Пређи на садржај

Вентрикуларна екстрасистола

С Википедије, слободне енциклопедије
Вентрикуларна екстрасистола
СинонимиПрематуре вентрицулар цомплеx, вентрицулар прематуре цонтрацтион (цомплеx ор цомплеxес) (ВПЦ), вентрицулар прематуре беат (ВПБ), вентрицулар еxтрасyстоле (ВЕС)
Специјалностикардиологија

Вентрикуларна екстрасистола или преурањена коморска контракција (ВЕС) су најчешће хетеротопне аритмије, или превремени срчани откуцаји који настају због надражаја који потичу из неког ектопичног центра у коморама.[1] Настају тако што се абнормалним процесом активира ектопични импулс настао било где у вентрикулу или срчаној комори, на електрокардиограму приказује као преурањена контракција са неправилним, понекад бизарним изгледом, коморског комплекса. Екстрасистолични QРС траје више од 0,08 секунди код одојчета, више од 0,09 сек код детета изнад 3 године живота и 0,12 сек код одаслих. Постекстрасистолична пауза може бити потпуно компензаторна (ако ВЕС не ремети основни ритам) или непотпуно компензаторна (код ретроградног провођења импулса у претакомори). Настанак ВЕС може се повезивати и са риентри механизмом, локалним аутоматизмом или тригерираном активношћу.[1][2]

Могу се јавити и код здравих људи услед појачане активности симпатичког нервног система (стрес, телесни напор – на вишим фреквенцама срца), услед пушења, након узимања алкохола, кофеина, кокаина. Често се јављају код коронарне болести срца услед исхемије срчаног мишића, након стварања ожиљног ткива у срцу (после инфаркта срца, миокардитиса, операција на срцу), код пролапса митралне валвуле, срчане слабости, смањене количине калијума (узимање диуретика-лакова за избацивање течности) или магнезијума у крви, као последица поремећене функције штитасте жлезде или као последица узимања неких лекова (антиаритмика, дигиталиса). ВЕС, које се јављају код органских болести срца су опасне (нарочито често се јављају у акутном инфаркту срца) јер могу довести до треперења комора срца и смрти.

Ако су ВЕС мономорфне, а физикални преглед срца и ехокардиограм уредни, потребно је учинити ергометријско тестирање. Уколико оно не доведе до индукције вентрикулске тахикардије, нису потребне никаква даља испитивања. Индукован ВТ, међутим, ставља пацијента у посебну категорију јер је ВТ у правилу знак органске болести срца.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Појединачне ВЕС су чест код здравих особа. Када се користи 24-часовно амбулантно праћење, до 80%наизглед здравих људи има повремене ВЕС. Стопе варирају у зависности од старости са изузетно ретким за оне млађе од 11 година и изузетно честим код оних старијих од 75 година.[3] Ове разлике могу бити последица високог крвног притиска и атеросклерозе, које је лакше пронаћи код старијих особа.[4]

Код 101 особе без срчаних болести током 24-часовног Холтер мониторинга, 39 је имало најмање 1 ВЕС, а 4 најмање 100. Болест срца је искључена након физичког прегледа, рендгенског снимка грудног коша, ЕКГ-а, ехокардиографије, теста максималног оптерећења, десно- и катетеризација левог срца и коронарна ангиографија.[5]

У 122.043 летача ваздухопловних снага Сједињених Држава и кандидата за кадета током приближно 48 секунди ЕКГ-а, 0,78% (952 мушкарца) је имало ВЕС у свим старосним групама, али са повећаном инциденцом са порастом старости.[6]

Вентрикуларна ектопија је чешћа код мушкараца него код жена истог узраста; Подаци из великих студија заснованих на популацији показују да је преваленција мања за младе беле жене без срчаних обољења и већа код старијих афроамеричких особа са хипертензијом.[7]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Изоловане екстрасистоле

Превремене контракције коморе могу се јавити код здраве особе било које старосне доби, али су чешће код старијих и код мушкараца.[8]

Код око 2% деце могу се наћи ВЕС при рутинском снимању ЕКГ-а, док се код врло значајног дела људи јављају спонтано без познатог узрока.

