Заслон

Заслон

Савациум I

Испољава временски и просторни континуитет, од неолита старчевачке културе до римског доба, од 5000 год. пре Х. до V века после Х. Као римски кастел у нароцитој вези за Сирмиумом, и у вези са римским утврђењима Сингидунум и Сирмиум, на путу Салона-Солун, Рим-Солун. Свој процват доживљава за време сремског цара Констанција. Савациум, је лоциран на маркатном геохидролошком месту, усћа Дрине у Саву изузетне босанско-динарске седиментације и савском палео отоку мишарске овојнице. Слој шљунка на овом праисторијском месту је неколико метара већи од тренутног ушћа Дрине у Саву. Та седиментација омогућила је чување и налаз палеоонтолоских остатака мамута, на територији палео насеља.

Палеодубона, Палеосавациум I

Радом Шљункаре данас је потпуно уништено веће насеље лоцирано на некадашњој обали Саве. Протезало се у дузини од 350 метара Старчевацка култура старијег неолита Србије. За израду финије керамике употребљавана је коштана гладилица. Један примерак је пронађен на локалитету Думача. Комади горског кристала указују на то да су и наси некадашњи земљаци познавали разлике у тврдоћи различитих врста камена, и да су тврђе примењивали у обради мекших. Нађене су и веће количине тегова од печене земље, вертикално су бушени. Такође и ваљкастих, који су слузили као накит. Време од 5000 до 3000 год. Најбогатије налазиште палеонтолоских остатака, нарочито мамута. У музеју се налази неколико костију ноге, као и зуби одраслог мамута.

Констанције II, Сремац

Најбројнији археолошки налази на територији Шапца потичу са подручја насеља Думача. Овај локалитет чини органско јединство са територијом суседног Мишара, па се на основу нађених објеката долази до закључка да се у ова случаја ради о једном античком насељу , чије нам је име за сада непознато. Сигурно је да је ова насеобина доживела процват у време цара Констанција (Иулиус Цонстантиус Аугустус). На нашем локалитету затечени су поред покретног археолоског материјала – и архитектонски остаци, који наводе на помисао да су на њему, још у то време постојале зграде од тврдог материјала. С друге стране, на простору од преко 2км² изоравају се и данас типичне римске квадратне опеке, па, камен и малтер, који указују на то да је грађевина било и на тим местима, а преостали делови водоводних и канализационих система, потврђују закљуцак да је насеље било организовано на принципу градског, и да је вероватно служило и за снабдевање војске у утрврдјењу.

Локалитет Ћерамидиште (Савациум Иа), њиве ПИК Мачва, римско насеље, III-IV век, 1962. темељи и под мање базилике са апсидом, оријентисане исток-запад.

Изглед римског кастела

Елементи Кастела

Савациум

Овај локалитет лежи на десној обали Саве и познат је по налазимо из Римске епохе. Ранијим рекогностицирањем било је утрђено постојање и праисторијског насеља. Ранији профили омогућили су да се говори само о једном делу локалитета. Међутим, сада, могло се закључити да се он протеже и изван констатоване зоне, тако да су налази раштркани и да их има местимично тј. тамо где су концентрисане поједине земунице. Прикупљањем фрагмената керамике иза багера који су рушили, дуж профила слојеве шљунка, могло се наћи доста материјала, али како је овај био без икаквих стратиграфских података, отворена је сонда која је показала да се ради о једнослојном насељу са чистом старчевацком културом, без икаквих страних примеса. Насеље је било лоцирано на речној тераси насталој нагомилавањем речног шљунка, преко кога се сложио мањи слој леса. Тераса је била нешто уздигнутија на свом средњем делу, који је имао 500 м дужине и 150 м ширине, стварајући на средини тел од културног слоја.

Даље низ Саву, као и на простору Мишара и Мацванске Митровице, има на више места трагова мањих римских утврдјења и кастела, постављених на оним теренима где је већа прегледност обале реке Саве.

Кастели су обицно били правоугаона облика са полукрузним кулама на угловима. Измедју кула на зидним платнима налазиле су се капије, а у средини простор за команду посаде. Величина овог утврђења зависила од величине посаде смештене у њему, и кретала се од 20x20 до 100x100 м. Поред утврђења ницала су насеља под именом канаба, у којима су живеле породице војника са службом у утрђењу. Градјевинских остатака осим земуница није било, сем што је по изјавама багериста на појединим местима било црвене земље.

Новац хришћанског цара Констанција

Думача (са притокама Милосевица и Мамутов поток) повезује римски кастел Коњушу из доба Сабатија Јустинијана са римским Савациумом. Римско насеље се налази на обалама Саве и Думаче, и описано је токовима ових река. На римски слој се свакако наслања и словенски слој, према одредјеним налазима, словенска култура се и нешто низводно повезује са висланском културом.

Остала римска налазишта не показују ни приближну слојевитост, као палеосавско, и по свој прилици затим, насеља се ређају просторно узводно.

Заслон

Први запис Заслона, Дубровачки архив, 1454

Као трећи релевантни, и регистровани временски слој је Заслон. Први запис Заслона односи се на 1454. годину и Ницола цонте ди Xаслон, који је мачвански Никола Илочки.

Новаковић наводи:"неколико година пре овог рата, у намери да за се задобије симпатије српске, краљ Матија је у неку руку обновио и угасено вец, али свакоме зиво у памети достојанство деспота краљевине Србије и достојанство краља Босне, поклонивси прво своме властелину Вуку Гругерицу Бранковицу, а друго своме властелину Николи Илоцкоме." У нашим изворима, српски летописац записује: приими Матеашь краль и Вукь деспоть Заслонь градь на рěцě Сави. "I тозде лето 6984 прими краљ Матијас и Вук Деспот Заслон град на реци Сави, изе зовет се Сабац." Заслонь градь на Сави јеже зовет се по грьчьскому језику Шабась Заслон је лоциран на западној падини Јеврејског гробља, окренутој бари Бент и подруцју ХИ Зорке (Думача) Временски припада 12-13 век. Априла 1968, неко мање насеље, на падини окренутој бари Бент, по површини се налазе фрагменти керамике.

У Шапцу се нађен келтски новац. Латенско доба. Железницки мост преко Думаче. Приликом извођења земљаних радова на дубини од 4. метра, нађено је мање копље са брознаном плоцицом, доба латенско, 1963. Сабацзии еxпугнатио суццессит - qуамвис а Саво. Савациум фортассе мелиус дицеремус

Литература

• Антонии Бонфинии, Рервм Хвнгарицарвм Децадес Либрис XLV, 1895.
• Новаковиц, Стојан. Белешке к историји Шапца и шабачке владичанске столице. 1887.
• Шабац у прошлости, I, Историјски архив Шабац, 1970.
• Васиљевић, M. Думаца, Археолоских преглед, 10, Београд, 1968
• Васиљевић, M. Топографија археолошких налазишта и споменика, Годишњак историјског архива, 7, Шабац, 1969
• Археолошки споменици и налазишта у Србији, I, Западна Србија, Градја IX, Археолошки Институт, 2 , Београд, 1953