Пређи на садржај

Зорица Арсић Мандарић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Зорица Арсић Мандарић
Датум рођења(1949-04-25)25. април 1949.
Место рођењаСкопље
 СФРЈ
Занимањеписац, лекар и ликовни уметник
ТитулаДр сци
Веб-сајтhttps://arsic-mandaric.com/

Зорица Арсић Мандарић (Скопље, 25. април 1949) српски је писац, лекар и ликовни уметник.

Биографија[уреди | уреди извор]

По завршетку Крушевачке гимназије уписује студије медицине и дипломира у Београду. Затим магистрира, специјализира оториноларингологију и докторира на Медицинском факултету у Београду. Радила је као лекар специјалиста оториноларинголог у Клиничком центру Србије.

Арсић Мандарић је савремени српски писац са више од пола века књижевног стваралаштва и 43 објавље књиге поезије, есеја и приповедака.[1] Своје књиге је, највећим делом, сама илустровала.

Удовица је др Драгана Мандарића (1946-2021), некадашњег директора Клинке за грудну хирургију Института за плућне болести Клиничког центра Србије. Мајка је две кћери: Миљане дипл. музичара и Тијане, дипл. економисте.

Истакнути је члан Удружења књижевника Србије.[2] Један је од оснивача Удружења лекара писаца Србије “Видар”[3] и члан је ликовне секције СЛД.[4]

Живи и ради у Београду

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • "Национално признање за допринос култури Републике Србије", 2014[5]
  • "Бели нарцис", Фестивал књижевне омладине Србије, Дивчибаре, 1963.[6]
  • "Гордана Тодоровић", први добитник награде, Сврљиг, 1997.[7]
  • "Јефимијин вез", награда за књигу "Женски почетак вечности", 2005.
  • "Раваничанин", награда за очување духовног блага српског народа, 2006.[8]
  • "Повеља Мораве", међународна награда, Мрчајевци, 2008.[9]
  • "Милан Ракић", песничка награда УКС, 2011.[10]
  • "Поет", награда издавачке куће Арте за књигу "Тврдо шивење", 2015.
  • "Златен прстен", међународна књижевна награда Фондација Македонија презент за књижевни опус, 2016.[11]
  • Багдалин прстен "Деспот Стефан Лазаревић", књижевни клуб Багдала, 2017.[12]
  • "Крајишка грамата", награда Књижевне заједнице Крајине за животно дело, 2018.[13]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Књиге поезије[уреди | уреди извор]

  • "Срце у трави", Багдала, 1967.
  • "Весталка", Багдала, 1971.
  • "Несхватице", Багдала, 1985.
  • "Водени жигови", Пакаи, 1992.
  • "Водени жигови", библиофилско издање, 1992.
  • "Корице за месечину", Нова90, Машић, 1993.
  • "Гвоздени лептир", Ошишани јеж, 1995.
  • "Звездана мељава", Политика, 1995.
  • "Извор и ушће", Багдала, 1997.
  • "Поткожни космос", Просвета, 1998.
  • "Вез мачем", Багдала, 1999.
  • "Уста постављена свилом", Српска књига, 2001.
  • "Ивер са Лазаревог крста", Ривел ко, 2003.
  • "Женски почетак вечности", Апостроф, 2004.
  • "Хватач снова", Српска књижевна задруга, 2004.
  • "Касно цветање", Шумадијске метафоре, 2008.
  • "Сјај мисли", Шумадијске метефоре, 2008.
  • "Сок од зборовине", Шумадијске метафоре, 2008.
  • "Чиније звезданог пиринча", Шумадијске метефоре, 2008.
  • "Изазовна осматрачница", Цицеро, 2013.
  • "Неорезани пољупци", Цицеро, 2013.
  • "Прељубно стање", Арка, 2013.
  • "Миловање делфина", Драслар, 2014.
  • "Оковани океан", Драслар, 2014.
  • "Тврдо шивење", Арте, 2014.
  • "Песме и крик", Глобосино, 2015.
  • "Под врелом ћутања", Драслар, Удружење књижевника Србије, 2018.
  • "Море у једној капи", двојезично (српски и италијански), Сецоп Едизиони 2019.
  • "Звезде за очна кандила", двојезично (српски и шпански), Меридијани, 2021.

