Мачванска Митровица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
За друга значења, погледајте Митровица (вишезначна одредница).
Мачванска Митровица
Macvanska Mitrovica - The view to church.jpg
Мачванска Митровица
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Сремски
Општина Сремска Митровица
Становништво
Становништво ‍
 — (2011) Раст 4116
 — густина 1715/км2
Географске карактеристике
Координате 44°57′34″ СГШ; 19°35′32″ ИГД / 44.959333° СГШ; 19.592166° ИГД / 44.959333; 19.592166Координате: 44°57′34″ СГШ; 19°35′32″ ИГД / 44.959333° СГШ; 19.592166° ИГД / 44.959333; 19.592166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 76 м
Површина 2,4 км2
Мачванска Митровица на мапи Србије
Мачванска Митровица
Мачванска Митровица
Остали подаци
Поштански број 22202
Позивни број 022
Регистарска ознака SM

Мачванска Митровица (до 1918. године Подринска Митровица, а познат је и назив Мала Митровица) је градско насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 4116 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Мачванска Митровица коју су чинила насељена места: Засавица (данашња насеља Засавица I и Засавица II), Мачванска Митровица, Ноћај, Раденковић, Равње и Салаш Ноћајски. После укидања статуса општине у целини је припојена територији општине Сремска Митровица.

Географија[уреди]

Мачванска Митровица и суседна села Ноћај, Салаш Ноћајски, Раденковић, Равње, Засавица I и Засавица II су једини део Војводине који се налази у Мачви, и једини су пример територије предратне (пре 1918.) Краљевине Србије која је постала део данашње Војводине.

Галерија[уреди]

  • Споменик НОБ-а

  • Споменик ратницима I св. рата

  • Зграда управе бродоградилишта

  • Споменик жртвама фашистичког терора

  • Ископине цркве

  • Црква Св. Николе

  • Црква Св. Николе

  • Црква Св. Николе

Демографија[уреди]

У насељу Мачванска Митровица живи 3101 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,6 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 1240 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,31.

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
Демографија[1]
Година Становника
1948. 705
1953. 869
1961. 1.408
1971. 3.357
1981. 3.661
1991. 3.788 3.704
2002. 3.896 4.072
2011. 4.116
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
 3.621 92,94 %
Роми
  
 87 2,23 %
Хрвати
  
 21 0,53 %
Југословени
  
 14 0,35 %
Мађари
  
 10 0,25 %
Словаци
  
 8 0,20 %
Црногорци
  
 7 0,17 %
Русини
  
 4 0,10 %
Немци
  
 4 0,10 %
Украјинци
  
 3 0,07 %
Руси
  
 2 0,05 %
Муслимани
  
 2 0,05 %
Македонци
  
 2 0,05 %
Албанци
  
 1 0,02 %
непознато
  
 77 1,97 %


Становништво према полу и старости[3]
м
ж
? 32
  
  
 36
80+ 13
  
  
 26
75—79 39
  
  
 71
70—74 85
  
  
 100
65—69 109
  
  
 118
60—64 122
  
  
 114
55—59 70
  
  
 105
50—54 138
  
  
 141
45—49 162
  
  
 145
40—44 129
  
  
 160
35—39 143
  
  
 147
30—34 120
  
  
 129
25—29 124
  
  
 133
20—24 145
  
  
 121
15—19 143
  
  
 111
10—14 129
  
  
 107
5—9 121
  
  
 114
0—4 96
  
  
 98
Просек : 37,6 40,0

Знаменитости[уреди]

Мапа некадашње општине Мачванска Митровица

Храм Светог Николаја је сазидан 1938. Освећење храма било је 22. маја 1939. године. Освештао га је епископ шабачко-ваљевски Г. Симеон Станковић. Ктитор храма је Никола Марковић, рођен 1879. године у Мачванској Митровици, а умро у Шапцу 27. јуна 1944. године. У Мачванској Митровици постоји споменик подигнут у знак захвалности Светом Амвросију поводом престанка куге 1850. године. Данашњи свештеник у Мачванској Митровици је протојереј-ставрофор Драгиша Стефановић. Његовим постављењем Мачванска Митровица је постала самостална црквена општина, а храм је након 47 година од изградње добио сталног пароха са седиштем у Мачванској Митровици.

Култура[уреди]

Шездесетих година двадесетог века, Мачванска Митровица је добила први дом културе, који је почетком осамдесетих година срушен и замењен новим. Данашњи дом културе је изграђен 1986. и уточиште је и храм културе свим Митровчанима. Као драмски покрети у дому културе постојали су: ромски драмски студио Баре Јага и драмски студио и театар Круг. Од 2002. године нема драмских покрета, а домаћин је многим омладицима који раде и стварају ту. Сваке четврте године, у дому културе одвија се гласање за избор председника.

Спортски клубови[уреди]

У Мачванској Митровици још од 1922. године постоји ФК Подриње који се са променљивим успехом такмичи у нижеразредним фудбалским лигама. Од 2006. године постоји и одбојкашки клуб Мачва који је оформила група ентузијаста и заљубљеника у одбојку на челу са професором физичког васпитања Бранимиром Жилићем-Тафом и тренером Станиславом Савићем. Клуб окупља децу школског узраста и активно ради на афирмацији и популаризацији не само одбојке, него и здравог начина живљења, поштовању човека и природе и помаже младим нараштајима у правилном животном усмерењу.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мачванска_Митровица&oldid=20486313“