Уговор о продаји робе

Уговор о продаји робе је такав уговор у коме се продавац обавезује да ће на купца пренети власништво(право својине) на продату робу као и да ће му је предати, односно пружити уколико је у питању услуга. Са друге стране, купац је на основу овог уговора дужан да плати цену у новцу, као и да робу преузме. Под робом се подразумевају материјална али и нематеријална добра, односно производи и услуге чије је основно својство да задовољавају потребе људи, до којих је могуће доћи куповином или разменом.

Карактеристике уговора

Уговор о продаји робе је:

• Обавезан и теретан за обе уговорне стране зато што обавезује и купца и продавца.
• Консенсуалан јер је заснован на консензусу.
• Неформалан јер је за закључење довољна проста сагласност о битним елементима уговора. Изузетак је уговор о продаји непокретних ствари који је формалан и мора бити у писменој форми. Уколико није испуњен услов везан за форму, уговор о продаји непокретности је неважећи (ништаван).
• Најчешће комутативан, али може бити и алеаторан. Комутативан значи да се у тренутку закључења зна узајамни однос и висина престација, односно шта ко прима и шта ко по уговору дугује. Алеаторан уговор је познат и као уговор о продаји наде (нпр. продаја будуће жетве).
• Једноставан, а не мешовит, што значи да садржи елементе који су карактеристични само за један тип уговора.
• Каузалан (назначен је разлог и сврха или циљ обавезивања, на пример код уговора о продаји продавац се обавезао због цене, а купац због робе).
• Уговор са споразумно одређеном садржином (уговорне стране споразумно одређују елементе и услове уговора)

Елементи уговора о продаји робе

Битни елементи

Предмет купопродаје

Предмет купопродаје мора задовољити одређене услове који се односе на могућност, дозвољеност и одређеност продаје . Уколико је предмет уговора ствар (роба), онда она мора бити у промету. Уколико је ствар ван промета уговор је неважећи (ништаван). За ствари које су у ограниченом промету важе посебни услови. Такође, продаја се може односити и на будуће ствари. Ствар мора постојати у тренутку закључења уговора (изузев код уговора о продаји будуће ствари), у супротном уговор нема правно дејство. Такође, уговор нема правно дејство ни у случају да је ствар из уговора пропала до тренутка закључења уговора. Ако је ствар делимично пропала купац има право избора: да раскине уговор или да остане при уговору уз адекватно снижење цене. Предмет продаје може бити и туђа ствар, међутим купац мора бити обавештен да је ствар туђа. У супротном има право да раскине уговор и тражи накнаду штете.

Генеричке ствари као предмет купопродаје су одређене по врсти, количини и квалитету (пример: хиљаду килограма пшенице белице). Одређена врста ове робе треба у уговору да буде јасно наглашена с тим што у уговору може да буде наглашено и више врста. У том случају, осим уколико у уговору није другачије наглашено, право избора врсте припада продавцу. Количина робе може да буде прецизно или оквирно дефинисана у уговору. Прецизно (запремином, тежином, бројем комада), а оквирно („од …до”, „најмање…највише”). Уговорне стране могу да уговоре количину робе и употребом трговачких израза са уобичајеним значењем (вагон-десет хиљада килограма бруто, цистерна-десет хиљада килограма-нето) осим уколико уговором није другачије дефинисано).

По правилу уговорне стране имају слободу да утврде квалитет робе. Постоје два случаја када је ова слобода ограничена. У првом случају постоје прописи о квалитету (животне намирнице) робе, док у другом постоје обавезни стандарди. Непоштовање ових правила повлачи одређење санкције. Ако квалитет робе није уговором прописан уговор је ипак пуноважан јер се квалитет робе у овом случају одређује према узансама. Да би предмет купопродаје биле индивидуалне ствари потребно је да буду прецизно означене у уговору чиме би се разликовале од других сличних ствари. Поред ствари, предмет купопродаје могу да буду и преносива имовинска права. Нека од права су: права о коришћења туђих ствари, ауторска и проналазачка права, тражбена права или потраживања…

Цена

Цена, односно новчана накнада је други обавезни елемент уговора о продаји робе. Она треба да је:

