Japanski bojni brod Jamato
| Japanski bojni brod Jamato | |
|---|---|
 Jamato tokom pomorskih vežbi u moreuzu Bungo | |
| Opšti podaci | |
| Karijera |  |
| Kobilica postavljena | 4. novembar 1937. |
| Porinut | 8. avgust 1940. |
| Sudbina | 7. aprila 1945 |
| Glavne karakteristike | |
| Deplasman | 65.027 tona standardni deplasman 71.659 tona puni deplasman |
| Dužina | 263 m |
| Širina | 38.09 m |
| Gaz | 11 m |
| Pogon | 12 kotlova proizvođača Kampon, snage 150.000 KS |
| Brzina | 27 čvorova |
| Posada | 2,500–2,800 |
| Naoružanje | Topovi: (1945)
|
Jamato (jap:大和 ) je bio vodeći brod klase Jamato, Japanske carske mornarice za vreme Drugog svetskog rata. Jamato i Musaši, su bili najteži bojni brodovi ikada napravljeni, težine 72,800 tona pod punim opterećenjem i opremljeni sa devet topova kalibra 46 cm(40 cm/45 top Tipa 94), koji su bili najveći topovi ikada montirani na bojni brod. Ni jedan brod nije preživeo rat.
Nazvan po staroj japanskoj Jamato provinciji, Jamato je bio dizajniran da se suprotstavi brojčano nadmoćnijoj floti SAD, koje su bile glavni neprijatelj Japana u ratu na Pacifiku. Kobilica je bila postavljena 1937. godine i zvanično uveden u službu nedelju dana nakon napada na luku Perl Harbor krajem 1941. godine. Tokom 1942. godine služio je kao glavni brod Japanske kombinovane flote, a u junu 1942. godine admiral Isoroku Jamamoto je upraljao flotom sa njegovog komandnog mosta tokom bitke kod Midveja, koja je bila potpuni poraz za Japan. Musaši je preuzeo ulogu vodećeg broda kombinovane flote početkom 1943. godine, dok je Jamato proveo ostatak godine i veći deo 1944. na relaciji između najvećih japanskih vojnih luka Truk i Kure, odgovarajući na američke pretnje u regionu. Iako je bio prisutan u bici za Filipinsko more, nije imao aktivno učešće u borbi.
Jedini put kada je Jamato upotrebio svoje topove je bilo u oktobru 1944. godine, kada je poslat na misiju da spreči američku invaziju Filipina tokom bitke za zaliv Lejte. Pobeda im je bila zagarantovana ali japanska flota se povukla misleći da je pred njima cela američka flota nosača, iako su to samo bili laki prateći nosači aviona.
Tokom 1944. godine Japan je izgubio veći deo svoje flote, a početkom 1945. japanska flota je bila toliko istrošena da su jedva imali goriva za svoje brodove. U očajničkom pokušaju da se zaustavi napredovanje Amerike na Okinavy, Jamato je poslat na misiju bez povratka u aprilu 1945. godine. Posadi je bilo naređeno da nasukaju brod na obalu i da se bore do smrti. Međutim Jamato je primećen južno od Kjušua od strane američkih podmornica i aviona. Jamato je potopljen 7. aprila 1945. godine od strane američkih bombardera izgubivši veći deo svoje posade.
Dizajn i gradnja[uredi | uredi izvor]
Kobilica Jamata je bila postavljena 4. novembra 1937. godine[1] u brodogradilištu Kure u Hirošimi. Luka je bila specijalno dizajnirana da bi se iѕgradio Jamato. Pristanište je udubljeno za metar i dodati su ogromno kranovi koji su mogli da ponesu do 350 tona.[2][3] Ovaj projekat je odrađen u apsolutnoj tajnosti. Jamato je porinut 8. avgusta 1940. godine a njime je tada komandovao kapetan Mijazato Šutoku[4].
.jpg)
Naoružanje[uredi | uredi izvor]
Naoružanje broda Jamato se sastojalo od devet topova kalibra 46 cm(40 cm/45 top Tipa 94), koji su bili najveći topovi koji su ikada montirani na bojni brod.[6] Svaki top je bio dugačak 21,13 m, težili su 147 tona i mogli su da koriste eksplozivne i probojne granate na udaljenosti do 42 km.[7] Sekundarno naoružanje je činilo od dvanaest topova kalibra 155 milimetara i dvanaest topova kalibra 127 milimetara. Uz to Jamato je imao dvadeset četiri topa kalibra 25 milimetara. Krajem 1944. i početkom 1945. sekundarno naoružanje je izmenjeno tako da je Jamato imao šest topova kalibra 155 milimetara,[8] dvadeset četiri topa kalibra 127 milimetara a broj protivavionskih topova kalibra 25 milimetara je povećan na 162.[9]
Služba[uredi | uredi izvor]
Pomorske vežbe i početne operacije[uredi | uredi izvor]
U oktobru i novembru 1941. godine, Jamato je bio na pomorskim vežbama gde je dostigao svoju maksimalnu brzinu od 27 čvorova. Pošto je rat bio sve bliže, japanske vlasti su odlučile da ubrzaju izgradnju i Jamato je zvanično porinut 16. decembra.[4], mesecima pre predviđenog roka, u Kure brodogradilištu. Ceremonija otvaranja je bila veoma skromna za tako velik i bitan brod, jer su japanske vlasti žele da sakriju karakteriske broda po svaku cenu.
