Пређи на садржај

Твист (плес)

С Википедије, слободне енциклопедије
Плесање твиста, Берлин, 17. мај 1964.

Твист је плес из 1960-их инспириран рокенрол музиком. Заправо је тек твист први плес масовне културе који је доживео (и преживео) масовну популарност и проширио се по целом свету.[1] Твист је плес из којег су произашли многи данашњи плесови. Од твиста је светски феномен направио амерички певач Чаби Чекер[2][3][4][5] својим хитовима The Twist.[6][7] јул 1960 (реиздан новембар 1961) и Let's Twist Again[8][9][10] у јуну 1961.[11] Од 1959 до раних шездесетинх он је прерастао у светско плесно лудило, уживајући огромну популарност у народу, а истовремно привлачећи настраје критичара који су сматрали да је превише провокативан. Твист је инспирисао плесове као што су jerk, пони, ватуси, пире кромпир, манки, и фанки чикин, мада ни један од њих њије стекао ширу популарност.

Након што је видео тинејџере у Тампи на Флориди како плешу, Ханк Балард је напиао „The Twist” и објавио је тај рад као Б-страну Ханк Балард и The Midnighters' 1959 сингла „Teardrops on Your Letter”.[1] Дик Кларк је приметивши да је плес постајао популаран међу тинејџерима, препорупио издавачкој кући Камео Рекордс да Чаби Чекер пресними песму, која је пуштена у продају 1959. и постала хит број један 1960. године.[1] Овај плес је већ застаревао међу тинејџерима кад су почели да га прихватају одрасли и кад је песма ушла у продају, постајући прворангирани хит поново 1962. године.[1]

Светски рекорд је постављен у Деланду на Флориди дана 11. октобра 2012, кад је Чаби Чекер певао уживо за масу која је плесала. Процењује се да је око 4.000 људи плесало твист зајено да Чекером, чиме је надмашен ранији Гинисов светски рекорд за највећи број људи који плешу твист на улициама одједном.[12]

Твист је врло једноставан плес, суштина је да торзо плесача остаје миран, а треба се вртети зделицом, ногама и рукама кружно око своје осе. Покрети плесача нису стриктно регулисани, и заправо плеше ко како хоће - настојећи да се креће у складу са музиком, готово би се могло рећи - ради шта хоћеш само немој стајати. Повремено се могла једна ногу подићи од пода као плесну стилску фигура, али већина плесача је плесала са обе ноге на поду, пребацујући их са лева на десно и тако у круг.

Према Тајму, „плесачи једва да се додирују или да померају ноге. Међутим, све остало се креће. Горњи део тела се креће напред и назад, а бокови и рамена еротично се окрећу, док се руке увлаче, излазе, горе и доле, са клипним покретима збуњених чувара птица који се боре против напада јата.”[13]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Употреба имена „твист” за плес потиче из деветнаестог века. Према Маршалу и Џину Стерну у Џез плесу, карлични плесни покрети звани твист су приспели у Америку из Конга током ребовласништва.[14] Једна од хит песама раног црначког [[Минстрел схоw|минстрел шоа била је она бенџо музичара Џоел Вокер Свинија „Вине Тwист”. Једна од раних црначких плесачких залуђености и раног двадестетог века се звала „Mess Around”, која потиче од композитора Перија Брадфорда са његовим хитом из 1912. године „Messin' Around”: „Сад свако може да научи смисао, да стави руке на кукове и савије леђа; стоји на једном месту лепо и чврсто, и да се окреће, окреће са својом снагом”. Али тист се у то време базично сводио на покретање кукова. Блуз певач Бо Картер је снимио „Twist It Babe” 1931. године, користечи лирику која је очевидна метафора за секс.[15] У његовој песми „Winin' Boy Blues” током касних 1930-их, Џели Рол Мортон је певао, „Мама, мама, види сестру, она је на насипу и плеше двоструки твист”. У песми из 1953. „Let the Boogie Woogie Roll”, Клајд Макфатер и Дрифтери су певали „Када ме је погледала очи су јој само сијале као злато, а када је направила твист, дотакла је моју душу”.

Порекло плеса

[уреди | уреди извор]

Инспирација за твист дошла је са америчких плантажа, где су црначки најамни радници, развили још 1890. године врло сличан плес wringin 'and twistin, чији се пак корени могу наћи у западној Африци вековима уназад. Ипак твист је друштвени плес модификован за 20. век.

За промоцију плеса заслужан је Дик Кларк, водитељ популарне америчке телевизијске забавне емисије Американ Бандстанд. Кларк се изузетно заузео 1959. године да издавачка кућа Филаделфија рецорд објави Чаби Чекеров The Twist. Снимак је објављен у лето 1960. и постао је убрзо број 1# на листи сингл плоча у Америци 1960, те поновно 1962.