• изражена у новцу: под новцем се подразумева законско средство плаћања у одређеном правном систему. Такође, цена се може делимично исказати и у некој ствари. У том случају вредност новца мора бити већа од вредности ствари.
• одређена или одредива: уколико није ни једно ни друго уговор је неважећи. У посебним случајевима цена може бити одређена од стране надлежног органа. Тада купац плаћа прописану цену. У случају да је купац већ уплатио уговорену цену има право на повраћај разлике између уговорене и прописане цене.
• стварна: уколико цена није стварна већ фиктивна уговор неће имати правну снагу.
• сразмерна (правична): није услов за настанак уговора, али уколико цена није правична може се захтевати поништење уговора.

Споредни елементи

Поред наведених обавезних елемената у уговору се могу факултативно налазити и следећи елементи:

• Рок, место и начин предаје робе
• Рок, место и начин плаћања робе
• Превоз робе (рок отпреме, средство превоза, обавештење о отпреми)
• Трошкови
• Осигурање у превозу
• Прелаз ризика
• Утврђивање квалитета и квантитета
• Амбалажа
• Порези, таксе и други трошкови
• Прибављање докумената (транспортна документа, фактуре, уверење о пореклу робе…)
• Гаранција продавца
• Последице неизвршења уговора и специјалне санкције (нпр уговорна казна, ограничење накнаде штете)
• Могућност раскида уговора и његове последице
• Виша сила и други основи ослобођења од одговорности
• Могућност евентуалне ревизије уговора
• Надлежност суда или арбитраже
• Евентуалне резерве и добијање увозне или извозне дозволе у случају да се ради о спољнотрговинским уговорима

Обавезе продавца

Основне обавезе продавца су:

• Обавеза предаје ствари је главна обавеза продавца која купцу гарантује право располагања предметом купопродаје. Продавац предаје ствар у складу са одредбама везаним за време, место и начин, а који су дефинисани у уговору. Сматра се да је обавеза продавца извршена када купац преузме предмет купопродаје. Неки од начина предаје су: физичка предаја (предаја „из руке у руку”), симболична предаја (на пример предаја кључева од стана) као и упис у земљишне књиге (у случају непокретности).
• Обавеза заштите у случају материјалних и правних недостатака: Роба мора бити исправна како у материјалном тако и у правном смислу(дата роба буде исправна, легална…) . Уколико ови захтеви нису испуњени, купац може да захтева снижење цене, да раскине уговор и има право на накнаду штете.

Обавезе купца

Основне обавезе купца дефинисане уговором о продаји робе су:

• Обавеза исплате цене: Купац је дужан да продавцу исплати одређену суму новца, која је одређена самим уговором или законом. Цена се исплаћује одједном или у ратама (уколико је уговором предвиђено). Место исплате је назначено у уговору. Уколико то није случај плаћање се врши у седишту продавца, те се на овај начин место плаћања и предаје ствари поклапају. Време плаћања је такође дефинисано у уговору и време плаћање може бити пре испоруке, у току или после испоруке. Уколико време исплате није дефинисано уговором онда се време плаћања подудара са временом испоруке робе. Договором између купца и продавца дефинише се начин плаћања који може бити у готовом новцу, хартијама од вредности или плаћање уз документ.
• Обавеза преузимања ствари: Купац је дужан да предузме све потребне активности како би омогућио продавцу да оствари своју дужност предаје.
• Остале обавезе: поред обавезе исплате цене и обавезе преузимања ствари, купац има и разне обавезе у вези са исплатом цене (отварање акредитива, давање гаранције за плаћање цене итд), обавезу достављања спецификације, обавезу прибављања транспортних средстава и обавезу достављања амбалаже.

Случајеви продаје са нарочитим погодбама

Фиксна продаја

Случај код кога је рок битан елемент уговора чијим истеком се уговор раскида.

Продаја са правом прече куповине

Случај код ког је купац дужан да обавести продавца о намераваној продаји робе трећем лицу и да понуди продавцу да купи робу по истој цени. Карактеристика оваквог начина продаје је ограничена слобода уговарања на страни купца због тога што је купац дужан, уколико жели да прода робу, да је прво понуди продавцу на кога се односи право прече куповине.