Jamato je bio komandni brod za vreme bitke kod Midveja, a njime je upravljao admiral Isoroku Jamamoto, koji je komandovao japanskom kombinovanom flotom.[4] Njegov plan je bio osujećen, a Jamato je bio predaleko od borbe da bi aktivno učestvovao u njoj.
Jamato nije učestvovao u patrolama i bombardovanju ostrva Guadalkanal, gde su se odvijale žestoke bitke između japanske vojske i saveznićkih sila, zbog velike potrošnje goriva i nedostatka adekvatne municije za ispunjenje borbenih misisja. Jamato je u vođstvu kombinovane flote zamenio drugi brod iste klase, Musaši.
Tokom decembra 1943. Jamato i Musaši su korišćeni kao transportni brodovi zbog veličine i dalekog dometa.[10] Tokom jedne od transportnih misija 25. decembra Jamato je bio pogođen torpedom od strane američke podmornice, zbog čega je Jamato bio paralizovan u brodogradilištu Kure. Jamato je dobio ogromna unapređenja u periodu od 25. februara do 18. marta 1944. Oklop je poboljšan, naročito u vidu zaštite od torpednih napada, prvenstveno zbog prethodnog torpednog napada u kom je pretrpljeno veliko oštećenje.[11] Sekundarno naoružanje je skroz promenjeno, a protvavionska odbradna znato poboljšana. Jedno od najbitinijih unapređenja je ugrađivanje vazdušnog i površinskog radara. Jamato je posle nekoliko vežbi bio spreman da se vrati u borbu 28. aprila 1944. godine.
Bitka za Filipinsko more[uredi | uredi izvor]
U toku bitke za Filipinsko more Jamato je bio deo flote koja je organizovana da bi nanela odlučujući udarac američkoj floti koja je bila brojčano nadmoćnija i iskusnija u borbi. Borba je bila veliki poraz za Japan, a Jamato je doprineo borbi tako što je greškom pucao na prijateljske avione. Nakon borbe Jamato je bio dodatno poboljšan naročito u vidu zaštite od vatre i plavljenja, tako što su sve zapaljive materije sklonjene sa broda, sve farbe su bile premazane silicijumom. Takođe je povećan broj pumpi za vodu i pojačana sposobnost borbe protiv požara. I Musaši i Jamato su naredna tri meseca proveli u luci.[11]
.jpg)
Bitka za zaliv Lejte[uredi | uredi izvor]
Jamato je za vreme bitke za zaliv Lejte, od 22. do 25. oktobra 1944. godine učestvovao u borbenim operacijama kao deo flote Centar, koju je predvodio Takeo Kurita.[12] Cilj ove flote je bio da zaustavi iskrcavanje američkih trupa na Filipine. Tokom noćnog prolaza kroz moreuz San Bernandino, Centralna flota je bila napadnuta od strane dve američke pomdornice koje u uspele da potope 2 japanske teške krstarice i izbace još jednu iz borbe, što je znatno oslabilo mogućnost flote da se suprotstavi vazdušnim napadima.
Bitka za more Sibujan[uredi | uredi izvor]
Sledećeg dana tokom borbe za more Sibujan oštećena flota, u čijem sastavu su bili Jamato i Musaši, je ušla u koštac sa američkim nosačima aviona, koji su naneli omanju štetu, koja nije izbacila Jamato iz borbe.[13] Međutim Musaši je postao glavna meta američkih nosača koji su ga tokom borbe potpopili posle 17 direktnih pogodaka bombama i 19 torpeda.[14]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Skulski 2004, str. 8–11.
- ^ Johnston & McAuley 2000, str. 123
- ^ Garzke & Dulin 1985, str. 53.
- ^ a b v Garzke & Dulin 1985, str. 54
- ^ Garzke & Dulin 1985, str. 55
- ^ Jackson 2000, str. 75
- ^ Johnston & McAuley 2000, str. 123. Zbog veličine topova i debljine oklopa, svaki od tri glavna topa su težila poput razarača solidne veličine.
