Вилсон Грејтбач

С Википедије, слободне енциклопедије
Вилсон Грејтбач
Име по рођењуWилсон Греатбатцх
Датум рођења(1919-06-06)6. јун 1919.
Место рођењаБуфало, Њујорк
 САД
Датум смрти27. септембар 2011.(2011-09-27) (92 год.)
Место смртиВилијамсвил, Њујорк
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
Занимањеинжењер, изумитељ

Вилсон Грејтбач (6. септембар 1919 – 27. септембар 2011) био је амерички инжењер и пионирски изумитељ. Он је имао више од 325 патената, био је члан Националне дворане славних изумитеља, и добитник је награде Лемелсон-МИТ[1] и Националне медаље за технологију и иновације (1990).

Ране године[уреди | уреди извор]

Грејтбач је рођен у Буфалу у Њујорку и похађао је јавну средњу школу у Вест Сенеки.[2][3] Он је уписао војну школу и служио током Другог светског рата, пастајући авијациони шеф радиослужбе пре него што је примио војни отпуст 1945. године.[3] Он је студирао на Корнел универзитету у оквиру ГИ програма, дипломирајући електротехнику 1950. године; он је магистрирао на Универзитету Буфало 1957. године. Вилсон је волео да изучава разне објекте и то је доводило од других великих остварења.[3]

Чардак-Грејтбач пејсмејкер[уреди | уреди извор]

Чардак-Грејтбач пејсмејкер је користио Малоријеве ћелије од жива оксид-зинка (живине батерије) као свој извор енергије, покрећучи два транзистора, трансформатор спрегнут с блокирајућим осцилаторским колом, што је све било инкапсулирано у епокси резин, и затим спрегнуто са електродама смештеним у срчани мишић пацијентовог срца. Овај патентирани изум довео је до тога да је Медтроник компанија из Минеаполиса отпочела производњу и даљи развој вештачких срчаних пејсмејкера.[4]

Грејтбачова литијум-јодидна батеријска ћелија[уреди | уреди извор]

Године 1968, Каталист истраживачка корпорација из Балтимора у Мериленду развила је и патентирала литијумску батеријску ћелију.[5] Ћелија је користила два елемента у близини крајева електрохемијске скале, узрокујући висок напон од 2,8В и густину енергије у близини физичког максимума. Нажалост, она је имала унутрашњу импедансу, што је ограничавало њено струјно оптерећење на испод 0,1 mA и стога је сматрана бескорисном.

Грејтбач је настојао да уведе овај изум у индустрију пејсмејкера, која би с лакоћом могла да користи батерију високе импедансе. Рани радови су спроведени у изнајмљеном простору некадашње фабрике музичких инструмената органа Вурлицер у Северној Тонавонди у Њујорку. Ралф Мид је предводио рани електрохемијски развој.

Грејтбач је развојним организацијама пејсмејкера представио WG1 ћелију 1971. године, али је дочекан са ограниченим ентузијазмом. Дана 9. јула 1974, Мануел А. Вилафана и Антони Адучи, оснивачи Кардијак пејсмејкерс инк. (Гуидант) у Сент Полу у Минесоти, произвели су први светски пејсмејкер са литијумском анодом и литијум-јодид електролитном чврстом батеријом.[6][7] Литијум-јодидна ћелија коју је производио Грејтбач је постала стандардна ћелија за пејсмејкере, са потребном густином енергије, ниским самопражњењем, малом величином и поузданошћу.

У ћелији која је развијена за примену у срчаном пејсмејкеру, анода је литијумска, а катода је од прилагођене композиције јода и поли-2-винил пиридина, од којих ниједан није електрично проводљив. Међутим, након обраде мешањем и загревањем до ~ 150 °C током 72 сата, компоненте реагују једна са другом како би формирале електрично проводљиву вискозну течност која се, док је још растопљена, излива у ћелију где се хлади, чиме се ствара чврста супстанца. Кад течност додирује литијумску аноду, ствара се мономолекуларни слој полуводичавог кристалног литијум-јодида. Како се ћелија празни струјним оптерећењем пејсмејкера, реакција између литијумске аноде и јодне катоде формира растућу баријеру литијум-јодида, што је чини отпорном, и узрокује да се терминални напон ћелије смањује приближно као инверзна функција запремине баријере. Дизајнери пејсмејкера користе ову карактеристику да омогуће откривање почетног 'краја живота' литијумске ћелије пејсмејкера.

Филантропија[уреди | уреди извор]

Грејтбач је донирао средства за Хотон колеџ у Њујорку за стварање дипломског музичког програма. Центар за уметност Хотон колеџа је дизајниран уз његове донације, тако да укључује концертну дворану, уметничку галерију, простор за окупљање на више спратова и разне сале за хорове и инструменталне вежбе. Касније је назван по њему Грејтбачова музичка школа. Хотон колеџ је помагао Грејтбачу у његовом истраживању, када није био у стању да добије подршку, пружајући му лабораторијски простор и помоћ у истраживању.[8]

Године 2009, Вилсон и Еленор Грејтбач су донирали око 10 милиона долара за стварање модерног стакленог рецепционог и интерпретативног павиљона, названог Еленор и Вилсон Грејтбач павиљон, који је одвојен од комплекса куће Дарвина D. Мартина. Павиљон је дизајнирао Тошико Мори, председавајући одељења за архитектуру на Харвардској дипломској школи дизајна.[9]

Смрт[уреди | уреди извор]

Вилсон Грејтбач је преминуо у својој 92. години, дана 27. септембра 2011.[10][11] Грејтбач је служио као старешина у Клеренсовој презвитеријанској цркви, где је исто тако певао у црквеном хору и предавао у недељној школи.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Имплантабле пацемакер инвентор Wилсон Греатбатцх диес”. ББЦ Неwс. 27. 9. 2011. Приступљено 28. 9. 2011. 
  2. ^ „Орал-Хисторy:Wилсон Греатбатцх - Енгинееринг анд Тецхнологy Хисторy Wики”. етхw.орг (на језику: енглески). Приступљено 30. 12. 2017. 
  3. ^ а б в „Wилсон Греатбатцх”. Инвентор профиле. Натионал Инвенторс Халл оф Фаме. Архивирано из оригинала 15. 10. 2011. г. Приступљено 28. 9. 2011. 
  4. ^ „Натионал Хигх Магнетиц Фиелд Лабораторy”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2014. г. Приступљено 20. 06. 2020. 
  5. ^ УСА патент 4049890
  6. ^ „Метал-енцлосед цардиац пацер wитх солид-стате поwер соурце”. 
  7. ^ „Пионеерс оф тхе Медицал Девице Индустрy”. Миннесота Хисторицал Социетy. 
  8. ^ http://theaquilareport.com/wilson-greatbatch-presbyterian-elder-and-pacemaker-inventor-dies/
  9. ^ „Франк Ллоyд Wригхт'с Мартин Хоусе ис бецоминг оне оф Буффало'с мост популар тоурист аттрацтионс”. Wиндсор Стар. 2. 7. 2015. Архивирано из оригинала 21. 08. 2018. г. Приступљено 9. 10. 2015. 
  10. ^ Федер, Барнабy (28. 9. 2011). „Wилсон Греатбатцх, Пацемакер Инвентор, Диес ат 92”. Тхе Неw Yорк Тимес. 
  11. ^ Рицхмонд, Царолине (29. 9. 2011). „Wилсон Греатбатцх обитуарy”. Тхе Гуардиан. Лондон. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Вилсон Грејтбач на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vilson_Grejtbač&oldid=27676938”