Куповина на пробу

Случај код ког купац има могућност да испроба робу пре куповине како би утврдио да ли му роба одговара или не. Купац је дужан да обавести продавца у утврђеном року да ли остаје при куповини.

Продаја по узорку или моделу

Случај код ког предмет купопродаје истоветан узорку или моделу тог истог предмета, осим ако је роба дата купцу само ради обавештења и приближног одређивања особине робе.

Продаја са задржавањем права својине Уговор у коме продавац задржава право својине и после предаје робе купцу, све док купац не исплати цену робе у потпуности. Карактеристика овог случаја продаје је да продавац задржава право својине у циљу обезбеђења исплате.

Задаци продаје

Задатак продајне функције је да прода произведене производе у производном предузећу, а у трговачком да прода набављене производе уз најповољније цијене. Продаја мора активно учествовати у конципирању маркетинг филозофије пословања. С обзиром на то да продаја непосредно комуницира са купцима, она је упозната шта купци желе и које су им потребе. Задаци продаје зависе од конкретне организације предузећа. Продајна служба може да обавља доста послова везаних за тржиште уколико у предузећу не постоји посебна служба која се бави маркетингом. То подразумијева истраживање тржишта, прављење плана продаје који касније служи као интерно мјерило успјешности предузећа, уговарање послова и испорука, формирање понуде, издавање налога за плаћање…

Организација продаје

Многи фактори дјелују на организацију продаје.Што је предузеће удаљеније од тржишта (географски), продаја ће бити сложенија. Уколико је понуда већа од тражње, продаја мора бити у првом плану и веома добро организована како би заобишла конкуренцију. Што је већа понуда предузећа (обим, асортиман), и продајна служба би требало да буде сложенија. У мањим предузећима, продаја је у оквиру комерцијалног сектора, заједно са набавком, складиштењем и транспортом. Већа предузећа организују продају диференцирано од других функција. У савремено организованим предузећима ради у оквиру маркетинг службе.

Политика продаје

Основни задатак продајне политике је промет добара како би се задовољиле потребе потрошача. Други основни циљ тиче се опстанка и развоја предузећа. Начела продајне политике су веза са тржиштем, утичу на смањење пословног ризика и углед на тржишту. Предузеће треба да се прилагоди тржишту, да задржава сталне сараднике са којима успјешно сарађује, да буде прије свега ликвидно и да се понаша у складу са пословном етиком, како би имало углед који је изузетно важан на тржишту. Инструменти продајне политике су : избор асортимана, избор начина продаје, пропаганда, реаговање на рекламације купаца, кадровска политика, политика цијена.

Врсте уговора

1. Зависно од карактеристика уговорних страна и њихове делатности постоје грађанска и трговинска продаја
2. Зависно од предмета продаје разликује се продаја покретних и непокретних ствари
3. Зависно од седишта уговорних страна разликујемо домаћу и међународну продају
4. Зависно од начина плаћања цене постоји продаја на кредит, готовинска продаја, пренумерациона продаја (претплата) и продаја са оброчним отплатама цене (отплата једнаким ратама).

Заједничке правила за обавезе продавца и купца

Ниједна страна није дужна да испуни своје обавезе ако друга не испуни своје, осим ако није другачије дефинисано уговором. Уколико једна страна није у могућности да испуни уговор друга страна може да раскине уговор и тражи накнаду штете- Антиципативни раскид.

Накнада штете

Када дужник, уговорне стране, не испуни свој део обавезе или је испуни али није у складу са уговором, друга страна, то јест поверилац, може захтевати да дужник накнади штету повериоцу. Постоји посебан случај када дужник није одговоран за неиспуњење обавезе. Циљ накнаде штете је да стави повериоца у исти имовински положај у коме би се налазио да је уговор испуњен (такозвани позитивни уговорни интерес).

Прелаз ризика и трошкова са продавца и купца

Основно је правило да се моменат преласка ризика са продавца на купца везује за моменат примопредаје робе (у моменту испоруке робе и пријема робе).