Justine Zigemund

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Justine Zigemundin
Justine Zigemundin
Justine Zigemundin
Ime po rođenjuJustine Ditrih
Datum rođenja(1636-12-26)26. decembar 1636.
Mesto rođenjaRonštok, Donja Šleska
(danas Roztoka, Poljska)
Datum smrti10. novembar 1705.(1705-11-10) (68 god.)
Mesto smrtiBerlin, Kraljevina Pruska
Narodnostnemačko-šleska
Zanimanjebabica
DelovanjeDvorska babica (1690)
SupružnikKristijan Zigemund
Decabez dece

Justine Zigemund (nem. Justine Siegemund), ili Zigemundin (nem. Siegemundin[a]) rođena kao Justine Ditrih (nem. Justine Diettrich; Ronštok, 26. decembar 1636 — 10. novembar 1705) je bila šleska babica. Njena knjiga o akušerstvu iz 1690. „Dvorska babica” (nem. Hoff-Wehe-Mutter), je bio prvi nemački medicinski tekst koji je napisala žena.[1][2]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Justine Ditrih je rođena 26. decembra 1636,[3] kao ćerka Elijasa Ditriha, luteranskog sveštenoučitelja u Ronštoku (danas Roztoka, Poljska), u nekadašnjem šleskom vojvodstvu Javor. Otac joj je umro 1650, kada je imala 14 godina. 1655. se udala za Kristijana Zigemunda, računovođu. Bračni par je nije imao dece tokom 42 godine braka, i podržavali su jedno drugo u njihovim profesionalnim karijerama.

Karijera[uredi | uredi izvor]

1656–1672.[uredi | uredi izvor]

Sa 20 godina, Justine je imala prolaps materice koji je pogrešno dijagnostifikovan. Ovo bolno iskustvo ju je motivisalo da se edukuje o akušerstvu,[1] i počela je praksu 1659,[1] kada je zamoljena da pomogne u jednom slučaju problematičnog porođaja. Do 1670. je kao babica pružala besplatne usluge siromašnim ženama u okolini. Baza njene plaćajuće klijentele je rasla i uključivala trgovačke i plemićke porodice.

1670–1701.[uredi | uredi izvor]

Naslovna strana Zigemundinog udžbenika.

1670, Zigemund je imenovana za Gradsku babicu Legnice.[1] Usled njene uspešne prakse kao babice i sve šire baze klijenata, Zigemund je pozvana u pomoć kada je tumor grlića materice pretio Lujizi, vojvodkinji od Legnice. Zigemund je uspešno uklonila tumor. Iste godine, Martin Kerger—njen bivši supervizor—ju je optužio za nebezbedne prakse prilikom rađanja. Kergerove kolege na medicinskom fakultetu u Frankfurtu na Odri su stale na Zigemundinu stranu, a Kergerove sopstvene izjave su demonstrirale da mu nedostaju profesionalna znanja zasnovana na praktičnim iskustvima o ženskoj reproduktivnoj anatomiji, anatomiji novorođenčadi i porođaju.[traži se izvor]

Kergerove optužbe nisu uticale na Zigemundinu karijeru i poslovne prilike. Njena stručnost i veština je privukla pažnju Fridriha Vilhelma, izbornika od Brandenburga, koji ju je postavio za dvorsku babicu u Berlinu 1683. Takođe je služila i kao dvorska babica za sestru Fridriha I, Mariju Amaliju od Brandenburga,[1] i porodila je četvoro njene dece. Na dvoru Avgusta II Jakog 1696, pomagala je Kristijani Eberhardini od Brandenburg-Bajrojta prilikom rađanja njenog sina, Fridriha Avgusta II. U istom periodu je prisustvovala i drugim porođajima u oblasti Berlina.

U Lajpcigu, Andreas Peterman je protiv nje izmneo optužbe slične onima koje je Kerger već izneo, ali imajući u vidu njegovo komparativno profesionalno neiskustvo, Zigemund je još jednom uspela da prevaziđe ovu pretnju svojoj profesionalnoj reputaciji.

Zigemund je retko koristila lekove ili hirurške instrumente u svojoj praksi. Do trenutka smrti, 10. novembra 1705. u Berlinu, Zigemund je porodila gotovo 6.200 dece, po rečima berlinskog đakona koji je govorio na njenoj sahrani.[1]

Dvorska babica (1690)[uredi | uredi izvor]

Crtež izlaska bebe sa ramenom napred.