Године 1961, на врхунцу твистоманије, газде њујоршког клуба Пеперминт Лаунџ унајмиле су локални састав из Џерзија - Joey Dee and the Starliters, да им покривају плесне вечери. У њихов клуб долазила је тадашња елита Америке; Џуди Гарланд, Џон Вејн, Џеки Кенеди, Нат Кинг Кол, Ширли Маклејн, Тенеси Вилијамс, Труман Капоте и забављала се плешући твист. У јеку луднице за твистом, они су додали свој Пеперминт Твист (Део 1), који је такође постао број 1# у Америци у јануару 1962.[16]

Већ афирмисани Р&Б гитаристс Бо Дидкли објавио је 1962. свој албум Bo Diddley's A Twister. На њему је било неколико твист песама; Twister, Bo's Twist и Mama Don't Allow No Twistin, који су плес учинили још популарнијим.

У Латинској Америци, твистоманију је изазвао састав Bill Haley & His Comets, нарочито њихови хитови The Spanish Twist и Florida Twist.

Твист и популарна култура

[уреди | уреди извор]

Популаризацији твиста придонијела је и појава телевизије која се управо 1960-их почела масовно ширити светом, и још једна мала ствар, пластични обруч/играчка - хула хоп. Било је управо забавно вртети хула хоп и слушати твист, заправо покрети хула хопа, били су исти као код твиста.

Популаризацији плеса у Еуропи придонео је Пепино Ди Капри који је био промовитељ твиста у Италији. Посебно су биле популарни његова песма Saint Tropez Twist (1962) и његов препев песме Let's Twist Again. У Немачкој је Caterina Valente препевала ''Peppermint Twist, у Француској су сви њихови је-је певачи (тако су они звали своје ране рокере) постали велики љубитељи твиста. Њихов најпопуларнији певач Џони Холидеј, издао је Danse le twist avec moi. У Великој Британији први промотер била је Петула Кларк са својим хитом из 1962. - Ya Ya Twist, али су праву лудницу направили тек Битлси својим великим хитом из марта 1963. Twist and Shout.[17][18][19]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Бронсон, Фред: Тхе Биллбоард Боок оф Нумбер Оне Хитс, Биллбоард. 2003. ISBN 9780823076772. стр. 74.
  2. ^ „Hot 100 55th Anniversary: The All-Time Top 100 Songs”. Billboard. Приступљено 26. 10. 2017. 
  3. ^ Franklin, Benjamin V (30. 5. 2016). An Encyclopedia of South Carolina Jazz and Blues Musicians. Columbia, South Carolina: University of South Carolina Press. стр. 147. ISBN 978-1-61117-622-3. 
  4. ^ „The Official Site”. ChubbyChecker.com. Архивирано из оригинала 30. 05. 2023. г. Приступљено 2015-08-18. 
  5. ^ „Chubby Checker”. biography.com. Приступљено 17. 6. 2019. 
  6. ^ Whitburn, Joel (2000). Top Pop Singles 1955-1999. Menomonee Falls, WI: Record Research, Inc. стр. 32. ISBN 0-89820-140-3. 
  7. ^ Whitburn, Joel (2004). Top R&B/Hip-Hop Singles: 1942-2004. Record Research. стр. 44. 
  8. ^ „The Help (Music From the Motion Picture)”. Amazon. 26. 7. 2011. Приступљено 30. 1. 2012. 
  9. ^ „CASH BOX Top 100 Singles week ending August 5, 1961”. Randy Price. Архивирано из оригинала 2. 1. 2017. г. Приступљено 2. 1. 2017. 
  10. ^ Rees, Dafydd; Lazell, Barry; Osborne, Roger (1995). Forty Years of "NME" Charts (2nd изд.). Pan Macmillan. стр. 110. ISBN 0-7522-0829-2. 
  11. ^ „Tanzlexikon”. Архивирано из оригинала 26. 02. 2009. г. Приступљено 03. 02. 2019. 
  12. ^ Bauer, Peter. „DeLand crowd sets 'twist' record with Chubby Checker”. Daytona Beach News Journal. Архивирано из оригинала 24. 04. 2019. г. Приступљено 13. 10. 2012. 
  13. ^ Denisoff, R. Serge and Romanowski, William D.: Risky Business: Rock in Film, Transaction. 1991. ISBN 9781412833370. стр. 111-12.
  14. ^ Стеарнс, Јеан анд Стеарнс, Марсхалл Wинслоw: Јазз Данце, Да Цапо. 1968. ISBN 9780306805530. стр. 20.
  15. ^ Nathan Bush, Review of Twist It Babe: 1931-1940, Allmusic.com. Приступљено 20 November 2017
  16. ^ „Top 40 hits”. Архивирано из оригинала 29. 05. 2010. г. Приступљено 03. 02. 2019. 
  17. ^ White, Jack (4. 10. 2019). „Albums with the most weeks at Number 1” (на језику: енглески). Official Charts Company. Архивирано из оригинала 10. 12. 2021. г. 
  18. ^ „Please Please Me – The Beatles”. Apple Corps. Архивирано из оригинала 3. 11. 2016. г. Приступљено 4. 11. 2016. 
  19. ^ „Lewis Capaldi makes chart history: Albums with the most consecutive weeks in the Top 10”. www.officialcharts.com. Архивирано из оригинала 15. 6. 2020. г. Приступљено 15. 6. 2020. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]