Đorđe Blesides
| Đorđe Blesides | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | nepoznat |
| Mesto rođenja | Janjina, Grčka |
| Datum smrti | 1888. |
| Mesto smrti | Niš, Kraljevina Srbija |
| Prebivalište |  Osmansko carstvo Kraljevina Srbija |
| Nacionalnost | Cincar |
| Naučni rad | |
| Polje | farmacija |
| Poznat po | Doprinosu apotekarstvu Niša |
Đorđe Blesides (Janjina, (?) − Niš, 1888. ili 1889) niški cincar, vlasnih jedne od dve apoteke u Nišu u vreme Osmanskog carstva i prve otvorene apoteku u novooslobođenoj Srbiji od 1878. godine. Jedan je od osnivača Komiteta za borbu protiv Turaka i priznati vinogradar, čije napravljeno vino je 1882. godine u Bordou, u Francuskoj, dobilo počasnu diplomu za napredak.[1]
Život i delo[uredi | uredi izvor]
Rođen je u Janjini u Epiru u Grčkoj u prvoj polovini 19. veka (tačan datum rođenja je nepoznat). Diplomu sa kojom je mogao da vrši apotekarsku praksu pa i da leči, stekao je u Medicinskoj školi u Carigradu, koja je imala svoju vrednost u Turskoj i Grčkoj. Ogromno tursko carstvo i pax otomanica unutar njegovih granice, koje su pokrivale veći deo jugoistočne Evrope, omogućio Cincarima, da se uključe u velike ekonomske grupa koju je Trajan Stojanović nazvao pobednosnim balkanskim pravoslavnim trgovcima.[2] Kao i ostali Cincari,[3] u potrazi za boljom zaradom i Đorđe je došao u Niš, tada pod Osmanskim carstvom u kome su nedostajali apotekari i lekari.[4] U njemu je on po rečima niškog istoričara Nebojše Ozimića..doneo dah starobalkanske kulture u polupraznu i turskim najezdama opustošenu Srbiju, darovatim zanimanjem karakterističnim za zapadnu Evropu.[5]
U Nišu je dobio dozvolu za rad od Osmanske vlasti i vršio apotekarsku praksu i lečenje bolesnika po drevnom turskom običaju.
Svojim kapitalom, poslovnim vezama i autoritetom Đorđe Blesides je u Nišu i okolini doprineo napretku srpske zajednice i povećanju njenog značaja. Tako se Đorđe našao među osnivačima i članovima Niškog komiteta tajna nacionalno-politička organizacija, osnovane 1874. godine neposredno pred oslobođenje Niša od Turaka, koja je obuhvatala ceo niški mutesarifluk (sandžak), ili niški i pirotski sandžak.[6] Među najzaslužnijima za spasavanje niških rodoljuba i članova Komiteta u akciji hapšenja koju je sproveo niški Ali Riza-paša, našao se i apotekar Đorđe Blesides, zajedno sa Mihailom Adamuševićem Mihom i pasoški službenik Nastas Nastasijević, zet Učitelja Tase i čovek koji je dobro poznavao ljude u lokalnoj vlasti.[7]
Nakon oslobođenja Niša od Osmanskog carstva zatečene su dve privatne apoteke: Đorđa Blesidesa i Dimitrija - Mitančeta Fredija (Fredića). Kada je među njima došlo do velike konkurencije (nakon 1880. godine) umešala se zdravstvenih vlasti Kneževine Srbije, koja je poslala komisij da pregleda rad ove dve apoteke. Nakon komisijskog izveštaj apoteke Đorđa Blesidesa za dalje vršenje svoje prakse morale je da usaglasi rad sa državnim zakonom iz 1865. a naročito sa sanitetskim zakonom iz 1881. godine.[8]
Komisija koja je pregledala apoteku Đorđa Blesidesa 1884. utvrdila je da se ovaj apotekar bavio lečenjem ljudi tako da su članovi komisije bili jednoglasni u odluci da "(...) se Đorđe Blesides u Nišu bavio i lečenjem ljudi po turskom običaju, naše vlasti su mu zabranile da to radi i da se potpisuje kao doktor". Iako je Blesides ima diplomu Medicinske škole u Carigradu koja je imala svoju vrednost u Turskoj i Grčkoj, a sa kojom je mogao da vrši apotekarsku praksu pa i da leči, morao je da se pomiri sa zahtevom komisije koja je striktno sprovodila odredbe srpskog zakonodavstva.[5]
Nametnuti propisi, o nabavci neophodne opreme za rad apoteke opterećivali su budžet Blesidesa i on je od 1883. do 1887. sa povremenim prekidima iz meseca u mesec snabdevao Nišku bolnicu kontigentima lekova.
Pa ipak, i pored opomene, nije prestao sa lečenjem biljem i melemima koje je sam spravljao i u čemu je imao prilično uspeha. Sve ovo je činjeno bez znanja i odobrenja predstavnika gradske vlasti. Ali ovo nije bila jedina preokupacija Đorđa Blesidesa.
Za Đorđe Blesides kao vinogradara i dobrog poznavaoca vina saznalo se 1882. kada su niška vina prvi put predstavljena na Međunarodnoj izložbi u Bordou (Francuska). Na ovoj manifestaciji našla su se 28 uzoraka vina iz Srbije a svega nekoliko iz niškog kraja. Đorđe Blesides je nastupio sa svojim crnim vinom nazvanim po lokaciji vinograda "Kameničko crno vino", proizvedeno 1876. Sa ovom vrstom vina dobio je počasnu diplomu za napredak.[9]
Sa smrću Đorđa Blesidesa 1888. ili 1889. presto je i rad njegove apoteke Apoteku je od njegovih naslednika 1890. godine kupio mr Jovan D. Jovanović, diplomirani farmaceut.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ N. Ozimić, Niški Cincari u kulturnom i političkom životu Niša, rr. 155
- ^ T. Stoianovich, The Conquering Balkan Orthodox Merchant, The Journal of Economic History, XX, 1960.
- ^ J. Popović, O Cincarima, rr. 109.
- ^ Marjanović V., Farmacija u Srbiji u XIX veku, Vetprom, Beograd, 1970
- ^ a b Nebojša Ozimić, Cincari Niša Niš, 1999.
- ^ „Bruno Lovrić, Istorija Niša, Niš 1928. (Oslobođenje Niša, Zavera Kole Rašića i drugova)”. Pristupljeno 15. 4. 2013.
- ^ M. Rašić, Iz prošlosti Niša, 22–23.
- ^ Stamenković Đ., 100 godina farmacije u Nišu (1878.-1978.), Niš,1978, rr. 15
- ^ S.Andrejević, Razvoj društveno-ekonomskih odnosa u poljoprivredi i na selu opštine Niš, rr. 31
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Cvijić J., Balkansko poluostrvo, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1990
- Trifunoski J., Zaboravljeni starobalkanci, Srpsko - cincarsko društvo "Lunjina", Beograd, 1994
- Ozimić N., Prilog proučavanju Cincara u niškoj trgovini i industriji krajem XIX i početkom XX stoleća, Zbornik, 11, Narodni muzej, Niš, 2002., 139- 144
