Вилкинсонова микроталасна анизотропна сонда

С Википедије, слободне енциклопедије
Вилкинсонова микроталасна анизотропна сонда
Уметнички приказ WMAP
ИменаMAP
Ekplorer 80
Tip misijeCMBR astronomija
OperatorNASA
COSPAR ID2001-027A
SATCAT no.26859
Vebsajtmap.gsfc.nasa.gov
Трајање мисије9 година, 1 месец, 2 дана (од лансирања до краја прикупљања научних података)[1]
Својства свемирске летелице
ПроизвођачНАСА / НРАО
Лансирна маса835 кг (1.841 лб)[2]
Сува маса763 кг (1.682 лб)
Димензије3,6 м × 51 м (12 фт × 167 фт)
Снага419 W
Почетак мисије
Датум лансирања19:46:46; 30. јун 2001. (УТЦ) (2001-06-30Т19:46:46З)[3]
РакетаДелта II 7425-10
Место лансирањаКејп Канаверал СЛЦ-17
Крај мисије
ОдлагањеПасивизирано
ДеактивираноПриио задњу комаанду 20. октобар 2010 (2010-10-20); трансмитовао задње податке 19. августа 2010[4]
Орбитални параметри
Референтни системL2 поинт
РежимЛисажуова
Главни телескоп
ТипГрегоријански
Пречник1,4 м × 16 м (4,6 фт × 52,5 фт)
Таласне дужине23 GHz до 94 GHz
Инструменти

НАСА колаж слика везаних за WМАП (свемирки брод, ЦМБ спектара и позадинска слика)  

Вилкинсонова микроталасна анизотропна сонда (WMAP), оригинално позната као Микроталасна анизотропна сонда (МАП), била је свемирска летелица која је оперисала од 2001 до 2010 и мерила температурне разлике широм неба у космичком позадинском зрачењу (ЦМБ) – радијациону топлоту преосталу од Великог праска.[5][6] На челу са професором Чарлсом L. Бенетом са Универзитета Џонс Хопкинс, мисија је развијена у заједничком партнерству између НАСА Годардовог центра за свемирске летове и Универзитета Принстон.[7] Свемирска летелица WMAP лансирана је 30. јуна 2001. са Флориде. Мисија WMAP наследила је свемирску мисију COBE и била је друга свемирска летелица средње класе (MIDEX) у програму НАСА Екплорера. Године 2003, MAP је преименована у WMAP у част космолога Дејвида Тода Вилкинсона (1935–2002),[7] који је био члан научног тима мисије. Након девет година рада, WMAP је искључена 2010. године, након што је ЕСА лансирала напреднију свемирску летелицу Планк.

Мерења WMAP-а су играла кључну улогу у успостављању тренутног стандардног модела космологије: Ламбда-ЦДМ модела. Подаци WMAP-а врло се добро уклапају у свемир који је доминиран тамном енергијом у облику космолошке константе. Остали космолошки подаци су такође доследни и заједно чврсто ограничавају модел. У Ламбда-ЦДМ моделу свемира, старост универзума је 13,772±0,059 милијарди година. Одређивање старости свемира мисијом WMAP-а има тачност већу од 1%.[8] Тренутна брзина ширења свемира је (види Хублову константу) 69,32±0,80 км·с−1·Мпц−1. Садржај свемира тренутно се састоји од 4,628%±0,093% обичне барионске материје; 24,02%+0,88%
−0,87% хладне тамне материје (енгл. cold dark matter - CDM) која нити емитује нити апсорбује светлост; и 71,35%+0,95%
−0,96% тамне енергије у облику космолошке константе која убрзава ширење свемира.[9] Мање од 1% тренутног садржаја свемира је у неутринама, али мерења WMAP-а су први пут открила 2008. године да подаци преферирају постојање космичке позадине неутрина[10] са ефективним бројем неутринских врста од 3,26±0,35. Садржај упућује на Еуклидску равну геометрију са закривљеношћу () од −0,0027+0,0039
−0,0038. Мерења WMAP такође подржавају парадигму космичке инфлације на неколико начина, укључујући мерење равноће.

Мисија је освојила различите награде: према часопису Сциенце, WMAP је остварио најзначајније откриће за 2003 годину.[11] Публикације са резултатима ове мисије биле су првом и другом месту списка „Супер врућих радова у науци од 2003”.[12] Од највише референцираних радова свих времена из физике и астрономије у бази података INSPIRE-HEP, само три су објављена након 2000. године, и сва три су WMAP публикације. Бенет, Лајман А. Пејг, млађи, и Дејвид Н. Спергел, два потоња са Универзитета Принстон, поделили су Награду Шо за астрономију 2010. за свој рад на WMAP-у.[13] Бенет и научни тим WMAP-а добили су Груберову награду за космологију 2012. године. Награда за пробој у фундаменталној физици за 2018. годину додељена је Бенету, Гарију Хиншоу, Норману Џаросику, Пејџу, Спергелу и научном тиму WMAP.

