Веселин Мишнић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Веселин Мишнић
Датум рођења1954, Колашин, ФНРЈ
Награде„Радоје Домановић“

Веселин Мишнић (Колашин, Црна Гора, 1954) је савремени српски и црногорски књижевник, романописац, приповедач, песник, сатиричар и есејиста.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је 1954. године у Колашину, Црна Гора, до своје петмнаесете године живео је у Мојковцу, потом је на Цетињу завршио гимназију, одакле му је мајка. Студирао је у Београду, где је дипломирао на Филолошком факултету и на Факултету за физичку културу.[2] Предавао у Цетињској гимназији неколико година. Живео је једну деценију у Бечу.

Искључиво се бави књижевним радом. Живи и ствара у Београду.

Чланство[уреди]

Библиографија[уреди]

Романи[уреди]

  • „Болест вајара Габријела“, Рад – Београд, 1989.
  • „Бездан“, Просвета – Београд, 1993.
  • „Романи у праху“, три издања, Просвета – Београд, 1997, 1998, 1999.
  • „Велики & Мали Принц“, под псеудонимом Давид Јанг, Народна књига – Београд, 2003.
  • „Садистички дизајн“, два издања, Народна књига – Београд, 2004, 2005.
  • „Роман о Цетињу“ Ободско Слово и Штампар Макарије, Подгорица и Београд, 2010.
  • „Велики и Мали Принц“ Плато, Беогтад, 2011. под својим именом, дорађено друго издање[3]

Поезија[уреди]

  • „Чаролије“, Обод Цетиње, 1978.
  • „Обољели камелеон“, Слобода – Београд, 1981.
  • „Успомене из кавеза“, Запис – Београд, 2002.
  • „Цртач кругова“, Слобода – Београд, 2003.
  • „Њеним поноћним џелатима“, Слобода – Београд, 1989.
  • „Богови и пацови“, Рад – Београд, 1992.
  • „Хици са дна срца“, Цоол – Београд, два издања, 2000., 2001.
  • „Пустињске песме“ Индустрија књиге, Београд, 2016.

Приповетке[уреди]

  • „Легенде о лудилу“, Слобода – Београд, 1987.
  • „Три младића у ужареној пећи“, СКЗ – Београд, 1993.
  • „ДНК ХАНА“, Седам ветрова и Школа за везивање пертли, Плато - Београд, 2013.[4]

Есеји[уреди]

  • „Лице Бога, срце Бога“, Народна књига – Београд, 2001С
  • „Светоник ума“ Мисли, Индустрија књиге 2014 год

Афоризми[уреди]

Афоризми су му превођени на: енглески, шпански, баскијски, пољски, руски, бугарски, румунски, италијански, немачки, словеначки, француски и многе друге језике. Уврштен је у све познатије антологије српског, црногорског, балканског и светског афоризма.

  • „Трешње боје труле вишње“, Сатирикон, Рад – Београд, 1999.
  • „Корњаче Галапагоса“, Страдија, Јеж – Београд, 2000.
  • „Ревијални Геноцид“ Ридос, Београд, 2008.
  • „Голгота са срећним крајем“ Ридос, Београд, 2008.
  • „Уредно сложени јауци“ Алма, Београд 2010.
  • „Избор Афоризама“ Алма, Београд, 2010.

Награде[уреди]

Веселин Мишнић је добитник најпризнатије награде у Србији за сатиру „Радоје Домановић“ и то за најбољу књигу афористике у 2011. године ”Уредно сложени јауци”. [5]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]