Књиге есеја и прозе[уреди | уреди извор]

  • "Иње на слушалицама", Просвета, 1996.
  • "Капи за коцку шећера", Просвета, 1996.
  • "Рајска врата самоће", Просвета, 2001.
  • "О чудесном стварању", Топy, 2006.
  • "Анђео и вук", Нолит, 2008.
  • "Путовање ка средишту душе", Драслар, 2010.
  • "Чипкана јастучница", Драслар, 2011.
  • "Мислилице", Драслар, 2012.
  • "Хлеб са лимуновом кором", Просвета, 2013.
  • "Златни пресек самоће", УКС, Филип Вишњић, 2016.
  • "Не ћути, земљо", Пешић и синови, 2019.
  • "Мисли ли лице", УКС, Драслар, 2020.
  • "Не причај шта сањаш", Пешић и синови, 2021.
  • "Чудо у колиби духа", Партенон, 2021.

Антологије и монографије[уреди | уреди извор]

Песме и есеји су јој штампани у водећим књижевним часописима: Багдала, Стремљења, Књижевне новине, Младост, Студент, Књижевна реч, Сигнал, Свеске, Руковет, Стиг, Међај и у многим другим, као и у антологијама љубавне, духовне и родољубиве поезије.

  • Мома Димић: “Клетва”, Србија, пролеће 1999, УКС, 1999.
  • РТС: ”Лица песника”, 78 дана, РТС 1999.
  • Раша Перић, Љубиша Бата Ђидић: “Духовница”, српско православно песништво, Багдала, 2000.
  • Дејан Томић: “Српска поетска плетеница”, Прометеј, 2003.
  • Душан Чоловић: “Захвално потомство”, антологија, Телеграф, 2003.
  • Елизабет Киблер-Рос: “Разговори о деци и о смрти”, Гутенбергова Галаксија, 2004.
  • Верољуб Вукашиновић: “Српска молитвена поезија”, Пред дверима, Легенда, 2005.
  • Радомир Андрић: “Златиборски Песмоплети”, Арте, 2007.
  • Радован Поповић: “Српски писци сликари”, Службени гласник, 2008.
  • Душан Чоловић: “Уздарја”, антологија, Фонд Први српски устанак, 2008.
  • “Српски песници Светој Петки”, Глобосино, 2011.
  • Радомир Андрић: “Винопев”, Просвета, 2012.
  • Љубиша Бата Ђидић: “Лет над завичајним гнездом”, Историјски архив Крушевац, 2012.
  • Љиљана Хабјановић Ђуровић: “Песници Пресветој Богородици”, Глобосино, 2012.
  • “Трећи сабор духовне поезије”, Раковица, 2013.
  • Љиљана Хабјановић Ђуровић: “Српски песници Светом Сави и Светом Симеону Мироточивом", Глобосино, 2014.
  • Небојша Лапчевић: “Под крилима анђела”, Културни центар Крушевац, Легат Милића од Мачве, 2015.
  • Љиљана Хабјановић Ђуровић: “Песници Кнегињи”, Глобосино, 2015.
  • Љиљана Хабјановић Ђуровић: “Песници Василију Острошком”, Глобосино, 2016.
  • Владимир Јокановић: “Лекари у уметности, култури и хуманости Србије, почетком XXI века”, СЛД, 2017.
  • РТС: “Антологија песника”, 2017.
  • Дејан Стојановић: критике, “Свет у нигдини”, УКС, 2017.
  • Љубиша Бата Ђидић: “Књига о Милентији”, Крушевачка епархија, 2017.
  • “Луча”, Српски културни центар Свети Сава, 2017.
  • Радомир Андрић: “Стари истер Дунаво младо”, УКС, 2018.

