Баптисти
Део серије о хришћанству |
Хришћанство |
---|
![]() |
Сродне теме |
![]() |
Баптисти су покрет унутар протестантизма основан 1609 год. од Енглеских пуританских свештеника избеглиx из Енглеске у Амстердам након контакта са холандским Менонитима, огранком протестантске радикалне реформске струје протока порекла протестантских хришћана .[1]
Настанак[уреди | уреди извор]
Утемељивачима покрета сматрају се Џон Смит и Томас Хелвис, ученици пуританског лидера Оливера Кромвела.[1]
Крштење и обред[уреди | уреди извор]
Карактеристична црта крштења је да се крштење вршило над зрелим верницима потапањем .[1] Сматрајући крштење за знак личног и добровољног приступања цркви, тај покрет је поставио као начело да се крштавају само одрасли.
Контроверзе[уреди | уреди извор]
Џон Смит био је сепаратиста који је живео у изгнанству у Амстердаму. Смит је очигледно био у контакту са менонитима и другим анабаптистима, па због тога данас многи баптисти тврде да су анабаптисти део њихове традиције. Анабаптисти ово одлучно негирају јер постоје велике разлике у веровању и у пракси између баптиста и анабаптиста.
Ширење[уреди | уреди извор]
Прва баптистичка црква основана је 1612. године, када се Смит вратио у Енглеску, и од тада се овај покрет шири у доба владавине династије Стјуарт и у доба Комонвелта. Они при обреду крштења од 1643. године примењују новозаветни систем урањања у воду који је замењен шкропљењем или прскањем водом.
Многи баптисти се везују за значајне политичке догађаје у 17. веку. Били су предводници у борби за слободу свести и религиозну слободу. После Реформације су се по ставовима приближили презбитеријанцима и индипендентима и признати су као једна од три водеће дисентерске групе. У то време многи од њих одлазили су у Америку, где су оснивали насеобине и цркве. Тада се одвојило крило баптистичке секте под именом Баптисти Седмог дана. Они за основу свог учења узимају 4. Божију заповест и службу врше не првог, већ седмог дана у недељи, то јест у суботу. Током 18. века баптизам је потпао под утицај унитаризма. Баптисти су познати по ватреним проповедима и мисионарском раду на Истоку. Упркос многим променама, већина баптиста и даље се придржава еванђеоских правила хришћанства. Њихови пастори пролазе веома сложену обуку. Многи колеџи у Америци су под њиховим надзором, као и неке високе школе у Индији. Баптистичка вера наглашава значај локалног окупљања у вери и обичајима. Утицајна је и развијена у Уједињеном Краљевству и САД. Баптисти су једна од најбројнијих протестантских и слободно-црквених заједница. Из редова црначких баптиста је био и Мартин Лутер Кинг.
По статистичким подацима које је објавио баптистички статистички завод, на свету има преко 90 милиона баптиста на свим континентима
Референце[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Buescher, John. "Baptist Origins." Teaching History.Retrieved 23 September 2011.
Литература[уреди | уреди извор]
- T. Armitage, A History of the Baptists, Traced with their Vital Principals and Practices
- T. Crosby, The History of the English Baptists from the Reformation
Види још[уреди | уреди извор]
Галерија[уреди | уреди извор]
Прва баптистичка црква у Отави
Баптистичка црква у Београду
Баптистичка црква у Новом Саду
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Баптисти на Викимедијиној остави. |