Баптисти

Дио серије о
Хришћанство
Исус Христос Безгрешно зачеће Крштење Распеће Ускрснуће
Свето писмо Стари завјет Нови завјет Канон Књиге Црква Симбол вјере
Теологија Бог Света Тројица (Отац Син Свети дух) Апологетика Крштење Католицизам Христологија Мисија Спасење
Историја Традиција Богородица Апостоли Петар Павле Оци Рано хришћанство Константин Сабори Августин Велики раскол Крсташки ратови Реформација Лутер
Сродне теме Умјетност Празници Критицизам Екуменизам Литургија Музика Проповјед Симболизам
Деноминације Западно Адвентисти Анабаптисти Англиканци Баптисти Калвинисти Католици Харизматици Евангелисти Лутеранци Методисти Неохаризматици Протестанти Пентекосталци Источно Православна црква Древноисточне цркве Асиријска црква Истока Источне католичке цркве Антитринитаријанци Јеховини свједоци Свети посљедњег дана Јединствени пентекосталци
Портал:Хришћанство

Баптисти су покрет унутар протестантизмa основан 1609 год. од Енглеских пуританских свештеника избеглиx из Енглеске у Амстердам након контакта са холандским Менонитимa, огранакoм протестантcке радикалне реформске струје протока порекла протестантских хришћана .

Настанак

Утемељивачима покрета сматрају сe Џон Смит и Томас Хелвис, ученици пуританског лидера Оливерa Кромвелa.

Крштење и обред

Карактеристична црта крштења је да се крштење вршило над зрелим верницима потапањем .

Контроверзе

Џон Смит, сепаратиста који је живео у изгнанству у Амстердаму. Смит је очигледно био у контакту са менонитима и другим анабаптистима, па због тога данас многи баптисти тврде да су анабаптисти део њихове традиције. Анабаптисти ово одлучно негирају јер постоје велике разлике у веровању и у пракси између баптиста и анабаптиста.

Ширење

Прва баптистичка црква основана је 1612. године, када се Смит вратио у Енглеску, и од тада се овај покрет шири у доба владавине династије Стјуарт и у доба Комонвелта. Они при обреду крштења примењују новозаветни систем урањања у воду који је већ био замењен шкропљењем или прскањем водом.

Многи баптисти се везују за значајне политичке догађаје у 17. веку. Били су предводници у борби за слободу свести и религиозну слободу. После Реформације су се по ставовима приближили презбитеријанцима и индипендентима и признати су као једна од три водеће дисентерске групе. У то време многи од њих одлазили су у Америку, где су оснивали насеобине и цркве. Тада се одвojилo крило баптистичке секте под именом Баптисти Седмог дана. Они за основу свог учења узимају 4. Божију заповест и службу врше не првог, већ седмог дана у недељи, то јест у суботу. Током 18. века баптизам je потпаo под утицај унитаризма. Баптисти су познати по ватреним проповедима и мисионарском раду на Истоку. Упркос многим променама, већина баптиста и даље се придржава еванђеоских правила хришћанства. Њихови пастори пролазе веома сложену обуку. Многи колеџи у Америци су под њиховим надзором, као и неке високе школе у Индији. Баптистичка вера наглашава значај локалног окупљања у вери и обичајима. Утицајна је и развијена у Уједињеном Краљевству и САД. Баптисти су једна од најбројнијих протестантских и слободно-црквених заједница. Из редова црначких баптиста је био и Мартин Лутер Кинг.

По статистичким подацима које је објавио баптистички статистички завод, на свету има преко 90 милиона баптиста на свим континентима

Литература

• T. Armitage, A History of the Baptists, Traced with their Vital Principals and Practices
• T. Crosby, The History of the English Baptists from the Reformation

Види још

• Протестантизам

Галерија

• 

  Прва баптистичка црква у Отави

• 

  Баптистичка црква у Београду

• 

  Баптистичка црква у Новом Саду

Спољашње везе

• Baptist Origins.",Buescher, John Teaching History.
• Светски савез баптиста
• Савез баптиста у Србији
• Прва баптистичка црква у Београду
• Хришћанска баптистичка црква у Новом Саду