О њеном књижевном делу рекли су[уреди | уреди извор]

О Зорици Арсић Мандарић су писали и говорили: акад. Никола Милошевић, акад. Жарко Ђуровић, акад. Љуба Тадић, Чедомир Мирковић, Слободан Ракитић, Милосав Буца Мирковић, Радомир Андрић, Драгош Калајић, Енрико Јосиф, мр Срба Игњатовић, др Мићо Цвијетић, мр Душан Стојковић, мр Љубиша Бата Ђидић, Радомир Путник, мр Милош Петровић, мр Милица Јефимијевић Лилић, акад. Ристо Василевски, Виктор Шећеровски, др Душица Потић, мр Мирољуб Тодоровић, Лујо Данојлић, Светозар Радоњић Рас, Драгиња Урошевић, мр Љиљана Лукић, мр Милан Ђорђевић и Милован Гочманац.

Чедомир Мирковић: "Зорица Арсић Мандарић трага за просторима изван граница видљивог, трага за есенцијалним судбинским и метафоричким... снажна, оригинална и сугестивна... познаје скривене и мрачне кутке човекове душе и спремна је да се наднесе над поноре претеће пустоши... постоје покретачке виталистичке силе које животу и хуманистичким циљевима дају смисао."

Академик Никола Милошевић: "Зорица Арсић Мандарић... песникиња несумњивог књижевног дара, истанчаних лирских домашаја... вештина казивања коју само мали број обдарених писаца има."

Слободан Ракитић: "Промишљање смисла, али тајна трајања, постојања и делања, питања су која се отварају из циклуса у циклус, из песме у песму... у сталном трагању за егзистенцијалним упориштем у свету. Унутрашњу стварност Зорица Арсић Мандарић преображава у песму, у вечно царство поезије, како би рекао Његош. Опредељење за царство небеско јесте и опредељење за поезију... Утемељена у исконским и архетипским садржајима са библијском интонацијом, она доприноси целовитом виђењу вечно женског али и спознаји само уског постојања, са временом, распамећеном свету."

Срба Игњатовић: ”Женска вечност” - нови лирски кључ Зорице Арсић Мандарић. Снажна персоналност и несмирајни стваралачки дух ауторке нису у несагласју с досегнутом лирском питомином и местимице бајколиком идиличношћу. То је могуће управо онда када духовност иде у стопу са духом, а песнички “рукопис” и језик обилују карактеристичним обртима, метафорама, симболикма, “отврднућима” и “умекшањима”.

Енрико Јосиф: ”Велико песништво је данас ретко, али ја сам се вечерас сусрео са правим песником који мисли на бит самопостојања тако да мени улази у саму слушну вену и тражи да је поново чујем или ишчитавам. Овакво продирање у неке бити са лакоћом, вероватно је зато што је песникиња и лекар, те код ње нема речи ради игре речи. То је судбинска доживљеност или доживљајност која је нарочито одликује... Нарочито запажам посебан ритмички осећај за настављање, после сваке песничке каденце поново извире суштина."

Виктор Шећеровски: "Смаоотуђење као облик егзистенцијалног окружења заокупља њено интересовање. Кратке опсервације задивљујуће лирске лепоте, ретке у нашој новијој књижевној продукцији, понаособ се могу назвати есејима о сну, самоћи, истини, изгону, есејима о усамљености, слободи, достојанству...”

