом, педијатром или епидемиологом.

Ако се новорођенче храни млечним формулама или измуженим млеком мајке, са млеком се мора пажљиво руковати и обавезно стерилисати пре сваке употребе. Такође не смеју се делити боце или пумпице за дојку са неким другим.

Мере превенције[уреди | уреди извор]

Основне мере[уреди | уреди извор]

Како се труднице заштитити од коронавируса и других инфекција у трудноћи треба да предузму слдеће мере:[11]

  • Приме вакцину против ковида19, укључујући и бустер дозу.
  • Перу руке добро и често или користите средство за дезинфекцију руку са најмање 60% алкохола.
  • Носе маску, према препоруци здравствених стручњака (на пример, када су у јавности или у близини других људи).
  • Покушају да не додирују очи, нос и уста.
  • Држе се даље од болесних људи.
  • Држе најмање одстојање од 2 метра од људи са којима не живе.
  • Очистите и дезинфикујте ствари које често додирују и други људи, као што су телефони, кваке и пултови.

Протоколи[уреди | уреди извор]

Да би се боље заштитиле од вируса корона мајке и њихове бебе, промениле су дотадашње протоколе у вези с пренаталном негом, порођајем и постнаталним праћењем.[12] У складу с препорукама установа за јавно здравство, многе здравствене установе су ограничили број посета које су дозвољене током трудноће, док су други преместили пружање одређених услуге пренаталне неге из здравствених установа на комуникацију са трудницам преко интернет мреже (укљућујући и телемедицину) или преко телефона за пацијенте са ниским ризиком.[13][14]

У неким земљама почеле су да раде виртуалне болница, којима се обраћају труднице са одређеним потребама, нпр. за специјалистичким прегледима. Након успостављеног контакта СМС са специјалистима: кардиолозима, инфектолозима акушерима, труднице преко монитора могу међусобно контактирају, а лекари обаве виртуелни преглед и дају савет.

Због тога је важно да се овим промена у својој земљи упознају све труднице, посебно са оним организационим променама које су повезане са хитном медицинском помоћи током трудноће.

Обавезни прегледи[уреди | уреди извор]

Обавезни прегледи у трудноћи које треба обавити и у пандимији ковида 19 су:

  • Дабл тест,
  • Анатомски ултразвук средином трудноће,
  • У периоду од 28. до 32. недеље трудноће пожељна је провера раста плода.
  • Преглед у случају неких акутних проблема.

Опште мере[уреди | уреди извор]

Све труднице требале би се придржавају следећих мера:[15]

  • Смерница за социјалну изолацију или дистанцирање у пандемији.[9]
  • Смернице за појединце и домаћинства с могућом инфекцијом коронавирусом
  • Смернице за заштиту људи које су из медицинских разлога дефинисане као изузетно рањиве од Ковид-19 (међу које спадају и труднице). То значи да не би требале напуштати своје домове, а унутар својих домова требало би да смање небитне контакте са другим члановима свог домаћинства. На овај начин се штите од високог ризика од контакта с вирусом.[16]

Превремена трудноћа у пандемији, да или не?[уреди | уреди извор]

Неке бебе које су у Кини родиле жене са симптомима коронавируса рођене су прерано.

Због промена у правилима збрињавања трудницаи / или страха од инфекције ковидом 19 у породилиштима, неке мајке размишљају о промени свог термина порода, како би болничко лечење и боравак у болници заменили превременим порођајем. Међутим пре него што се на то одлуће, важно је размотрити што би се могло догодити ако нешто пође по злу и упоредити то са заштитним мерама које већ постоје у болницама, и које су још увиек спремне за одговарајућу бригу о трудницама.

Иако пандемија ковида 19 може променити одређени ставове и рад у акушерској пракси, породилиштима и хитним службама, то не значи да се мора променити план рођења. Разговор трудниц и сарадња са медицинским тимом, је неопходна пре него што се трудница одлући да изврши било какво прилагођавање, измену термина рођења.

Вантелесна оплодња у пандемији[уреди | уреди извор]

