Japan u Prvom svetskom ratu
| Ovaj članak je deo serije o istoriji Japana |
| Istorija Japana |
|---|
 |
Japan je u Prvom svetskom ratu učestvovao od 1914. do 1918. godine u savezništvu sa Antantom i odigrao je važnu ulogu na zapadnom Pacifiku i u Indijskom okeanu, osiguravši mora od Nemačke carske mornarice. Japansko carstvo je iskoristilo priliku da proširi svoj uticaj na Kinu i da dobije priznanje kao svetska sila u posleratnoj geopolitici.
Japanska vojska je iskoristila preokupiranost Nemačkog carstva u ratu u Evropi i osvojila je njene posede u Tihom okeanu i Istočnoj Aziji. Ministar spoljnih poslova Kato Takaki i premijer Okuma Šigenobu su želeli da prošire uticaj Japana na Kinu. Angažovali su Suena Jatsena (1866—1925), tada u izgnanstvu u Japanu, ali nisu imali puno uspeha.[1] Japanska carska mornarica, skoro potpuno nezavisna birokratska institucija, je donela odluku da otpočne širenje u Tihom okeanu. Zauzela je nemačke teritorije u Mikroneziji, severno od ekvatora, i ostrva su bila pod njihovom vlašću sve dok nisu prebačena pod civilnu kontrolu 1921. godine. Ova operacija je dala mornarici razlog za povećanje budžeta i flote. Tako je mornarica stekla značajan politički uticaj u državnim i međunarodnim poslovima.[2]
Događaji iz 1914. godine[uredi | uredi izvor]
Prve nedelje Prvog svetskog rata, Japan je Velikoj Britaniji, svom savezniku od 1902. godine, predložio da pristupi ratu, pod uslovom da dobije nemačke teritorije u Tihom okeanu.[3] Sedmog avgusta 1914. godine, britanska vlada je poslala zvaničnu molbu Japanu za pomoć pri neutralisanju Nemačke carske mornarice, u i oko kineskih voda. Japan je Nemačkoj poslao ultimatum 23. avgusta 1914. godine, na koji nisu dobili odgovor. Tako je Japan 23. avgusta 1914. godine u ime cara Taišoa formalno objavio rat Nemačkoj.[4] S obzirom da je Beč odbio da povuče Austrougarsku krstaricu, SMS Kajzerin Elizabet, iz Ćingdaoa, Japan je objavio rat i Austrougarskoj 25. avgusta 1914. godine.
Japanske snage su brzo okupirale teritorije Nemačke na dalekom istoku, a 2. septembra 1914. godine, japanske jedinice su se iskrcale na kinesku provinciju Šangdung i opkolile su nemačko naselje. Tokom oktobra, skoro nezavisno od civilne vlade, japanska mornarica je zauzela nekoliko nemačkih ostrvskih kolonija u Tihom okeanu, skoro bez ikakvog otpora. Japanska mornarica je sprovela prvi u svetu vazdušni napad sa broda na nemačke kopnene teritorije u Šangdung provinciji sa nosača aviona Vakamija. Opsada Ćingdaoa je završena 7. novembra 1914. godine predajom nemačkih kolonijalnih snaga.
Događaji 1915-1916.[uredi | uredi izvor]
Februara 1915, Japanska carska mornarica sa brodovima stacioniranim u Singapuru je pomogla pri suzbijanju pobune indijske vojske protiv vlade Velike Britanije. Dok su evropski saveznici Japana bili zaokupirani ratom u Evropi, Japan je težio daljem učvršćivanju svoje pozicije u Kini i januara 1915. godine je poslao dvadeset jedan zahtev kineskom predsedniku Juen Šikaiju. Ovaj dvadeset jedan zahtev bi praktično pretvorio Kinu u japanski protektorat. Suočeni sa sporim pregovorima i međunarodnim kritikama (naročito od strane Sjedinjenih Američkih Država) Japan je povukao poslednju grupu zahteva i Kina je, 25. maja 1915. godine, potpisala sporazum.
Tokom 1915-1916, nemački napori da sklope odvojeni mir sa Japanom su bili bez uspeha, a 3. jula 1916. godine, Japan i Rusija su potpisali sporazum po kome neće potpisivati odvojeni mir sa Nemačkom i dogovorili su se da će se konsultovati i zajedno sprovoditi akcije u slučaju da su im teritorije ili interesi u Kini u opasnosti od treće strane.
Događaji iz 1917. godine[uredi | uredi izvor]
Osamnaestog decembra 1916. godine, Velika Britanija je ponovo poslala zahtev Japanu za pomorsku pomoć. Dve od četiri krstarice prve specijane divizije stacionirane u Singapuru su poslate za Kejptaun, jedan od glavnih gradova Južnoafričke Republike, a četiri razarača su poslata u sredozemno more, na Maltu.
Druga specijalna divizija je vršila pratnju vojnih transporta i operacije protiv podmornica. Nije izgubljen nijedan brod, ali 11. juna 1917. godine, razarač klase Kaba je u blizini Krita pogođen torpedom austrougarske podmornice U-27. Poginulo je 59 japanskih mornara. Japanska mornarica je sprovela 348 ispraćaja sa Malte, sprovevši 788 brodova na kojima je bilo oko 700.000 mornara čime su poprilično doprineli ratnim naporima, sa ukupnim gubitkom od 72 mornara. Osim toga 7,075 ljudi je spaseno sa tonućih ili oštećenih brodova. Zauzvrat je Velika Britanija priznala teritorije osvojene od strane Japana.
Događaji 1918.[uredi | uredi izvor]
Godine 1918, Japan je nastavio da širi svoj uticaj na Kinu. Nakon Oktobarske revolucije u Rusiji, Japan i Sjedinjene Američke Države su slali vojsku u Sibir kako bi učvrstili vojske Belog pokreta protiv Crvene armije. U ovoj intervenciji na Sibiru, Japan je u početku planirao da pošalje 70.000 vojnika da okupiraju Sibir sve do Bajkalskog jezera. Ovaj plan je znatno smanjen zbog protivljenja Sjedinjenih Američkih Država.
Pri kraju rata, Japan je sve više slao potreban ratni materijal svojim saveznicima u Evropi. Ratni bum je pomogao državnoj industriji i povećao izvoz. Izvoz se učetvorostručio od 1913. do 1918. godine. Ogromni priliv kapitala u Japan i prateći industrijski bum su doveli do ubrzane inflacije. Zbog ove inflacije, avgusta 1918. godine izbijaju Pirinčane pobune širom Japana.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Altman, Albert A.; Schiffrin, Harold Z. „Sun Yat-sen and the Japanese: 1914–16”. Modern Asian Studies. 6 (04): 385. ISSN 0026-749X. doi:10.1017/s0026749x00004273.
- ^ Schencking, J. Charles. „Bureaucratic Politics, Military Budgets and Japan's Southern Advance: The Imperial Navy's Seizure of German Micronesia in the First World War”. War in History. 5 (3): 308—326. ISSN 0968-3445. doi:10.1177/096834459800500303.
- ^ Churchill. Blake, Robert Blake, Baron, 1916-, Louis, William Roger. Oxford: Clarendon. 1996. ISBN 9780191610806. OCLC 744588724.
- ^ „Objava rata” (PDF). www.loc.gov. Pristupljeno 18. 12. 2018.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
