Jekaterina Furtseva

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jekaterina Furtseva
Lični podaci
Datum rođenja(1910-11-24)24. novembar 1910.
Mesto rođenjaVišnji Voločok, Ruska Imperija
Datum smrti24. oktobar 1974.(1974-10-24) (63 god.)
Mesto smrtiMoskva, SSSR
Politička karijera
Politička
stranka		Komunistička partija Sovjetskog Saveza
Ministarka kulture
4. maj 1960. — 24. oktobar 1974.
PremijerNikita Hruščov, Aleksej Kosigin
PrethodnikNikolaj Mihailov
NaslednikPetar Demićev
Prvi sekretar moskovskog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza
17. novembar 1954. — 30. jun 1957.
PrethodnikIvan Kapitonov
NaslednikVladimir Ustinov
29. jun 1957. — 31. oktobar 1961.
27. februar 1956. — 4. maj 1960.

Jekaterina Aleksevna Furtseva (rus. Екатерина Алексеевна Фурцева; Višnji Voločok, 24. novembar 1910 — Moskva, 24. oktobar 1974) bila je sovjetska političarka i druga žena Politbiroa Komunističke partije Sovjetskog Saveza.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Furtseva je rođena u gradu Višnji Voločok. Pre četrdesetih godina 20. veka radila je tkač u moskovskoj fabrici tekstila. Radila je u Kursku i na Krimu, a nakon toga u Moskvi je upisala Institut za hemijskiu tehnologiju, na kojem je diplomirala 1941. godine kao hemijski inženjer[1].
Njen partner bio je Nikolaj Firubin, sovjetski ambasador u SFRJ, gde je Furtseva dolazila svakog vikenda kako bi ga videla.[2]. Ipak, Firubin se u međuvremenu oženio i postao zamenik ministra spoljnih poslova u Moskvi, a sa Furtsevom je izgubio svaki kontakt[2].

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Politička karijera Furtsteve počeka je za vreme mandata Josifa Staljina. Nakon diplomiranja postala je aktivan u Komsomolu i došla do pozicije sekretarijata Moskve, 1950. godine. Držala je govor na 19. kongresu Komunističke partije Sovjetskog Saveza, 1952. godine[1], poslednjem partijskom kongresu za vreme mandata Josifa Staljina. Nakon govora izabrana je za člana centalnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Za vreme mandata Nikite Hruščova bila je sekretar moskovskog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza od 1954. do 1957. godine.

Godine 1952, Furtseva je optužila glumca Borisa Babočkina za ruganje komunizmu odnosno smatrala da je satirično odglumio Vasilija Čapajeva, ruskog vojnika i komandant Crvene armije za vreme Ruskog građanskog rata. Ona je preko novina Pravda pozvala na cenzuru i bojkot ovog glumca[3]. Nakon oglašavanja preko novina, Furtseva je apelovala na sve filmske studije i dramske kompanije iz SSSRa, da obijaju saradnju sa Borisom Babočkinom[3].
Tokom 1956. godine, imenovana je za sekretara Centalnog komiteta i člana Politbiroa, gde je naredne 1957. godine bila jedina žena. Bila je na strani Nikite Hruščova, tokom destaljinizacije i osigurala političku propast Vjačeslava Molotova, Georgija Maljenkova i Lazara Kaganoviča.
Narednih 14. godina, upamćenih kao Doba Furtseve, a ona je imala ogroman uticaj na sovjetsku kulturu[3]. Sa godinama postajala je sve više zainteresovana za rukovođenje pozorištima i bioskopima, pa su mnogi izuzetni glumci i reditelji pokušali da obezbede njeno prijateljstvo kako bi nastavili i uspešili svoje karijere.
Prema izvorima najbližih prijatelja, Furtseva je bila alkoholičarka. 19. juna 1974. godine, novine Pravda su pisale o padu Furtseve i o tome da ona nije uspela da ponovo bude izabrana za člana Vrhovnog Sovjeta. Dva meseca pre toga, Furtseva je bila zbog ekstravagacije kažnjena od strane njene stranke sa 40.000 rubalja[4].

Smrt[uredi | uredi izvor]

Preminula je 24. oktobra 1974. godine u Moskvi, od srčane insuficijencije. U medijima se pisalo da je bila uključena u nelegalne komercijalne poslove i da je počinila samoubistvo, sprečivši tako sramotu i skandale[5]. Sahranjena je na groblju Novodevičju[6].

Porodica[uredi | uredi izvor]

Udavala se dva puta. Sa prvim mužem, Petrom Bitkovim bila je u braku od 1935. do 1944. godine i sa njim je imala ćerku Svetlanu (1942−2005)[7] Drugi put se udala 1956. godine za sovjetskog diplomatu Nikolaja Firjubina i sa njim ostala do svoje smrti 1974. godine.[8].

Jekaterina Furtseva na Vikimedijinoj ostavi.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b O, Ekaterina. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. novembar 2012) Tajm, March 12, 1956. Accessed 4 January 2009.
  2. ^ a b Lюbimыe mužčinы Ekaterinы Furcevoй, Argumentы i faktы № 02 (104. Gazeta.aif.ru (30 January 2007). Retrieved on 2012-08-05.
  3. ^ a b v Soveršenno SEKRETNO – Čapaem zakleйmennый. Sovsekretno.ru. Retrieved on 2012-08-05.
  4. ^ "Taste for luxury downs Soviet leader," Deseret News, 19 June 1974, p. A1
  5. ^ Shlapentokh, Vladimir; Woods, Joshau (15. 11. 2007). Contemporary Russia as a Feudal Society: A New Perspective on the Post-Soviet Era. Palgrave Macmillan. str. 59. ISBN 978-0-230-60096-6. 
  6. ^ Furtseva's grave. novodevichye.com
  7. ^ Furceva dočь Furcevoй.
  8. ^ Lюbimыe mužčinы Ekaterinы Furcevoй.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јекатерина_Фуртсева&oldid=27538596”