Могући узроци ВЕС

Неки могући основни узроци ВЕС укључују:

  • Вишак адреналина
  • Висок ниво калцијума у крви .[9]
  • Кардиомиопатију,
  • Хипертрофију или проширења срца [9]
  • Одређени лекови као што је дигоксин, који повећава контракцију срца или трициклични антидепресиви.[9]
  • Хемијске (електролитне) проблеме у крви (на пример хипокалиемија, која се може јавити код оних који узимају диуретике („таблете за избацивање воде“) и хипомагнезиемија).
  • Контакт са карином (душник / бронхи) приликом медицинског усисавања стимулише вагусни живац
  • Лекове као што су: алкохол кофеин кокаин никотин, теобромин
  • инфаркт миокарда
  • Хиперкапнију (тровање ЦО2) [9]
  • Хипертензију (висок крвни притисак)
  • Хипоксију
  • Недостатак сна / исцрпљеност
  • Пролапс митралне валвуле [9]
  • Миокардитис [9]
  • Саркоидозу
  • Пушење дувана
  • Стрес.[10]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Две ВЕС у краћем временском периоду код болесника са кардиомиопатијом
Бигеминија
Суправентрикуларна бигеминија

Вентрикуларне екстрасисте углавном не узрокују симптоме, али се откуцаји срца могу осетити као абнормално лупање срца. Одрасли ВЕС доживљавају као додатни ударац у подручју прекордијума или краткотрајну сензацију, која се попут таласа шири из подручја срца према глави, или као "преокретање" у прекордијуму.

Након пријевремене контракције, срцу треба више времена него што је нормално да би се поново усталио ритам.[11] Овај продужени РР интервал популарно се описује као "мини инфаркт", а неки људи га описују и као осећај да је срце на секунду престало куцати. Ове сензације су одраз првог нормалног ударца након превремен контракције: при чему су ударни волумен и систолни крвни притисак повишени због компензаторне паузе која хемодинамски представља продужену дијастолу.[11] Без обзира на субјективне сметње ове екстрасистоле могу бити бенигне (безопасне) у већини случајева или малигне. Ипак захтиевају снимање ЕКГ.

Бенигне ВЕС

На њихову бенигност указују:

  • ретко појављивање,
  • једнообразност,
  • једно исходиште,
  • изостанак бигеминије или тригеминије,
  • појава парасистолије,
  • изостанак повећања њихове фреквенције након физичког оптерећења организма

Искључењем најчешћих екстракардијалних фактора: расхлађење тела, инфекција, несаница, јатрогени или егзогени токсични утицаји, никотин, кофеин, симпатикомиметици, халуциногени, амфетамин, марихуана итд., обично престају и екстрасистоле.[12]

Малигне ВЕС

На малигност вентрикуларних екстрасистола указују:

  • појава ВЕС из више жаришта,
  • различитост облика,
  • интерполирање екстрасистоле,
  • појава Р на Т феномена

Ово указује на могућност врло озбиљних поремећајаја ритма и захтева терапију антиаритмицима

Вишеструке преране контракције коморе могу прећи и у вентрикуларну тахикардију, много опаснију аритмију од ВЕС.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза в. екстрасистола се стандардним прегледима може поставити врло брзо, и са великом сигурношћу дијагностиковати након кардиолошког мониторинга, који уз стандардни 12-канални електрокардиограм (ЕКГ) и ултразвук срца, укључује и 24-сатни ЕКГ холтер који прати откуцаје срца испитаника у времену од 24 часа
Типична ВЕС на ЕКГ се карактерише:
* отсутан П талас,
* проширен QРС комплекс,
* СТ сегмент који је испод изоелектричне линије,
* дупоко негативнан и проширени Т талас
* компензаторна пауза.

Дијагноза ВЕС се поставља електрокардиограмом (ЕКГ), једноставним, брзим и јефтиним тестом који се може брзо снимити у ординацији или ван ње. Међутим, мала је вероватноћа да ће се у краћем временском раздобљу догодити преурањена контракција коморе. У том смислу Холтеров мониторинг је много осетљивија метода за дијагнозу, јер континуирано бележи брзину откуцаја срца у периоду од 24 часа.

