Веселин Мишнић

С Википедије, слободне енциклопедије
Веселин Мишнић
Књижевни рад

Награде„Радоје Домановић“ " Милан Ракић""Ристо Ратковић" Драгиша Кашиковић" "Печат Кнеза Лазара" Војислав Брковић" "Витез слова словенскога" "Екселенција сатире" "Орфејева Лира""Симо Матавуљ"и друге..

Веселин Мишнић (Колашин, 1954) српски и црногорски је књижевник, романописац, приповедач, песник, сатиричар и есејиста.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1954. године у Колашину, Црна Гора, до своје петмнаесете године живео је у Мојковцу, потом је на Цетињу завршио гимназију. Студирао је у Београду, предавао је у Цетињској гимназији, радио је као уредник у издавачким кућама.Слобода, Београд и Штампар Макарије, Београд,[ Живео је једну деценију у Бечу.

Веселин Мишнић је до сада објавио 45 књига у разним књижевним жанровима.

Члан је Удружења књижевника Црне Горе и Удружења књижевника Србије, где има статус истакнутог уметника. Члан је у Београдског афористичког круга (БАК) дуги низ година.

Слободан је уметник. Искључиво се бави књижевним радом. Сада живи и ствара у Београду.

Награде[уреди | уреди извор]

Веселин Мишнић је добитник најпризнатије награде у Србији за сатиру „Радоје Домановић“ и то за најбољу књигу афористике у 2011. године ”Уредно сложени јауци”.[2]Добитник је и следећиих награда: Драгиша Кашиковиић за сатиру, "Ристо Ратковић," за младе песнике, Миилан Ракић, УКС, за најбољу књигу песама"Пустињске песме 2016 год. Војиислав Брковић за књигу песама"Неко налик киши" Повељу УКС Симо Матавуљ, Награду Печат Кнеза Лазара, за књигу песама "Неко налиик киши".Награда "Орфејева Лира",Међународна награда Екселенција сатиире, коју додељује УКС и фондациија Радоје Домановић, награда "Витез слова словенског" награда златна грамата " Цар Константин и царица Јелена", награда "Хатишериф Милош Обреновић" Награда издавачке куће "Нова Артиија" Повеља"Песникова долина" Међународна награда за допринос светској поезији Мунир Мезиед,Крајова, Румунија и друге.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

  • „Болест вајара Габријела“, Рад – Београд, 1989.
  • „Бездан“, Просвета – Београд, 1993.
  • „Романи у праху“, три издања, Просвета – Београд, 1997, 1998, 1999.
  • „Велики & Мали Принц“, под псеудонимом Давид Јанг, Народна књига – Београд, 2003.
  • „Садистички дизајн“, два издања, Народна књига – Београд, 2004, 2005.
  • „Роман о Цетињу“ Ободско Слово и Штампар Макарије, Подгорица и Београд, 2010.
  • „Велики и Мали Принц“ Плато, Беогтад, 2011. под својим именом, дорађено друго издање[3]

"Роман о Цетињу,"2011,Штампар Макарије"Београд...

"Метаморфозе једно српског вола"2016, Чигоја. Београд,

"Пљување по бонтону"2016, Алма, Београд.

"Таксиманија-тахикардија"2016,Индустрија књига, Београд

"Душа од порцелана" 2019,Динеx, Београд.

"Ничије вријеме" 2021, Нова Артија, Параћин.

Поезија[уреди | уреди извор]

  • „Чаролије“, Обод Цетиње, 1978.
  • „Обољели камелеон“, Слобода – Београд, 1981.
  • „Успомене из кавеза“, Запис – Београд, 2002.
  • „Цртач кругова“, Слобода – Београд, 2003.
  • „Њеним поноћним џелатима“, Слобода – Београд, 1989.
  • „Богови и пацови“, Рад – Београд, 1992.
  • „Хици са дна срца“, Цоол – Београд, два издања, 2000, 2001.
  • „Пустињске песме“ Индустрија књиге, ( награда Милан Ракић) 2016 г.

"Неко налик киши"2017. Индустриха књиге,Београд,(Награде:Војислав Брковић,"Печат кнеза Лазара""Симо Матавуљ"

"Зашто се нисам руковао са мајмуном од бронзе" 2019, Динеx, Београд

Приповетке[уреди | уреди извор]

  • „Легенде о лудилу“, Слобода – Београд, 1987.
  • „Три младића у ужареној пећи“, СКЗ – Београд, 1993.
  • „ДНК ХАНА“, Седам ветрова и Школа за везивање пертли, Плато - Београд, 2013.[4]

"Мој ковани новац" 2019, Динеx, Београд...

Есеји и критика[уреди | уреди извор]

  • „Лице Бога, срце Бога“, Народна књига – Београд, 2001С
  • „Светоник ума“ Мисли, Индустрија књиге 2014 год

"Златна прашина безвремености" 2021, Нова Артија, Параћин. "

"Господари заустављеног времена" 2022, Нова Артија, Параћин.

Песме, афоризми приче и романи су му пребођени на: енглески, шпански, баскијски, пољски, руски, бугарски, румунски, италијански, немачки, словеначки, француски, турски,словачкии, македонски,и многе друге језике. Уврштен је у све познатије антологије српског, црногорског, балканског и светског афоризма.

КЊИГЕ АФОРИЗАМА

  • „Трешње боје труле вишње“, Сатирикон, Рад – Београд, 1999.
  • „Корњаче Галапагоса“, Страдија, Јеж – Београд, 2000.
  • „Ревијални Геноцид“ Ридос, Београд, 2008.
  • „Голгота са срећним крајем“ Ридос, Београд, 2008.
  • „Уредно сложени јауци“ Алма, Београд 2010.награда "Радоје Домановић"
  • „Избор Афоризама“ Алма, Београд, 2010.
  • "Слатко од лудила"

"Афоризми" 2011, Плато бероград

"Слатко од лудила" 2016, Индустија књиге, Београд, награда: Драгиша Кашикович

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]