Dok je bila u Holandiji, Marija II Oranska je predložila Zigemundi da napiše priručnik za babice.[1] Međutim, ona je verovatno već počela da sastavlja svoju Dvorsku babicu do tad.[4]

1689, Zigemund je putovala iz Haga u Frankfurt na Odri i predala je svoj nacrt priručnika medicinskom fakultetu u Frankfurtu na Odri. Fakultet je odobrio njenu medicinsku dokumentaciju. U priručniku su se nalazile i embriološke i anatomske gravire Regniera de Grafa i Govarda Bidloa, što je uvećalo njegovu praktičnu korisnost. Od aprila do juna 1689, zaštitila je svoja intelektualna prava nad ovim delom dobivši štamparske privilegije od elektora Brandenburga i Saksonije, kao i od Cara Svetog rimskog carstva.

Na osnovu beleški koje je pažljivo sastavljala tokom porođaja, objavila je autorativni akušerski tekst pod naslovom Dvorska babica (nem. 'Die Kgl. Preußische und Chur-Brandenburgische Hof-Wehemutter). 28. marta 1690. Evropski univerzitet Vijadrina u Frankfurtu na Odri je sertifikovao njenu knjigu.[3] Knjiga je napisana u formi dijaloga između nje i Kristine, učenice.[5] Dvorska babica je bila sistematična i zasnovana na dokazima u svom predstavljanju mogućih komplikacija prilikom porođaja, uključujući probleme poput nepovoljnog položaja bebe, problema sa pupčanom vrpcom, prednjačećom posteljicom, kao i rešenja ovih problema. U udžbeniku, Zigemund je iznela rešenje za porođaj u slučaju izlaska bebe sa ramenom napred, što je u to vreme bila često vrlo opasna situacija koja je mogla da dovede do smrti bebe, a potencijalno i majke. Osmislila je dvoručnu intervenciju kako bi se beba rotirala u materici, dok je jedan ekstremitet fiksiran. Takođe je (zajedno sa Fransoaom Morisoom) osmislila metod rešavanja problema krvarenja prednjačeće posteljice, bušenjem vodenjaka.[6]

Nakon Zigemundine smrti, Dvorska babica je dočekala brojna reizdanja, uključujući ona u Berlinu (1708) i Lajpcigu (1715. i 1724). Reizdanja iz 1723, 1741, 1752. i 1756. su takođe uključivala navode o slučajevima sa Kergerom i Petermanom.

Dela[uredi | uredi izvor]

  • Die königl[ich-]preußische und chur-brandenb[urgische] Hof-Wehe-Mutter : das ist: ein höchst nöthiger Unterricht von schweren und unrecht stehenden Gebuhrten, in einem Gespräch vorgestellet, wie nemlich durch göttlichen Beystand, eine wohl-unterrichtete Wehe-Mutter mit Verstand und geschickter Hand dergleichen verhüten, oder wanns Noth ist, das Kind wenden könne ; mit einem Anhange heilsamer Arzney-Mittel und ... Controvers-Schriften vermehret .... Berlin: Rüdiger, 1723 digitalno izdanje Univerzitetske i državne biblioteke u Dizeldorfu.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Sufiks „-in” u nemačkom označava ženski rod.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e Blum, Nava; Lane, Hilary J.; Fee, Elizabeth (januar 2010). „Justina Siegemund and the Art of Midwifery”. American Journal of Public Health. 100 (1): 68—69. ISSN 0090-0036. PMC 2791243 Slobodan pristup. PMID 19910341. doi:10.2105/AJPH.2009.171371. Arhivirano iz originala 28. 3. 2023. g. Pristupljeno 28. 3. 2023. 
  2. ^ „La sage-femme aux petites mains | Prendre corps”. corpsgir.hypotheses.org. Arhivirano iz originala 14. 3. 2015. g. Pristupljeno 2015-12-12. 
  3. ^ a b „Celebrating Justine Siegemund”. www.google.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 27. 3. 2023. g. Pristupljeno 28. 03. 2023. 
  4. ^ Siegemund, Justina (2005). The court midwife. Lynne Tatlock. Chicago. ISBN 978-0-226-75710-0. OCLC 190560533. 
  5. ^ Speert, Harold (1973). Iconographia Gyniatrica; a pictorial history of gynecology and obstetricsNeophodna slobodna registracija. F. A. Davis. str. 74. ISBN 0-8036-8070-8. OCLC 1319334023 — preko Internet Archive. 
  6. ^ Who Named It?. „François Mauriceau”. Arhivirano iz originala 7. 1. 2019. g. Pristupljeno 2008-12-20. 

Dalja literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јустине_Зигемунд&oldid=27773911”