- ^ Jackson 2000, str. 128
- ^ Johnston & McAuley 2000, str. 180
- ^ Steinberg 1978, str. 147
- ^ a b „Kombinovana flota”. Parshall, Jon; Bob Hackett, Sander Kingsepp, & Allyn Nevitt. 2009. Pristupljeno 1. 4. 2010.
- ^ Reynolds 1982, str. 152.
- ^ Garzke & Dulin 1985, str. 58
- ^ Skulski 2004, str. 11.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ballard, Robert (1999). Return to Midway. London. Wellington House. ISBN 978-0-304-35252-4.
- Cox, Robert Jon (2010). The Battle Off Samar: Taffy III at Leyte Gulf (5th izd.). Agogeebic Press. ISBN 978-0-9822390-4-9.
- Evans, David C.; Peattie, Mark R. (1997). Kaigun: Strategy, Tactics, and Technology in the Imperial Japanese Navy, 1887–1941. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-192-8. OCLC 36621876.
- Feifer, George (2001). „Operation Heaven Number One”. The Battle of Okinawa: The Blood and the Bomb. The Lyons Press. ISBN 978-1-58574-215-8.
- Garzke, William H.; Dulin, Robert O. (1985). Battleships: Axis and Neutral Battleships in World War II. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-101-0. OCLC 12613723.
- Jackson, Robert (2000). The World's Great Battleships. Brown Books. ISBN 978-1-897884-60-7.
- Jentschura, Hansgeorg; Jung, Dieter; Mickel, Peter (1977). Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869–1945. Annapolis, Maryland: United States Naval Institute. ISBN 978-0-87021-893-4.
- Johnston, Ian; McAuley, Rob (2000). The Battleships. MBI Publishing Company. ISBN 978-0-7603-1018-2.
- Levi, Antonio (1998). „The New American hero: Made in Japan”. Ur.: Kittelson, Mary Lynn. The Soul of Popular Culture: Looking at Contemporary Heroes, Myths, and Monsters. Illinois, United States: Open Court Publishing Company. ISBN 978-0-8126-9363-8. Pristupljeno 29. 3. 2010.
- Lundgren, Robert (2014). The World Wonder'd: What Really Happened off Samar. Ann Arbor, Michigan: Nimble Books. ISBN 978-1-60888-046-1.
- Mizuno, Hiromi (2007). Lunning, Frenchy, ur. „When Pacifist Japan Fights: Historicizing Desires in Anime”. Mechademia. Minnesota, United States: University of Minnesota Press. 2 (Networks of Desire). ISBN 978-0-8166-5266-2. ISSN 1934-2489. doi:10.1353/mec.0.0007. Pristupljeno 29. 3. 2010.
- Reynolds, Clark G. (1968). The Fast Carriers; The Forging of an Air Navy. New York, Toronto, London, Sydney: McGraw-Hill Book Company.
- Reynolds, Clark G. (1982). The Carrier War. Time-Life Books. ISBN 978-0-8094-3304-9.
- Skulski, Janusz (2004) [1988]. The Battleship Yamato: Anatomy of a Ship. Conway Maritime Press. ISBN 978-0-85177-940-9.
- Spurr, Russell (1981). A Glorious Way to Die: The Kamikaze Mission of the Battleship Yamato, April 1945. Newmarket Press. ISBN 978-0-937858-00-4.
- Steinberg, Rafael (1978). Island Fighting. Time-Life Books Inc. ISBN 978-0-8094-2488-7.
- Steinberg, Rafael Return to the Philippines. Time-Life Books Inc. 1980. ISBN 978-0-8094-2516-7.
- Wheeler, Keith (1980). War Under the Pacific. Time-Life Books. ISBN 978-0-8094-3376-6.
- Whitley, M. J. (1999). Battleships of World War Two: An International Encyclopedia. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-184-4.
- Willmott, H.P. (2000). The Second World War in the Far East. Wellington House. ISBN 978-0-304-35247-0.
- Wright, Peter (2009). „Film and Television, 1960–1980”. Ur.: Bould, Mark; Butler, Andrew; Roberts, Adam; Vint, Sherryl. The Routledge Companion to Science Fiction. Oxon, United Kingdom: Routledge. ISBN 978-0-415-45378-3. Pristupljeno 29. 3. 2010.
- Yoshida, Mitsuru; Minear, Richard H. (1999) [1985]. Requiem for Battleship Yamato. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-544-6. OCLC 40542935.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Yamato muzej
- Jozef Čarnecki, "Šta je Američka ratna mornarica znala o Jamatu i kad?" eng. "What did the USN know about Yamato and when?"
- Bitka nadomak ostrva Samar eng. Samar The Battle Off Samar – Taffy III at Leyte Gulf website od Roberta Džona Koha
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