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ризница српска – књижевност”. ризницасрпска.нет. Архивирано из оригинала 16. 02. 2019. г. Приступљено 15. 2. 2019. 
  2. ^ „Управа УКС”. www.уксрбије.орг.рс. Архивирано из оригинала 03. 06. 2019. г. Приступљено 15. 2. 2019. 
  3. ^ „ВИДАР”. www.фацебоок.цом (на језику: српски). Приступљено 15. 2. 2019. 
  4. ^ „Српско лекарско друштво”. www.слд.орг.рс. Архивирано из оригинала 08. 12. 2018. г. Приступљено 15. 2. 2019. 
  5. ^ „Документа и прописи - Министарство културе и информисања”. www.култура.гов.рс. Архивирано из оригинала 16. 02. 2019. г. Приступљено 15. 2. 2019. 
  6. ^ „На Дивчибарама манифестација "Бели нарцис"”. Надлану.цом (на језику: српски). Архивирано из оригинала 16. 02. 2019. г. Приступљено 15. 2. 2019. 
  7. ^ „Књижевна награда СО – „Гордана Тодоровић“ | Центар за туризам, културу и спорт – Сврљиг” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 16. 02. 2019. г. Приступљено 15. 2. 2019. 
  8. ^ „Званицна Интернет презентација Опстине Парацин - “Раваничанин” Димитријевићу и Трифуновићу”. www.парацин.рс. Архивирано из оригинала 16. 02. 2019. г. Приступљено 15. 2. 2019. 
  9. ^ Матијевић, Пише: I. (23. 9. 2008). „Повеља Мораве Зорици Арсић Мандарић и Вјачеславу Купријаноу”. Дневни лист Данас (на језику: српски). Приступљено 15. 2. 2019. 
  10. ^ „Награда "Милан Ракић" за три аутора”. Б92.нет (на језику: српски). Приступљено 15. 2. 2019. 
  11. ^ Златен прстен (на језику: македонски), 1. 1. 2019, Приступљено 15. 2. 2019 [мртва веза]
  12. ^ Миленковић, С. „"Прстен Деспота Стефана Лазаревића" Бошку Руђинчанину и Зорици Арсић Мандарић”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 15. 2. 2019. 
  13. ^ „„Крајишка грамата“ додијељена Зорици Арсић Мандарић и Вељку Стамболији”. Савез Срба из региона (на језику: српски). 8. 2. 2018. Архивирано из оригинала 16. 02. 2019. г. Приступљено 15. 2. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Драгош Калајић: Трагом Јефимије, Ивер са Лазаревог крста, Ривел ко, 2003.
  • Срба Игњатовић, “Вечно женско” и “Женска вечност” - нови лирски “кључ” Зорице Арсић Мандарић, Женски почетак вечности, Апостроф, 2004
  • Слободан Ракитић: Стварност песме или симболизовање света и живота, "Хватач снова", Српска књижевна задруга, 2004.
  • Радомир Андрић: Разрастање мисаоног лиризма, "Касно цветање", Шумадијске метафоре, 2008.
  • Радомир Андрић: Принављање песмотворне енергије, "Сјај мисли", Шумадијске метефоре, 2008.
  • Бојана Стојановић Пантовић: Тескоба и разуђеност лирског ја, "Прељубно стање", Арка, 2013.
  • Радомир Андрић: Сагледавање дубине висином, "Под врелом ћутања", Драслар-УКС, 2018.
  • Радомир Андрић: Записи пред сневалачким огледалом, "О чудесном стварању", Топy, 2006.
  • Радомир Андрић: Освајање неказивог и тајновитог, "Путовање ка средишту душе", Драслар, 2010.
  • Милица Јефтимијевић Лилић: Човек виђен као громогласни догађај, "Хлеб са лимнуновом кором", Просвета, 2013.
  • Душан Стојковић: Златна књига о душиној самоћи, "Златни пресек самоће", УКС-Филип Вишњић, 2016.
  • Милан Ђорђевић: Истина је пут до истине, "Златни пресек самоће", УКС-Филип Вишњић, 2016.
  • Зорица Арсић Мандарић: "Неурогени поремећаји ларинкса код експанзивних процеса у грудном кошу", магистарски рад, Мед. фак. Унив. у Београду, 1998.
  • Зорица Арсић Мандарић: "Оштећење доњег ларингеалног нерва код карцинома бронха, докторска дисертација", Мед. фак. Унив. у Београду, 2000.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zorica_Arsić_Mandarić&oldid=27680613”