Адреналин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Адреналин
Epinephrine structure with descriptor.svg
Epinephrine-3d-CPK.png
IUPAC име
(R)-4-(1-hydroxy-
2-(methylamino)ethyl)benzene-1,2-diol
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • AU: A
  • US: C (Risk not ruled out)
Начин примене IV, IM, ендотрахеално, IC
Правни статус
Правни статус
  • AU: S4 (Prescription only)
  • UK: POM (Prescription only)
  • US: само на рецепат
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост није биорасположив (орално)
Метаболизам адренергична синапса (MAO и COMT)
Полувреме елиминације 2 нинута
Излучивање Урин
Идентификатори
CAS број 51-43-4 ДаY
ATC код A01AD01 (WHO) B02BC09 C01CA24 R01AA14 R03AA01 S01EA01
PubChem CID 838
IUPHAR/BPS 509
DrugBank DB00668
ChemSpider 5611
Хемијски подаци
Формула C9H13NO3
Моларна маса 183.204 g/mol
  (verify)

Адреналин или епинефрин је хемијска супстанца која се производи у организму. Највећи део адреналина се синтетише и ослобађа из сржи надбубрежних жлезда као хормон.[1][2] Само име адреналин (лат. ad+renes=на бубрегу) или епинефрин (грч. epi-+nephros=на бубрегу) указује на порекло овог хормона. У централном нервном систему неки неурони ослобађају адреналин као неуротрансмитер.

Распрострањеност[уреди]

  • Највећи део адреналина потиче из сржи надбубрежних жлезда. Оне секретују адреналин у крв и путем крви адреналин доспева до готово свих органа где се везује за рецепторе и остварује своју функцију.
Главни чланак: Барорецепторски рефлекс

Улога[уреди]

Адреналин је један од хормона стреса. Услед стресне реакције долази до лучења адреналина из надбубрежне жлезде.[3][4] Путем крви долази до готово свих органа где изазива следеће промене (у загради су наведени главни рецептори преко којих се постиже дејство):

  • убрзање рада срца (ß1)
  • повећање снаге срца (β1)
  • стварање топлоте (ß2)
  • разградња масног ткива и повећање концентрације слободних масних киселина у крви (ß1)

Адреналин припрема организам за борбу или бег.

Главни чланак: Неуротрансмитери

Метаболизам и дејство адреналина[уреди]

Синтеза[уреди]

Адреналин заједно са допамином и норадреналином припада групи катехоламина. Сви катехоамини се синтетишу из аминокиселине тирозин. Синтеза се врши директно у нервним завршецима адренергичких неурона, односно ћелија сржи надбубрежних жлезди, који поседују ензиме неопходне за ову синтезу. Тирозин се транспортује из спољашње средине, мада се може произвести из аминокиселине фенилаланин у ћелијама. Најпре се тирозин хидроксилише уз помоћ тирозинхидроксилазе до дихидроксифенилаланина (ДОПА). Затим се ДОПА процесом декарбоксилације уз дејство ензима декарбоксилаза ароматичних аминикиселина преведе у допамин. Допамин се хидроксилише преко ензима допаминхидроксилаза и настаје норадреналин, још један од неуротрансмитера. На крају се додаје метил група преко ензима фенилетаноламин-Н-метилтрансфераза и из норадреналина настаје адреналин.

Адреналин се складишти у синаптичким везикулама, односно везикулама ћелија сржи надбубрежних жлезда, одакле се и ослобађа процесом егзоцитозе.

Дејство[уреди]

Адреналин испољава дејство везујући се за одговарајуће рецепторе. Постоје α и β рецептори. α рецептори се деле на α1 и α2, а β на β1, β2 рецепторе. Адреналин се везије и за α и за β рецепторе подједнаким афинитетом (можда ипак за β рецепторе нешто јаче), док се неуротрансмитер норадреналин везује нешто јаче за α рецепторе. Одатле потиче и мала разлика у дејству ових веома сличних супстанци, тако да нпр. адреналин преко β2 рецептора може деловати вазодилататорно, а преко α1 вазоконстрикторно, док норадреналин делује више преко α1 рецептора вазоконстрикторно.

Сви рецептори су повезани са Г протеином.

α1-рецептори активирају преко протеина-Г фосфолипазу Ц, која доводи до даљих промена.

α2-рецептори инхибирају преко протеина-Г аденилциклазу-смањује се концентрација цАМП-а, отварају се калијумски канали, а затварају калцијумски. Ови рецептори имају инхибиторно дејство.

ß1, ß2-рецептори активирају преко протеина-Г аденилциклазу, што доводи до даљих промена као нпр. разградња гликогена, разграња масти...

Главни чланак: Г протеин спрегнути рецептори
Главни чланак: Синапсе

Инактивација адреналина[уреди]

Адреналин је врло кратко активан, а затим се инактивира реапсорпцијом у нервне завршетке. У њиховој цитоплазми се разграђује путем ензима моноаминооксидаза (МАО) и катехоламин-О-метилтрансфераза (ЦОМТ) или поново складишти у везикуле. Производи инактивације су метанефрин, хемованилинска киселина и ванилин манделична киселина. Концентрација ванилин манделичне киселине се може мерити у мокраћи, што игра улогу у дијагнози наких болести.

Поремећаји[уреди]

Феохромоцитом је тумор који производи и ослобађа катехоламин и серотонин. Карактерише се наглим нападима високог крвног притиска (хипертензија), црвенила (енгл. flush) и повраћања.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ↑ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 
  2. ↑ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  3. ↑ Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 3-437-42520-X. 
  4. ↑ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд. 

Литература[уреди]

  • Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд. 
  • Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 3-437-42520-X. 
  • Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 

Спољашње везе[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Адреналин&oldid=11731688“