Процедура вантелесне оплодње је у многим земљама па и Србији заустављена услед погоршања епидемиолошке ситуације изазване коронавирусом, а наставак процеса биће поново могућ када се у тим земљама укључујући и Србију створе за то епидемиолошки услови.[17]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Цоронавирус дисеасе (ЦОВИД-19): Прегнанцy анд цхилдбиртх”. www.wхо.инт (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  2. ^ „Прегнанцy анд Деливерy Ин:Wхен то Сеек Емергенцy Царе Дуринг тхе ЦОВИД-19”. www.верywеллхеалтх.цом. Приступљено 6. 4. 2020. 
  3. ^ Бергхелла, Винцензо (15. 1. 2021). „Цоронавирус дисеасе 2019 (ЦОВИД-19): Прегнанцy иссуес анд антенатал царе”. www.уптодате.цом. Приступљено 24. 1. 2021. 
  4. ^ „Цоронавирус инфецтион анд прегнанцy”. www.рцог.орг.ук. Роyал Цоллеге оф Обстетрицианс анд Гyнаецологистс 2020. Приступљено 6. 4. 2020. 
  5. ^ Замбрано ЛД, Еллингтон С, Стрид П, Галанг РР, Одуyебо Т, Тонг ВТ, Wоодwортх КР, Нахабедиан ЈФ 3рд, Аззиз-Баумгартнер Е, Гилбоа СМ, Меанеy-Делман D, ЦДЦ ЦОВИД-19 Респонсе Прегнанцy анд Инфант Линкед Оутцомес Теам СО ММWР Морб Мортал Wклy Реп. 2020;69(44):1641. Епуб 2020 Нов 6.
  6. ^ Тодоровић, Тома. „У Нишу лече и две заражене труднице”. Политика Онлине. Приступљено 2020-07-16. 
  7. ^ а б в г д „Како коронавирус утиче на труднице”. Политика Онлине. 12. 5. 2020. Приступљено 3. 6. 2020. 
  8. ^ „Wхен то Сеек Емергенцy Царе Дуринг тхе ЦОВИД-19 Пандемиц”. Верywелл Хеалтх (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  9. ^ а б „Стаy ат хоме: гуиданце фор хоусехолдс wитх поссибле цоронавирус (ЦОВИД-19) инфецтион”. www.гов.ук Упдатед 30 Марцх 2020. Приступљено 6. 4. 2020. 
  10. ^ „Како изгледа порођај труднице оболеле од Ковида-19”. РТС Београд. Приступљено 6. 4. 2020. 
  11. ^ „Цоронавирус (ЦОВИД-19): Прегнанцy ФАQс (фор Парентс) - Немоурс КидсХеалтх”. кидсхеалтх.орг. Приступљено 2022-01-27. 
  12. ^ „Навигатинг прегнанцy дуринг тхе цоронавирус дисеасе (ЦОВИД-19) пандемиц”. www.уницеф.орг (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  13. ^ „ЦОВИД-19: Информатион фор прегнант wомен, анд тхосе wхо хаве рецентлy гивен биртх”. Министрy оф Хеалтх НЗ (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  14. ^ „Трудноћа, дојење и корона вирус”. www.уницеф.орг (на језику: српски). Приступљено 2021-01-24. 
  15. ^ „Трудноћа и корона вирус ЦОВИД-19 – шта до сада знамо? - Генесис блог”. Генесис (на језику: српски). 20. 7. 2020. Приступљено 24. 1. 2021. 
  16. ^ „Гуиданце он схиелдинг анд протецтинг пеопле дефинед он медицал гроундс ас еxтремелy вулнерабле фром ЦОВИД-19”. www.гов.ук. Упдатед 30 Марцх 2020. Приступљено 6. 4. 2020. 
  17. ^ „Због ситуације са коронавирусом, заустављена процедура вантелесне оплодње”. Н1 Србија (на језику: српски). Архивирано из оригинала 17. 07. 2020. г. Приступљено 17. 7. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Цритицал иллнесс дуе то 2009 А/Х1Н1 инфлуенза ин прегнант анд постпартум wомен: популатион басед цохорт студy. БМЈ 2010;340:ц1279. . дои:10.1136/бмј.ц1279.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  • Зханг Ј, Wанг Y, Цхен L, ет ал. Цлиницал аналyсис оф прегнанцy ин сецонд анд тхирд триместерс цомплицатед севере ацуте респираторy сyндроме. Зхонгхуа Фу Цхан Ке За Зхи 2003;38:516-20.
  • Лиу Y, Цхен Х, Танг К, ет ал. Цлиницал манифестатионс анд оутцоме оф САРС-ЦоВ-2 инфецтион дуринг прегнанцy. Јоурнал оф Инфецтион 2020;Онлине . дои:10.1016/ј.јинф.2020.02.028.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  • Донг L, Тиан Ј, Хе С, ет ал. Поссибле Вертицал Трансмиссион оф САРС-ЦоВ-2 Фром ан Инфецтед Мотхер то Хер Неwборн. ЈАМА 2020 . дои:10.1001/јама.2020.4621.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  • Цхен Х, Гуо Ј, Wанг C, ет ал. Цлиницал цхарацтеристицс анд интраутерине вертицал трансмиссион потентиал оф ЦОВИД-19 инфецтион ин нине прегнант wомен: а ретроспецтиве ревиеw оф медицал рецордс. Ланцет 2020 . дои:10.1016/С0140-6736(20)30360-3.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  • Цхен Y, Пенг Х, Wанг L, ет ал. Инфантс Борн то Мотхерс Wитх а Неw Цоронавирус (ЦОВИД-19). Фронтиерс ин Педиатрицс 2020;8(104) . дои:10.3389/фпед.2020.00104.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  • Ли Н, Хан L, Пенг M, ет ал. Матернал анд неонатал оутцомес оф прегнант wомен wитх ЦОВИД-19 пнеумониа: а цасе-цонтрол студy. . Пре-принт . дои:10.1101/2020.03.10.20033605.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  • Зху Х, Wанг L, Фанг C, ет ал. Цлиницал аналyсис оф 10 неонатес борн то мотхерс wитх 2019-нЦоВ пнеумониа. Трансл Педиатр 2020;9(1):51-60. . дои:10.21037/тп.2020.02.06.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  • Wанг L, Схи Y, Xиао Т, ет ал. Цхинесе еxперт цонсенсус он тхе перинатал анд неонатал манагемент фор тхе превентион анд цонтрол оф тхе 2019 новел цоронавирус инфецтион (Фирст едитион). Анналс оф Транслатионал Медицине 2020;8(3):47.
  • Цхен С, Хуанг Б, Луо ДЈ, ет ал. Прегнант wомен wитх неw цоронавирус инфецтион: а цлиницал цхарацтеристицс анд плацентал патхологицал аналyсис оф тхрее цасес. Зхонгхуа Бинг Ли Xуе За Зхи 2020;49(0):Е005-Е05. . дои:10.3760/цма.ј.цн112151-20200225-00138.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  • Фан C, Леи D, Фанг C, ет ал. Перинатал Трансмиссион оф ЦОВИД-19 Ассоциатед САРС-ЦоВ-2: Схоулд Wе Wоррy? Цлиницал Инфецтиоус Дисеасес 2020 . дои:10.1093/цид/циаа226.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).