Мачванска Митровица

Мачванска Митровица
Мачванска Митровица;
	Мачванска Митровица
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Град	Сремска Митровица
Становништво
— 2011.	4116
— густина	1715/km2
Географске карактеристике
Координате	44° 57′ 34″ С; 19° 35′ 32″ И / 44.959333° С; 19.592166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	76 m
Површина	2,4 km2
	Мачванска Митровица Мачванска Митровица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22202
Позивни број	022
Регистарска ознака	SM

Мачванска Митровица (до 1918. године Подринска Митровица, а познат је и назив Мала Митровица) је градско насеље у Србији у граду Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 4.116 становника. До 1965. ово насеље је било седиште општине Мачванска Митровица коју су чинила насељена места: Засавица (данашња насеља Засавица I и Засавица II), Мачванска Митровица, Ноћај, Раденковић, Равње и Салаш Ноћајски. После укидања статуса општине у целини је припојена територији општине Сремска Митровица.^[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Мачванска Митровица и суседна села Ноћај, Салаш Ноћајски, Раденковић, Равње, Засавица I и Засавица II су једини део Војводине који се налази у Мачви,^[2] и једини су пример територије предратне (пре 1918) Краљевине Србије која је постала део данашње Војводине.

Галерија[уреди | уреди извор]

Споменик НОБ-а
Споменик ратницима I св. рата
Зграда управе бродоградилишта
Споменик жртвама фашистичког терора
Ископине цркве
Црква Св. Николе
Црква Св. Николе
Црква Св. Николе

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Мачванска Митровица живи 3101 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,6 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 1240 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,31.

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	705
1953.	869
1961.	1.408
1971.	3.357
1981.	3.661
1991.	3.788	3.704
2002.	3.896	4.072
2011.	4.116

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	3.621	92,94%
Роми	87	2,23%
Хрвати	21	0,53%
Југословени	14	0,35%
Мађари	10	0,25%
Словаци	8	0,20%
Црногорци	7	0,17%
Русини	4	0,10%
Немци	4	0,10%
Украјинци	3	0,07%
Руси	2	0,05%
Муслимани	2	0,05%
Македонци	2	0,05%
Албанци	1	0,02%
непознато	77	1,97%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	32	36
80+	13	26
75—79	39	71
70—74	85	100
65—69	109	118
60—64	122	114
55—59	70	105
50—54	138	141
45—49	162	145
40—44	129	160
35—39	143	147
30—34	120	129
25—29	124	133
20—24	145	121
15—19	143	111
10—14	129	107
5—9	121	114
0—4	96	98
Просек :	37,6	40,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	237	258	425	1.015	1.141	1.175	1.240

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	202	309	231	261	138	69	18	5	4	3	3,14

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.574	430	1.025	63	49	7
Женски	1.657	302	1.035	236	80	4
УКУПНО	3.231	732	2.060	299	129	11

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	666	25	0	0	347
Женски	431	15	0	0	118
УКУПНО	1.097	40	0	0	465
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	17	26	42	14	34
Женски	1	2	71	7	16
УКУПНО	18	28	113	21	50
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	4	34	14	15
Женски	12	6	16	36	82
УКУПНО	15	10	50	50	97
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	13	0	0	78
Женски	13	0	0	36
УКУПНО	26	0	0	114

Верски објекти[уреди | уреди извор]

Храм Светог Николаја је сазидан 1938. Освећење храма било је 22. маја 1939. године.^[6] Освештао га је епископ шабачко-ваљевски Г. Симеон Станковић. Ктитор храма је Никола Марковић, рођен 1879. године у Мачванској Митровици, а умро у Шапцу 27. јуна 1944. године. У Мачванској Митровици постоји споменик подигнут у знак захвалности Светом Амвросију поводом престанка куге 1850. године. Данашњи свештеник у Мачванској Митровици је протојереј-ставрофор Драгиша Стефановић. Његовим постављењем Мачванска Митровица је постала самостална црквена општина, а храм је након 47 година од изградње добио сталног пароха са седиштем у Мачванској Митровици.

Култура[уреди | уреди извор]

Шездесетих година 20. века, Мачванска Митровица је добила први дом културе, који је почетком осамдесетих година срушен и замењен новим. Данашњи дом културе је изграђен 1986. и уточиште је и храм културе свим Митровчанима. Као драмски покрети у дому културе постојали су: ромски драмски студио Баре Јага и драмски студио и театар Круг. Од 2002. године нема драмских покрета, а домаћин је многим омладицима који раде и стварају ту. Сваке четврте године, у дому културе одвија се гласање за избор председника.

Спортски клубови[уреди | уреди извор]

У Мачванској Митровици још од 1922. године постоји ФК Подриње који се са променљивим успехом такмичи у нижеразредним фудбалским лигама. Од 2006. године постоји и одбојкашки клуб Мачва који је оформила група ентузијаста и заљубљеника у одбојку на челу са професором физичког васпитања Бранимиром Жилићем-Тафом и тренером Станиславом Савићем. Клуб окупља децу школског узраста и активно ради на афирмацији и популаризацији не само одбојке, него и здравог начина живљења, поштовању човека и природе и помаже младим нараштајима у правилном животном усмерењу.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Mačvanska Mitrovica”. Agencija za ruralni razvoj (на језику: енглески). Приступљено 19. 1. 2021.
^ СМ, Урбанизам. „ПДР ЦЕНТРАЛНЕ ЗОНЕ МАЧВАНСКЕ МИТРОВИЦЕ, ГРАД СРЕМСКА МИТРОВИЦА („СЛ. ЛИСТ ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА“, БР. 7/2018) | Урбанизам” (на језику: српски). Приступљено 2021-01-19.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ „Храм Светог Николаја Мирликијског - Мачванска Митровица, Mačva”. vymaps.com. Приступљено 19. 1. 2021.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Mačvanska Mitrovica”. Agencija za ruralni razvoj (на језику: енглески). Приступљено 19. 1. 2021.

[2] СМ, Урбанизам. „ПДР ЦЕНТРАЛНЕ ЗОНЕ МАЧВАНСКЕ МИТРОВИЦЕ, ГРАД СРЕМСКА МИТРОВИЦА („СЛ. ЛИСТ ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА“, БР. 7/2018) | Урбанизам” (на језику: српски). Приступљено 2021-01-19.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[6] „Храм Светог Николаја Мирликијског - Мачванска Митровица, Mačva”. vymaps.com. Приступљено 19. 1. 2021.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]