Julijan i Vasilisa

Julijan i Vasilisa
Julijan i Vasilisa
	Hristos sa svetima Julijanom i Vasilisom, Celsom i Markionilom, Pompeo Batoni, 1736-8.
Lični podaci
Datum smrti	oko 304. godine.
Svetovni podaci
Poštuje se u	Katolička crkva; Pravoslavna crkva
Praznik	21. januar (Srpska pravoslavna crkva); 9. januar; 6. januar; 7. januar (ovaj poslednji datum prema kalendarima Stare hispanske liturgije)
Obeležja	mučenička palma
Zaštitnik	Vasilisi se moli protiv promrzlina.

Julijan i Vasilisa (grč. Ιουλιανος & Βασιλισσα, umrli oko 304) su bili muž i žena, i poštovani su kao sveci u Rimokatoličkoj crkvi i Istočnoj pravoslavnoj crkvi. To su bili hrišćanski mučenici koji su umrli u Antiohiji ili, što je verovatnije, u Antinoji, u vreme Dioklecijanove vladavine, početkom četvrtog veka, 6. januara, prema rimskom martirologiju, ili 8. januara, prema grčkoj Meneji.

Ne postoje istorijski sigurni podaci koji se odnose na ove dve ličnosti, a više puta je Julijan iz Antinoje mešan sa Julijanom iz Kilikije. Zabuna se lako može objasniti činjenicom da se u Rimskom martirologu pominje trideset i devet svetaca ovog imena, od kojih se osam pominje u jednom mesecu januaru. Ali malo se zna o ovom svetitelju, osim preterivanja njegovih Dela.

Srpska pravoslavna crkva slavi ih 8. januara po crkvenom, a 21. januara po gregorijanskom kalendaru.

Legenda

Prisiljen od svoje porodice da se oženi, on se sa svojom suprugom Vasilisom dogovorio da oboje sačuvaju nevinost, i dalje ju je ohrabrio da osnuje ženski manastir, kojem je ona postala starešina, dok je on sam okupio veliki broj monaha, koji su preuzeli.^[a] Njih dvoje su pretvorili svoj dom u bolnicu koja je mogla da primi do 1.000 ljudi (dakle, Julijan se često meša sa Julijanom Hospitalcem).

Vasilisa, pošto je pretrpela teški progon, umrla je u miru; Julijan je živeo mnogo godina, ali je stradao (zajedno sa Kelsom kao mladićem, Antonijem sveštenikom, Anastatijem i Markijanilom, Kelsovom majkom) pod Dioklecijanovim progonima.^[1]

Julijanovo mučeništvo

Za vreme progona Dioklecijana bio je uhapšen, mučen i pogubljen u Antiohiji, u Siriji, po naređenju namesnika Marsijana, po Latinima, u Antinoji, u Egiptu, po Grcima, što se čini verovatnijim. Nažalost, kao i kod većine svetaca, tačne istorijske detalje je teško razdvojiti iz verskih tropa i maksima.

Celzus, mladi Markionilin sin, poginuo je zajedno sa Julijanom. U isto vreme je postradao i prezviter Antonije, kao i preobraćenik i neofit po imenu Anastasije. Takođe se navodi da je ubijeno i sedmoro Marcioniline braće.

Poštovanje

Julijan i Vasilisa su uživali veliki ugled u antici, a njihovo poštovanje je bilo dobro utvrđeno pre osmog veka. U Martyrologium Hieronymianum pominju se pod 6. januarom; Usuard, Ado, Notker iz Sent Gala i drugi ih stavljaju pod deveti, a Rabanus Maurus pod trinaesti istog meseca, dok ih Vandelbert stavlja pod 13. februar, a Menologija Kanizija pod 21. jun, dan na koji Grčka Meneja dodeli Svetom Julijanu Kesarijskom. Nekada je u Carigradu postojala crkva na priziv ovih svetitelja, čija je posveta upisana u grčki kalendar pod 5. julom.

Sačuvan je samo fragment Elfrikove Muke svetog Julijana i njegove žene Vasilise iz njegovih Žitija svetaca, ali postoji tradicionalna legenda: njih dvoje se zaklinju da neće konzumirati svoj brak u bračnoj noći i posvetiti se klanisu ("čednost“). Julijan postrada mučenički odsecanjem glave.^[2]

Beleške

^ U stvari, ideja da monasi (ili monahinje) žive zajedno u zajednicama pripisuje se Pahomiju koji je živeo decenijama kasnije.

Reference

Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.

Literatura

Clugnet, Léon (2016). Sts. Julian and Basilissa. New York: Robert Appleton Company.

Spoljašnje veze

Sveti mučenici Julijan i Vasilisa - Radio Glas

Sveti mučenici Julijan i Vasilisa - fondacija Prijatelj Božiji

[1] U stvari, ideja da monasi (ili monahinje) žive zajedno u zajednicama pripisuje se Pahomiju koji je živeo decenijama kasnije.

[2] Butler, Alban. "St. Julian and St. Basilissa, Martyrs", The Lives of the Saints, vol. I, 1866

[3] Kiernan, Kevin. "Odd Couples in Ælfric’s Julian and Basilissa in British Library Cotton MS Otho B.", Beatus vir: Studies in Anglo-Saxon and Old Norse Manuscripts in Memory of Phillip Pulsiano. (eds. Kirsten Wolf and A.N. Doane). Tempe, AZ: Medieval & Renaissance Texts & Studies (MRTS), 2005, pp. 85-106.

[a]

[1]

[2]