Волтер Раушенбуш

Волтер Раушенбуш
Волтер Раушенбуш
Датум рођења	(1861-10-04)4. октобар 1861.
Место рођења	Рочестер (Њујорк)  Сједињене Америчке Државе
Датум смрти	25. јул 1918.(1918-07-25) (56 год.)

Волтер Раушенбуш (енг. Wалтер Раусцхенбусцх; Рочестер, 4. октобар 1861 – 25. јул 1918) био је амерички теолог и баптистички пастор, значајан за развој Социал Госпел покрета, који се залагао за примену хришћанске етике на социјалне проблеме (као што су дечја радна снага, неадекватни синдикати, ратнохушачка пропаганда, итд.), као и Сингле Таx покрета, који је заступао идеје економисте Хенрија Џорџа.

Погледи на хришћанство

Још као студент на сјеменишту у Рочестеру бавио се књижевном критиком, што је довело до тога да врло брзо одбије идеју непогрешивости Библије. Гајио је скепсу и према ткзв. заступничком искупљењу (енг. - субститутионарy атонемент). Сматрао је да хришћанство не треба ширити причама о „језеру огњеном и сумпорном” (енг. – фире анд бримстоне), већ да хришћани треба да се угледају на Исуса и да шире Царство небеско примењујући Исусово наравоученије на друштвене прилике и околности. Тумачио је Царство небеско не као начин на који ће појединци отићи у рај, већ као трансформацију живота на земљи у складни, рајски живот. Његово тумачење Исусовог распећа било је радикално. Раушенбуш је мислио да Христова смрт није служила сврси искупљења појединачних грехова, већ да је носио бреме јавног греха који је наложило друштво, те записује: „Исус није преузео на себе грех неког античког Британца који је претукао своју жену 56. године пре нове ере нити је на себе преузео грех неког планинара из Тенесија који се напио 1917. године. Али зато јесте преузео јавне грехе организованог друштва, који су и те како повезани са личним греховима појединаца". Постојало је, по Раушенбушовом мишљењу, шест ткзв. друштвених грехова које је Исус смрћу искупио, а то су били – религијски биготризам, присуство мита у политици, корупција правосуђа, менталитет масе, милитаризам и класна дискриминација. Његов приступ теодицеји исто је уникатан због његовог фокуса на људско друштво. Сматрао је да се зло у свету не скрива у појединцима, већ у надособним ентитетима као што су социоекономске и политичке установе. Сматрао је да постоје четири врсте надособног зла: милитаризам, индивидуализам, капитализам и национализам и четири врсте надособног добра: пацифизам, колективизам, социјализам и мундијализам.

Дела

Најпознатије дело му је „Теологија друштвеног јеванђеља” (енг. – А Тхеологy фор тхе Социал Госпел.) (1917), али се у његов књижевни опус убрајају и:

• „Хришћанство и социјална криза" (енг. - Цхристианитy анд тхе Социал Црисис.) (1907);
• „За Бога и народ: молитвеник друштвеног препорода" (енг. - Фор Год анд тхе Пеопле: Праyерс оф тхе Социал Аwакенинг.) (1910);
• „На мене" (енг. - "Унто Ме.") (1912);
• „Христијанизација друштвеног поретка” (енг. - Цхристианизинг тхе Социал Ордер.) (1912);
• „Морални аспекти женског покрета” (енг. - Соме Морал Аспецтс оф тхе 'Wоман Мовемент',) (1913);
• „Да ли се усуђујемо да будемо хришћани?” (енг. - Даре Wе Бе Цхристианс.) (1914);
• „Исусови друштвени принципи” (енг. - Тхе Социал Принциплес оф Јесус.") (1918).

Смрт

Умро је 25. јула 1918. године. Утицао је на многе, почев од других чланова Социал Госпел покрета, до Мартина Лутера Кинга, бившег англиканског бискупа Дезмонда Тутуа као и на свог унука, филозофа Ричарда Рортија.