Johan Hristof fon Bartenštajn

Johan Hristof fon Bartenštajn
Johan Hristof fon Bartenštajn
Datum rođenja	(1689-10-23)23. oktobar 1689.
Mesto rođenja	Strazbur, Francusko kraljevstvo
Datum smrti	6. avgust 1767.(1767-08-06) (77 god.)
Mesto smrti	Beč, Habzburška monarhija

Johan Hristof baron Bartenštajn (Strazbur 23. oktobar 1689—Beč, 6. avgust 1767) je bio državnik i diplomata u službi Habzburške monarhije.

Život

Poreklo

Potekao je iz građanske porodice u Strazburu, gde je i odrastao. Njegov otac Johan Filip Bartenštajn (1650-1726) je bio profesor filozofije iz Tiringije i direktor gimnazije u Strazburu, a majka mu je poticala iz jedne učene strazburške porodice.

Studije i prve veze

Studirao je jezike, istoriju i pravo u Strazburu. Istoriju je diplomirao 1709. na temu rat Morica Saksonskog protiv Karla V („Ustanak kneževa“), a pravo 1711. na temu lov na nasleđe.

Kao devetnaestogodišnjak otputovao je u Pariz, gde je stupio u vezu sa benediktincima, koja ga je odvela u Beč. Tamo je sreo Gotfrida Vilhelma Lajbnica, koji ga je podržavao i upućivao na karijeru u državnoj upravi.

Karijera u Beču

Tražeći karijeru u austijskoj administraciji prešao je iz evangelizma u katolicizam 1715. Već 1719. uzdignut je u viteza, a dvadesetih i tridesetih godina 18. veka izgradio je blistavu karijeru na habzburškom carskom dvoru.

Prvo je postao sekretar, a kasnije notar Tajne konferencije (najviše upravne vlasti u Beču) i najbliži poverenik i savetnik Karla VI. Godine 1732. (prema drugim izvorima: 1733) dobio je diplomu o plemstvu (baronatu), a dospeo je u Tajni savet i do vicekancelara u austrijskoj Državnoj kancelariji. Nakon Karlove smrti 1740. ostao je privržen njegovoj ćerci i naslednici Mariji Tereziji i godinama usmeravao spoljnu i porodičnu politiku Habzburga.

Godine 1753. šezdesetčetvorogodišnjeg Bartenštajna zamenio je na mestu dirigenta spoljne politike Anton Kaunic. Otada je bio aktivan u unutrašnjoj politici. Na kraju je radio kao direktor Tajnog kućnog arhiva i pisao udžbenike za prestolonaslednika Josifa II. Umro je 1767, a svome potomstvu je ostavio prostrane zemljišne parcele u Donjoj Austriji i Šleziji.

U Beču je 1873. unutrašnji grad u blizini parlamenta nazvan po njemu „Bartenštajnova ulica“.

Delatnosti

Diplomatski uspesi i neuspesi

Bartenštajn i Pragmatična sankcija

U svoje vreme važio je za jednu od najuticajnijih i najinteligentnijih ličnosti na Bečkom dvoru. Imao je velikog udela u sprovođenju „Pragmatične sankcije“ koju je 1713. izdao Karlo VI. Bartenštajnova zasluga je bila i ta što su habzburške nasledne zemlje i Ugarska 1723. prihvatile ovaj dekret, a Engleska priznala pragmatičnu sanciju za osnovni zakon 1731.

Bartenštajn kao provodadžija

Po stupanju na presto Marije Terezije Bartenštajn je bio potpora mladoj i nesigurnoj nadvojvotkinji i kraljici Češke i Ugarske u sučeljavanju sa starim i iskusnim ministrima na dvoru. I ostvarenje veoma srećnog braka prestolonaslednice sa Francom Stefanom Lotarinškim pripisivano je Bartenštajnovoj diplomatskoj veštini. Sprečio je brak između regentkinje i infanta Don Karlosa od Španije koji joj je bio mrzak. Udesio je i brak između mlađe sestre Marije Terezije, Marijane, i još jednog člana Lotarinške dinastije. Vešto lavirajući, pružio je ruku moćnom kardinalu Fleriju i naveo Franca da ustupi svoje vojvodstvo Francuskoj u zamenu za Toskanu. Tako je završen rat oko poljskog nasleđa (1735). Godine 1737. usledilo je venčanje u Beču i stupanje na presto Franca Lotarinškog kao cara Svetog rimskog carstva nemačkog naroda. Ovaj diplomatski uspeh osigurao je Bartenštajnu nadvojvotkinjinu doživotnu vernost.