Од октобра 2010. свемирска летелица WMAP je napuštena u heliocentričnoj grobljanskoj orbiti nakon 9 godina rada.[14] Svi WMAP подаци су објављени у јавности и подвргнути су пажљивој контроли. Коначно службено објављивање података било је деветогодишње објављивање 2012. године.[15][16]

Неки аспекти података су статистички неуобичајени за Стандардни модел космологије. На пример, највеће мерење угаоне скале, квадраполни моменат, нешто је мање него што би модел предвидео, али та одступања нису изузетно значајна.[17] Велика хладна тачка и остале карактеристике података су статистички значајније, и истраживање се наставља на њима.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „WМАП Неwс: Евентс Тимелине”. 
  2. ^ Цитрин, L. „WМАП: Тхе Wилкинсон Мицроwаве Анисотропy Пробе” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 02. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2016. 
  3. ^ „WМАП Неwс: Евентс Тимелине”. НАСА. 27. 12. 2010. Приступљено 8. 7. 2015. 
  4. ^ WМАП Тимелине
  5. ^ „Wилкинсон Мицроwаве Анисотропy Пробе: Овервиеw”. Годдард Спаце Флигхт Центер. 4. 8. 2009. Приступљено 24. 9. 2009. „Тхе WМАП (Wилкинсон Мицроwаве Анисотропy Пробе) миссион ис десигнед то детермине тхе геометрy, цонтент, анд еволутион оф тхе универсе виа а 13 арцминуте ФWХМ ресолутион фулл скy мап оф тхе температуре анисотропy оф тхе цосмиц мицроwаве бацкгроунд радиатион.” 
  6. ^ „Тестс оф Биг Банг: Тхе ЦМБ”. Годдард Спаце Флигхт Центер. јул 2009. Приступљено 24. 9. 2009. „Онлy wитх верy сенситиве инструментс, суцх ас ЦОБЕ анд WМАП, цан цосмологистс детецт флуцтуатионс ин тхе цосмиц мицроwаве бацкгроунд температуре. Бy студyинг тхесе флуцтуатионс, цосмологистс цан леарн абоут тхе оригин оф галаxиес анд ларге-сцале струцтурес оф галаxиес, анд тхеy цан меасуре тхе басиц параметерс оф тхе Биг Банг тхеорy.” 
  7. ^ а б „Неw имаге оф инфант универсе ревеалс ера оф фирст старс, аге оф цосмос, анд море”. НАСА / WМАП теам. 11. 2. 2003. Архивирано из оригинала 27. 2. 2008. г. Приступљено 27. 4. 2008. 
  8. ^ Глендаy, C., ур. (2010). Гуиннесс Wорлд Рецордс 2010: Тхоусандс оф неw рецордс ин Тхе Боок оф тхе Децаде!Неопходна слободна регистрација. Бантам. стр. 7. ИСБН 978-0553593372. 
  9. ^ Берингер, Ј.; et al. (Particle Data Group) (2013). „Astrophysics and Cosmology”. Review of Particle Physics. 
  10. ^ Hinshaw et al. (2009)
  11. ^ Seife 2003 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFSeife2003 (help)
  12. ^ „"Super Hot" Papers in Science”. in-cites. oktobar 2005. Архивирано из оригинала 17. 10. 2015. г. Приступљено 26. 4. 2008. 
  13. ^ „Announcement of the Shaw Laureates 2010”. Архивирано из оригинала 4. 6. 2010. г. 
  14. ^ O'Neill, I. (7. 10. 2010). „Mission Complete! WMAP Fires Its Thrusters For The Last Time”. Discovery News. Архивирано из оригинала 25. 12. 2010. г. Приступљено 27. 1. 2013. 
  15. ^ Gannon, M. (21. 12. 2012). „New 'Baby Picture' of Universe Unveiled”. Space.com. Приступљено 21. 12. 2012. 
  16. ^ Bennett, C. L.; et al. (2013). „Нине-Yеар Wилкинсон Мицроwаве Анисотропy Пробе (WМАП) Обсерватионс: Финал Мапс анд Ресултс”. Астропхyсицал Јоурнал Супплемент. 208 (2): 20. Бибцоде:2013АпЈС..208...20Б. арXив:1212.5225 Слободан приступ. дои:10.1088/0067-0049/208/2/20. 
  17. ^ О'Дwyер, I. Ј.; et al. (2004). „Bayesian Power Spectrum Analysis of the First-Year Wilkinson Microwave Anisotropy Probe Data”. Astrophysical Journal Letters. 617 (2): L99—L102. Bibcode:2004ApJ...617L..99O. arXiv:astro-ph/0407027 Слободан приступ. doi:10.1086/427386. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Вилкинсонова микроталасна анизотропна сонда на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vilkinsonova_mikrotalasna_anizotropna_sonda&oldid=27676332”