Електокардиографски ове екстрасистоле су карактеристичне по по проширеном QРС комплексуиспшред кога нема П таласа а иза њега следи СТ сегмент који је испод изоелектричне линије, са дупоко негативним и проширеним Т таласом иза кога долази компензаторна пауза.

Пре изгледу електрокардиграма вентрикуларне екстрасистоле могу бити:

Униформне — јер потичу из истог ектопиучног центра и код њих је QРС комплекс исте морфологије.

Мултифокалне — јер потичу из више различитих, ектопиучкох центра и њихови QРС комплекси имају различиту морфологију.

Терапија[уреди | уреди извор]

Циљ терапије је да се пацијент заштити од тежих облика аритмије са лошим исходом., и у том смислу вентрикуларне екстрасистоле се лече:

  • код здравих само ако дају симптоме,
  • код постојања органског обољењења срца лечи основна болест и екстрасистоле које су честе (> 720/24 х),
  • у акутним нападима екстрасистола када се јављају ВЕС по типу бигеминије (свака друга), тригеминије (свака трећа), код вентрикуларне тахикардија (три ВЕС и више у низу).

Када је пацијент хемодинамски нестабилан мора се брзо реаговати и кориговати ритам. јер могу врло често код органске болести срца довести до вентрикуларне тахикардије (ВТ) и вентрикуларне фибрилације (ВФ) која доводи до смртног исхода.

ВЕС у пару и мултиформна облике треба лечити корекцијом егзогених фактора или применом антиаритмика (иако неме идеалног антиаритмика који ће потпуно излечити поремећаје ритма).

Код интоксикације дигиталисом треба дати антидигоксинска антитела (нпр дигиталис - антитоксин БМ) или пхенитоин и.в. 15 мг/кг кроз један сат.[12] Код интоксикације кинидином прво треба покушати са давањем На-бикарбоната 1-2 мЕq/кг и.в. или лидокаин 1-3 мг/кг и.в. и магнезијум сулфат 15-39 мг/кг и.в.

У акутном лечењу мултиформних ВЕС или ВЕС у пару користе се лидокаин (1 мг/кг и.в. сваких пет минута, укупно 3 дозе, затим инфузијом) и прокаинамид 10-15 мг/кг у трајној инфузији кроз један сат.

У хроничној терапији сматра се успехом ако се успе потпуно "очистити" ВЕС у Холтерову запису или их макар смањити на испод 10 мономорфних ВЕС на сат.

