Yтонг

С Википедије, слободне енциклопедије

YТОНГ је брендирани назив за поробетон.

YТОНГ

Проналазак[уреди | уреди извор]

Велика економска криза 30-тих година прошлог века мотивисала је научнике у Европи на проналажење материјала који би задовољио све веће потребе у грађевинарству, те у исто време смањио зависност држава од увоза. Посебно су били успешни научници из Шведске, који су због ограничених домаћих извора и скупе енергије за производњу, тражили материјал који би с мање енергије лако производили из домаћих сировина. Истовремено су тражили грађевински материјал који би садржао све позитивне особине дрвета, које се тада сматрало традиционалним грађевинским материјалом у скандинавским земљама. Нови материјал морао је бити еколошки нешкодљив, пријатан за околину, са добром топлотном и звучном изолацијом, те отпоран на земљотрес и у исто време трајан, чврст и несагорив. 1923. године шведски архитекта Аксел Ерикссон изумео је управо такав материјал, те га због ћелијасте структуре назвао ћелијасти порасти бетон – поробетон. Бројне ситне ћелије испуњене ваздухом и густа шупљикава структура материјала дају поробетону специфичан изглед и јединствене карактеристике.

Назив YТОНГ[уреди | уреди извор]

Прва индустријска линија за производњу поробетона започела је 1928. године у шведском граду Yxхулт. Комбинацијом назива града и шведског назива за бетон (бетонг) настала је најстарија робна марка међу грађевинским материјалима на свету – YТОНГ. Куће изграђене тадашњим YТОНГ-ом постоје и данас. [1]

Сировински састав[уреди | уреди извор]

YТОНГ је произведен од сировина које нас окружују у природи и које су практично неисцрпне – кварцног песка, креча, цемента, гипса и воде. За градњу својих домова, људи најрадије користе материјале из природних минералних сировина који у процесу производње задржавају своје вредности. YТОНГ као грађевински материјал на нашу околину има благотворан и нешкодљив утицај, а објекти грађени YТОНГ-ом осигуравају здраво становање и то наравно, за неограничен број година. [2]

Процес производње[уреди | уреди извор]

YТОНГ је достигао висок ниво квалитета производње која је здрава и штити природну околину.

Основне сировине, кварцни песак, креч, цемент, гипс, вода и алуминијумски прах се мешају и припремљена маса се улива у калуп.

После реакције основних сировина са алуминијумским прахом, ослобађа се гас водоник, који маси омогућује раст до врха калупа, што касније YТОНГ материјалу даје специфичну поро-ћелијасту структуру и одлична термоизолациона својства.

Наливени калуп се преноси аутоматском дизалицом у комору за загревање где смеса остаје око 2 и по сата на температури од приближно 40 °Ц.

Након тог времена материјал је спреман за сечење. После сечења, дизалица односи “колач” на транспортна колица која одлазе у комору за загревање где на погодној температури чекају поступак аутоклавирања.

Аутоклавирање је хидро термална обрада материјала под високим притиском и при високој температури.

У случају YТОНГ технологије користи се притисак од 12 бара и температура од око 190 °Ц.

По завршетку аутоклавирања, калупи са колачима се извлаче из аутоклаве и дизалица их одвози на транспортер који их преноси до уређаја за раздвајање.

Кљешта за раздвајање су истовремено и дизалица, која пребацује раздвојене блокове са положаја раздвајања на положај где се припремају палете.

Ланчани транспортер превози палете до аутомата који их прекрива препознатљивом жутом еколошком фолијом, која блокове штити од спољних штетних утицаја.

Пут YТОНГ блокова кроз производњу завршава се на аутомату за термофолирање (термо скупљање фолије). Палете се уз помоћ виљушкара одвозе на складишта, где чекају на следећи транспорт до крајњег корисника. [3]

Својства[уреди | уреди извор]

Данас је робна марка YТОНГ на многим подручјима синоним за поробетон и мерило вредности другим основним грађевинским материјалима. YТОНГ блокови омогућавају одличну топлотну изолацију, изузетну отпорност на пожар, дају оптималну звучну изолацију, једноставно се обрађују и обликују, те YТОНГ представља појам иновативности и трајности у грађевинарству. Целокупан систем градње, у коме се саставни делови међусобно надопуњују, представља подлогу за ефикасна и високо вредна решења у савременом грађевинарству.

YТОНГ систем градње[уреди | уреди извор]

Yтонг систем градње чине следећи елементи:

YТОНГ Термоблок - употребљава се превасходно за градњу спољашњих носећих зидова, за све врсте објеката у свим климатским зонама и то без додатне топлотне изолације. Користи се и за градњу унутрашњих носећих зидова.

YТОНГ Зидни блок – примењује се приликом градње унутрашњих носећих зидова.

YТОНГ Зидне плоче – користе се за градњу унутрашњих неносећих преградних зидова.

YТОНГ Универзалне плоче - употребљавају се као облога за топлотну и механичку заштиту спољних зидова, вертикалне и хоризонталне изолације подрума, за поравнавање неравних постојећих зидова, изравнавање подова и нивелисање равних површина.

YТОНГ У елементи – користе се за израду АБ хоризонталних и косих серклажа, надвоја, надвратника и надпрозорника као двострана или тространа оплата.

YТОНГ L профили – употребљавају се за израду АБ хоризонталних серклажа на завршетку међуспратних конструкција и косих серклажа кровних конструкција без бочне оплате и постиже се одлична термоизолација бетонских делова.

YТОНГ Противпотресни блок – примењује се за израду АБ вертикалних серклажа на угловима спољашњих носећих зидова, као и на спојевима спољашњих и унутрашњих носећих зидова.

YТОНГ Бела таваница и Бели кров су полумонтажне лакобетонске конструкције. Користе за изградњу међуспратних конструкција, равних и косих кровних плоча, степеништа, надстрешница и могу се користити у индустријској градњи.

YТОНГ Бели танкослојни малтер за зидање једини је танкослојни малтер који задовољава све захтеве градње YТОНГ блоковима и елементима. [4]

Примена[уреди | уреди извор]

Због сигурног очувања природне околине, уштеде енергије, и могућности потпуног прерада отпада из произодње, Yтонг је постао синоним за еколошки грађевински материјал. Yтонг систем градње може се примењивати у свим подручјима градње од једноставног и креативног уређења ентеријера, до захтевних масивних грађевина. [5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Архивирана копија” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 02. 2007. г. Приступљено 01. 02. 2010. 
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 10. 01. 2010. г. Приступљено 01. 02. 2010. 
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 05. 01. 2010. г. Приступљено 01. 02. 2010. 
  4. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2010. г. Приступљено 01. 02. 2010. 
  5. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2010. г. Приступљено 01. 02. 2010.