Уго Влаисављевић

Уго Влаисављевић
Уго Влаисављевић
Датум рођења	8. јул 1957.
Место рођења	Високо; ФНРЈ

Уго Влаисављевић (Високо, 8. јули 1957) босанскохерцеговачки је филозоф, редовни професор на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

Биографија[уреди | уреди извор]

Завршио је студије на Филозофском факултету у Сарајеву 1980 године. На истом факултету је одбранио магистарски рад под називом: „Извор геометрије и трансцендентална феноменологија повијести : читање Дерридиног читања Хуссерла” 1986, те докторску дисертацију под називом: „Извор, онтологија, метафизика (од Мерлеау-Понтyјеве феноменологије ка Дерридиној граматологији)” (1992). Од 1988. ради као асистент на Одсеку за филозофију и социологију Филозофског факултета у Сарајеву. За доцента је изабран 1993, за ванредног професора 1998, а за редовног професора 2004 године. Предаје онтологију на Одсеку за филозофију факултета, епистемологију друштвених наука (Одсек за психологију), социологију знања и науке (Одсек за социологију) и књижевност и нарацију идентитета (Одсек за компаративну књижевност). Од 2003. године предаје предмет „Идеја Европе” на Европским студијама, а од 2005. „Род и политика“ на Родним студијима при Центру за интердисциплинарне постдипломске студије Универзитета у Сарајеву.^[1]

Објавио је дванаест књига, те бројне чланке и студије. Више пута је био гостујући професор, те користио стипендије и научно-истраживачке боравке на угледним иностраним универзитетима. Члан је редакције часописа Трансеуропееннес (Париз), савета часописа Одјек и главни уредник часописа Дијалог. Преводилац је новије филозофске литературе (са немачког, енглеског и француског језика). Члан је ПЕН центра БиХ чији је председник био у периоду од 2006–2009. године.^[1]

Изабрана библиографија[уреди | уреди извор]

Онтологија и њено насљеђе, Међународни центар за мир, Сарајево 1995.
Феноменолошка конституција Европске заједнице, Међународни центар за мир, Сарајево 1995.
Извор геометрије и трансцендентална феноменологија повијести. Читање Дерридиног читања Хуссерла, Атеље за филозофију, друштвене знаности и психоанализу, Сарајево 2003.
Лепоглава и универзитет. Огледи из политичке епистемологије, Центар за интердисциплинарне постдипломске студије Универзитета у Сарајеву, Сарајево 2003.
Мерлеау-Понтyјева семиотика перцепције. Феноменолошки пут у деконструкцију, Атеље за филозофију, друштвене знаности и психоанализу, Сарајево 2003.
Етнополитика и грађанство, Статус, Мостар 2006.
Рат као највећи културни догађај. Ка семиотици етнонационализма, Мауна-Фе Публисхинг, Сарајево 2007.
Припитомљавање национализма, Мауна-Фе Публисхинг, Сарајево 2008.
Метаморфозе етнонационализма, Едиција Откровења, Београд 2009.
Лепоглава и универзитет. Огледи из политичке епистемологије, Центар за интердисциплинарне постдипломске студије Универзитета у Сарајеву, Сарајево 2009, (друго издање).
Скица за портрет Арифа Тановића, Академија наука и умјетности БиХ, Сарајево 2011.
Феноменолошки пут у деконструкцију, Медитерран, Нови Сад 2011.
Аветињска стварност наративне политике, Рабиц, Сарајево 2012.

Преведене књиге[уреди | уреди извор]

Бернард Валденфелс, У мрежама животног свијета (са немачког)
Јирген Хабермас, Борбе за признање у уставним демократским државама (са енглеског)
Жак Дерида, Глас и феномен (са француског, са Зораном Јанковићем)
Жан-Лик Нанси, Бити заједно без суштине (са француског, са Елмедином Подруг)
Жак Дерида, Повијест лажи (са француског).