Антиаритмици групе I А користе се у лечењу
  • вентрикуларних аритмија само ако су други лекови били безуспешни,
  • контраиндиковани код пацијената са продулженим Q-Т интервалом и митралним пролапсом.
Антиаритмици групе I Б главну индикацију имају код
  • постоперацијске аритмије.
Антиаритмици групе I C
  • пропафенон због додатног бета-блокирајућег учинка и блокаде калцијеумових канала у рефрактерним ВТ.
Антиаритмици групе II најчешће се употребљавају у;
  • синдрому продуженог Q-Т интервала,
  • код ВТ индукованих напором,
  • АДДВ и
  • блаже кардиомиопатије.
Антиаритмици групе III користе се у
  • вентрикуларним аритмијама опасним по живот.
  • код родулжења Q-Т интервала (осим бретилијума).
Антиаритмици групе IV
у начелу немају ефекат у вентрикуларним аритмијама осим у врло специфичним индикацијама:
  • идиопатска ВТ пореклом, из излазног дела десне коморе и
  • фасцикуларна "реентрy" тахикардија.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Када нема других придружених болести срца, ВЕС су бенигне, и без повећања смртности. Међутим, када су преурањени вентрикуларни комплекси чести, смртност код хоронарних болести се удвостручује, што може указивати на претходно непознату срчану ману.[11] У овом случају, ризик од можданог удара је такође двоструко већи од ризика за општу популацију.[12]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Барић Љ. Електрокардиографија у пракси. Либелли Медици 1993; 7: 35-44, 71-102, 285-384.
  2. ^ Јакл Р. Поремећаји срчаног ритма. Паедиатриц Цроат 1998; 42 (Супл 1): 107-17
  3. ^ Цха, Yонг-Меи; Лее, Гленн К.; Кларицх, Кyле W.; Гроган, Мартха (2012). „Прематуре Вентрицулар Цонтрацтион-Индуцед Цардиомyопатхy: А Треатабле Цондитион”. Цирцулатион: Аррхyтхмиа анд Елецтропхyсиологy (на језику: енглески). 5 (1): 229—236. ИССН 1941-3149. ПМИД 22334430. С2ЦИД 25328838. дои:10.1161/ЦИРЦЕП.111.963348. 
  4. ^ Слотс, Хенрик; Хаyнес, Јамес (2014). „Wхат ис тхе wоркуп фор а патиент wитх фреqуент асyмптоматиц прематуре вентрицулар цонтрацтионс (ПВЦс)?”. Евиденце-Басед Працтице. 17 (2): 13. ИССН 1095-4120. дои:10.1097/01.ебп.0000540573.20570.ец. 
  5. ^ Костис, Ј Б; МцЦроне, К; Мореyра, А Е; Готзоyаннис, С; Аглитз, Н M; Натарајан, Н; Куо, П Т (1981). „Прематуре вентрицулар цомплеxес ин тхе абсенце оф идентифиабле хеарт дисеасе.”. Цирцулатион (на језику: енглески). 63 (6): 1351—1356. ИССН 0009-7322. ПМИД 7226480. С2ЦИД 1391754. дои:10.1161/01.ЦИР.63.6.1351. 
  6. ^ Хисс, Роланд Г.; Ламб, Лаwренце Е. (1962). „Елецтроцардиограпхиц Финдингс ин 122,043 Индивидуалс”. Цирцулатион (на језику: енглески). 25 (6): 947—961. ИССН 0009-7322. ПМИД 13907778. С2ЦИД 2970243. дои:10.1161/01.ЦИР.25.6.947. 
  7. ^ Акин, Захиде Елиф; Билгин, Сулеyман (2017). „Цлассифицатион оф нормал беат, атриал прематуре цонтрацтион анд вентрицулар прематуре цонтрацтион басед он дисцрете wавелет трансформ анд артифициал неурал нетwоркс”. 2017 Медицал Тецхнологиес Натионал Цонгресс (ТИПТЕКНО). ИЕЕЕ. стр. 1—4. ИСБН 978-1-5386-0633-9. С2ЦИД 5927272. дои:10.1109/типтекно.2017.8238027. 
  8. ^ Гарсон А Јр. Вентрицулар аррхyтхмиас. Ин: Гар-сон А Јр, Брицкер Тј, МцНамара ДГ, едс. Тхе сциенце анд працтице оф педиатриц цардиологy. Пхиладелпхиа-Лондон: Леа&Фебигер 1990; 1864-904.
  9. ^ а б в г д ђ Акин, Захиде Елиф; Билгин, Сулеyман (октобар 2017). „Цлассифицатион оф нормал беат, атриал прематуре цонтрацтион анд вентрицулар прематуре цонтрацтион басед он дисцрете wавелет трансформ анд артифициал неурал нетwоркс”. 2017 Медицал Тецхнологиес Натионал Цонгресс (ТИПТЕКНО). ИЕЕЕ. стр. 1—4. ИСБН 978-1-5386-0633-9. С2ЦИД 5927272. дои:10.1109/типтекно.2017.8238027. 
  10. ^ Гуyтон, Артхур C.; Халл, Јохн Е. (2006). Теxтбоок оф медицал пхyсиологy (11тх ед.). Пхиладелпхиа: Елсевиер Саундерс. п. 151. . ИСБН 0-7216-0240-1.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)..
  11. ^ а б в Емилссон, Кент (2008-06-03). „Суспецтед ассоциатион оф вентрицулар аррхyтхмиа wитх аир поллутион ин а моторбике ридер: а цасе репорт”. Јоурнал оф Медицал Цасе Репортс. 2 (1): 192. ИССН 1752-1947. ПМЦ 2427047 Слободан приступ. ПМИД 18522736. дои:10.1186/1752-1947-2-192 Слободан приступ. 
  12. ^ а б в „Прематуре вентрицулар цонтрацтионс (ПВЦс)-Прематуре вентрицулар цонтрацтионс (ПВЦс) - Сyмптомс & цаусес”. Маyо Цлиниц (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-15. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ventrikularna_ekstrasistola&oldid=27524928”