Бајкалско језеро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бајкалско језеро
Бајкалско језеро
Бајкалско језеро
Географски положај
Координате 53°18′10″ СГШ; 108°00′17″ ИГД / 53.302778° СГШ; 108.004722° ИГД / 53.302778; 108.004722 Координате: 53°18′10″ СГШ; 108°00′17″ ИГД / 53.302778° СГШ; 108.004722° ИГД / 53.302778; 108.004722
Државе Застава Русије Русија
Физичке карактеристике
Површина 31 500 км²
Макс. ширина 79 км
Макс. дужина 670 км
Запремина 23 000 км³
Макс. дубина 1620[1] м
Надморска висина 455 м
Географске карактеристике
Врста језера природно
Отоке Ангара
              Error: no map specified when using {{Infobox map}}
Бајкалско језеро на мапи Earth
Бајкалско језеро
Светска баштина Унеска
Бајкалско језеро
Назив на званичном списку светске баштине
Бајкалско језеро
Локација Застава Русије Русија
Врста Природно добро
Критеријум vii, viii, ix, x
Унеско регија Азија
Историја уписа у светску баштину
Упис 1996. (22. седница)

Бајкалско језеро (рус. Озеро Байкал) налази се у источном делу азијске Русије. Оно је најдубље језеро на свету и друго по површини у Азији (одмах после Каспијског мора). Административно се налази у две области, у Иркутској области и у Бурјатији.

Име долази од татарског баи-кул', „богато језеро“ или од јакутског Бајагал ~ Велико Језеро.

Познато је и под називом „плаво сибирско око“. С обзиром на своју дубину од 1642 m и велику површину (31.500 km²) у језеру се налази преко 23000 кубних километара чисте слатке воде, што износи преко 20% светских залиха слатке воде. Провидност воде језера достиже до 40,2 метра.

У језеру се налази 27 острва од којих је највеће Олхон (742 km²). Претпоставља се да је старост Бајкалског језера између 25 и 35 милиона година. У језеро се улива око 336 река које му заједно дају 47,16 кубних километара воде годишње. Најважнија од тих река су Селенга и Баргузин. Само Сенегла у језеро улива 13,92 кубних колометара воде или 29,51%. Ушћа река су делте. Међутим, из језера истиче само једна река — Ангара, дуга 1779 километара, десна притока Јенисеја и односи просечно 1920 кубних метара воде у секунди. Површина слива језера износи 557.000 km²

Бајкалска фока
Лед Бајкал
Преглед ледового покривача на глисера на ваздушни јастук Хивус-10

Вода Бајкалског језера се користи за пиће. Зими се леди до дубине од 1 метра и остаје залеђена од јануара до маја. Током зиме, када је цела површина језера прекривена дебелом леденом кором, режу се коцке леда и разносе на продају по околним насељима.

Око језера су планински венци високи између 1180 и 2575 метара који каналишу уздужне ветрове на језеру. То су са севера верховник, а са југа култук. Верховник дува брзином око 20 метара по секунди и подиже таласе на југу језеру високе и до 4,5 метара, док су таласи култука високи до 3,5 метара на средњем и северном делу језера. Посебно опасни за пловидбу су ветрови попречног правца, нарочито слаповити ветар сарма. Он дува са Приморског венца на западној страни језера, спуштајући се низ долину обалу реке Сарме, када достиже брзину између 40 о 50 метара по секунди. Обично се простире на језеру до 20 километара од обале, јер даље слаби али повремено достиже и до источних обала. Сарма подиже таласе и до пет метара на средњем делу језера.

Забележен је догађај да је крајем септембра 1902. године пароброд „Александар Невски“ теглио три шлепа на којима су били рибари и њихове породице који су се враћали на крају сезоне риболова. Изненада је дунула сарма таквом снагом да је капетан пароброда наредио да се пресече паламар ~ дебело уже којим су били тегљени шлепови, и да се они препусте судбини. Последњи шлеп на везу ветар и таласу су насукали на пешчани плићак, а друга два су се разбила на стенама рта Кобиља глава. У тој катастрофи је настрадало 172 људи.

У јаким олујама северозападног правца највиши таласи достижу висину до пет метара, а југозападно од полуоаства Свети Нос чак и до шест метара. Највише таласа на Бајкалској језеру је у касну јесен, пред залеђивање језера.

Порекло језера и даље је научна расправа али се сматра да је Бајкалско језеро део континенталне раселине, такозвани Бајкалски рис (ров), која је настала тектонским померањем плоча, а шири се и продубљује и даље приближно 2 цм годишње. Овде се раздвајају, евроазијска и амуриска плоча правећи пукотину у Земљиној кори. Узрок овога расцепа лежи на крајњем југу где Индијска плоча као клин притиска и раздваја поменуте плоче. Зона Бајкал-рова, која има највећу дубину лежи у региону Бајкалског језера. Ров, у коме се налази језеро, је око 1600 км дуга пукотина, скоро 6 км дубока и са седиментима. Дакле, Бајкал достигне "само" 1642 м дубине и уједно је најдубља криптодепресија на свету са дном на дубини од 1181 м испод површине мора.

У језеру и око њега налази се више од 1.700 врста биљака и животиња, од којих се две трећине не могу наћи нигде другде у свету као што је бајкалска фока. То је једина врста слатководне фоке на свету.

Године 1996. језеро је стављено на листу светске баштине.[2].


Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]