Beogradski mir

U drugim spoljnopolitičkim analizama i odlukama bio je manje uspešan. Uveo je Austriju u novi rat protiv Turaka na strani Rusije, koji se završio porazom Austrije i potpisivanjem nepovoljnog Beogradskog mira 1739.

Rat za austrijsko nasledstvo i Šleski rat

Najznačajnije godine u Bartenštajnovoj političkoj delatnosti su verovatno bile prve godine vladavine Marije Terezije, kada je Austrija zapala u egzistencijalnu krizu. Pruska vojska je ušla u Šlesku i tako započela rat oko Šleske, a Bavarska i Saksonija uz podršku Francuske napale austrijske nasledne teritorije i tako započele rat za austrijsko nasleđe.

Bartenštajn je bezrezervno podržavao neiskusnu nadvojvotkinju, koja je izrično odbijala da ustupi bilo koji deo svoje teritoriji i revnosno istrajavala na principu nedeljivosti svojih zemalja.Bartenštajn nije uživao poverenje Marije Terezije samo kao spoljnopolitički savetnik. Po njenom nalogu za vreme Prvog i Drugog rata oko Šleske zastupao je političko i pravno stanovište Habzburga u brojnim službenim publikacijama, koje su širene preko stranih predstavništva ponekad i u više hiljada primeraka.

Poslednje godine u unutrašnjoj politici

Po prestanku svoje spoljnopolitičke aktivnosti nije bio odbačen. Marija Terezija mu je poverila unutrašnju upravu nad svojim zemljama i posao oko izrade nove carske tarife. Rukovodio je austrijskom sanitetskom službom. Imenovan je i za predsednika Ilirske dvorske deputacije, koja je upravljala crkveno-narodnim poslovima stanovništva doseljenog iz Srbije. Napisao je „Kratak izveštaj o stanju rasejane mnogobrojne ilirske nacije u carsko-kraljevskim naslednim zemljama“ (nem. in kKurzer Bericht von der Beschaffenheit der zerstreuten zahlreichen Illyrischen Nation aiserl. königl. Erblanden) koji je 1886. preveo Aleksandar Sandić . Na kraju je bio direktor novoosnovanog Tajnog porodičnog arhiva (1749) i napisao jedan udžbenik iz istorije za mladog prestolonaslednika Josifa (rukopis u četrnaest tomova i šest tomova dodataka istorije od Karla Velikog do Rudolfa II).

Literatura

• Aleksandar Sandić prevod Bartenštajnovog Izveštaja o stanju rasejane mnogobrojne ilirske nacije u carsko-kraljevskim naslednim zemljama.
• von Arneth, Alfred (1871). „Johann Christoph Bartenstein und seine Zeit”. Archiv für österreichische Geschichte. 46. 
• von Arneth, Alfred (1875). „Allgemeine Deutsche Biographie (ADB)”. Bartenstein, Johann Christoph Freiherr von. 2. Leipzig. str. 87—93. 
• von Arneth, Alfred. Maria Theresia. Wien. 
• Braubach, Max (1953). „Johann Christoph von Bartensteins Herkunft und Anfänge”. Mitteilungen des Instituts für österreichische Geschichtsforschung. 61: 99. 
• Braubach, Max (1953). „Johann Christoph Freiherr von (seit 1733)”. Neue Deutsche Biographie (NDB). 1. Berlin. str. 599 f. 
• Walter, F. (1951). Maria um Theresia. Wien. str. 19—38. 
• von Wurzbach, Constantin (1856). „Johann Christoph Freiherr von”. Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich. 1. Wien. str. 163. 
• Klugenstein, G. (1974). „Kaunitz contra Bartenstein”. Beiträge zur neueren Geschichte Österreichs.