Турски чај

Различите биљне мешавине за чајеве на Пијаци зачина у Истанбулу)

Турски чај (тур. çay, türk çayı) је врста чаја која је популарна углавном у Турској и околним земљама, те Босни и Херцеговини, Албанији и на Косову и Метохији.

Увод

Турски чај је црни чај који се конзумира без млијека, производи се на источној обали Црног мора, гдје је клима блага са много падавина, а тло плодно. Турски чај се типично прави користећи двије посуде (једна на другој), зване чајданлуци (тур. çаyданлıк), специјално дизајниране за припрему чаја. Вода се приставља у доњу, ширу посуду гдје се куха, а касније се дио воде користи за сипање у мању горњу посуду, те се убацује самљевена маса лишћа чаја, што производи веома јак чај. Када се сервира, остатак воде из доње посуде се сипа према индивидуалној бази, дајући сваком избор од благог (тур. аçıк), средњег (тур. тавşан канı - буквално "зечија крв"), до јаког напитка (тур. коyу - буквално "таман" или "мрачан"). Чај се пије обично са коцкама шећера (тур. кесме şекер) из малих чаша облика тулипана, које се стављају у мали тањир, "да се конзумент не би опржио", јер се чај сервира врућ.

Турска је 2004. године произвела 205.500 тона чаја (6,4% укупне свјетске производње), што је направило једно од највећих тржишта чаја у свијету, са 120.000 тона које су остале за домаћу употребу, а остатак је извезен. Исте године, Турска је имала највећу потрошњу чаја по становнику у свијету, од 2,5 кг по особи - престижући Уједињено Краљевство (које је имало 2,1 кг/особи). Чај се углавном узгаја у провинцији Ризе на обали Црног мора.

Позадина

Чај је битан дио турске културе и то је најчешће конзумирано топло пиће, упркос дугој хисторији конзумирања кафе. Сервирање чаја гостима је вид љубазности у Турској. Чај се обично прави у домаћинствима, ресторанима и најчешће у тзв. кıраатхане-ма, које су мјеста за друштвена окупљања турских мушкараца. Упркос популарности, чај је постао на широко конзумирано пиће по избору у Турској, само у 20. вијеку. У почетку су људи охрабривани да као алтернативу кахви користе чај, која је постала скупа у доба и након Првог свјетског рата. Након губитка југоисточних територија послије пада Османлијског царства, кахва је постала скупа за увоз. Под ургирањем оснивача републике, Ататурка, народ Турске се окренуо чају због доступности домаћих ресурса.

Турски биљни чајеви

У Турској, биљни чајеви се не сматрају правим чајевима, али се користе као биљни лијек. Посебно су популарни међу туристима; од јабуке (тур. елма çаyı), шипурка (куşбурну çаyı), и лимуном (ıхламур çаyı), као најпопуларнијим окусима. Чај мудраца (тур. ада çаyı - буквално "чај са острва") је најпопуларнији на медитеранској обали. У Турској, биљни чајеви се могу наћи у локалним продавницама. Осушено лишће биљке и остали састојци се продају у складу са захтјевима и укусом купаца.

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Види још

• Кафа
• Боза

Спољашње везе

• Yоутубе: Култура турског чаја - Катхарине Браннинг (видео почиње на турском, остатак је на енглеском језику)