Уго Влаисављевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Уго Влаисављевић
Датум рођења(1957-07-08)8. јул 1957.
Место рођењаВисоко
 ФНРЈ

Уго Влаисављевић (Високо, 8. јули 1957) босанскохерцеговачки је филозоф, редовни професор на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

Биографија[уреди | уреди извор]

Завршио је студије на Филозофском факултету у Сарајеву 1980 године. На истом факултету је одбранио магистарски рад под називом: „Извор геометрије и трансцендентална феноменологија повијести : читање Дерридиног читања Хуссерла” 1986, те докторску дисертацију под називом: „Извор, онтологија, метафизика (од Мерлеау-Понтyјеве феноменологије ка Дерридиној граматологији)” (1992). Од 1988. ради као асистент на Одсеку за филозофију и социологију Филозофског факултета у Сарајеву. За доцента је изабран 1993, за ванредног професора 1998, а за редовног професора 2004 године. Предаје онтологију на Одсеку за филозофију факултета, епистемологију друштвених наука (Одсек за психологију), социологију знања и науке (Одсек за социологију) и књижевност и нарацију идентитета (Одсек за компаративну књижевност). Од 2003. године предаје предмет „Идеја Европе” на Европским студијама, а од 2005. „Род и политика“ на Родним студијима при Центру за интердисциплинарне постдипломске студије Универзитета у Сарајеву.[1]

Објавио је дванаест књига, те бројне чланке и студије. Више пута је био гостујући професор, те користио стипендије и научно-истраживачке боравке на угледним иностраним универзитетима. Члан је редакције часописа Трансеуропееннес (Париз), савета часописа Одјек и главни уредник часописа Дијалог. Преводилац је новије филозофске литературе (са немачког, енглеског и француског језика). Члан је ПЕН центра БиХ чији је председник био у периоду од 20062009. године.[1]

Изабрана библиографија[уреди | уреди извор]

  • Онтологија и њено насљеђе, Међународни центар за мир, Сарајево 1995.
  • Феноменолошка конституција Европске заједнице, Међународни центар за мир, Сарајево 1995.
  • Извор геометрије и трансцендентална феноменологија повијести. Читање Дерридиног читања Хуссерла, Атеље за филозофију, друштвене знаности и психоанализу, Сарајево 2003.
  • Лепоглава и универзитет. Огледи из политичке епистемологије, Центар за интердисциплинарне постдипломске студије Универзитета у Сарајеву, Сарајево 2003.
  • Мерлеау-Понтyјева семиотика перцепције. Феноменолошки пут у деконструкцију, Атеље за филозофију, друштвене знаности и психоанализу, Сарајево 2003.
  • Етнополитика и грађанство, Статус, Мостар 2006.
  • Рат као највећи културни догађај. Ка семиотици етнонационализма, Мауна-Фе Публисхинг, Сарајево 2007.
  • Припитомљавање национализма, Мауна-Фе Публисхинг, Сарајево 2008.
  • Метаморфозе етнонационализма, Едиција Откровења, Београд 2009.
  • Лепоглава и универзитет. Огледи из политичке епистемологије, Центар за интердисциплинарне постдипломске студије Универзитета у Сарајеву, Сарајево 2009, (друго издање).
  • Скица за портрет Арифа Тановића, Академија наука и умјетности БиХ, Сарајево 2011.
  • Феноменолошки пут у деконструкцију, Медитерран, Нови Сад 2011.
  • Аветињска стварност наративне политике, Рабиц, Сарајево 2012.

Преведене књиге[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Уго Влаисављевић Цуррицулум витае” (ПДФ). унса.ба. Приступљено 10. 6. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Споменица 60. годишњице Филозофског факултета у Сарајеву (1950–2010), Филозофски факултет, Сарајево 2010, 83-84.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Интервјуи[уреди | уреди извор]