Утицај меса на људски организам

С Википедије, слободне енциклопедије

Месо представља део људске исхране. Месо је, углавном, састављено од воде, протеина и масти. Представља богат извор беланчевина којих се у месу налазе 17-25%, садржај масти се креће у интервалу од 5-25%.[1]

Поред тога садржи витамине Б-групе (ниацин и рибофлавин), затим гвожђе, фосфор, калцијум и угљене хидрате.

Историја[уреди | уреди извор]

Људи су ловили и убијали животиње за месо од праисторије. Појава цивилизације дозволила је припитомљавање животиња као што су кокошке, овце, свиње и говеда и на крају њихово коришћење у производњи меса на индустријском нивоу.

Неповољни утицаји меса по људски организам[уреди | уреди извор]

Претерано узимање намирница животињског порекла утичу на успореност, тромост и лењост у организму, јер је сам процес варења и асимилације спорији. Уколико се месо које није органског порекла конзумира често изазива нервозу, агресију, депресију и немир. Људски организам није прилагођен нити по систему за прераду (вилица), ни по систему за варење (желудац и црева) да конзумира месо. Након узимања меса и прерађевина од меса у дебелом цреву се стварају токсичне бактерије које су стране људском организму. Разлог за агресију и нервозу јесте и претерана количина адреналина која се уноси са месом, јер животиња у моменту клања доживи стрес и адреналин који се том приликом ствара услед страха, остаје у месу. Месо се, у индустрији, третира вештачким материјама које боје месо (нитрити и нитрати) и што је месо старије, то је више хемикалија потребно да се добије свежа, црвенкаста боја.


Приликом товљења, сточној храни се додају хормони ради бржег сазревања и тај процес се наставља и у месу. Конзумирањем таквог меса, поготово јунетине, дечији организам пребрзо физиолошки сазрева. Будући да подстиче све процесе раста, подстиче и раст ћелија рака.

Закрчењем везивног ткива и хормон раста суделује неоспорно као узрочник у настанку рака а порастом хормона убрзава се и његов развој. Поред тога, хормони који су додати у исхрани стоке, додају се за заустављање полног нагона, утичу на појаву раног стерилитета код младих.

Спречавање неповољних утицаја меса[уреди | уреди извор]

Како би се спречили ови неповољни утицаји по људски организам, неопходно је смањити унос црвеног меса, поготово свињетине, која по структури ткива подсећа на људско месо. Најмање штетно за људски организам је јагњеће месо, коњско и ћуреће месо.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Месо и његова штетност”. Архивирано из оригинала 11. 02. 2017. г. Приступљено 09. 02. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]