Август III од Пољске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Август III
August III the Saxon.PNG
Август III
Пуно име Август Ветин
Датум рођења (1696-10-17)17. октобар 1696.
Место рођења Дрезден
Саксонија
Датум смрти 5. октобар 1763.(1763-10-05) (66 год.)
Место смрти Дрезден
Саксонија
Гроб Катедрала у Дрездену
Династија Ветин
Отац Август II Јаки
Мајка Кристијана Еберхардина од Бранденбург-Бајројта
Супружник Марија Јозефа од Аустрије
Потомство Фридрих Кристијан, изборник Саксоније, Марија Амалија Саксонска, Марија Ана Софија од Саксоније, Франц Ксавијер од Саксоније, Марија Јозефа од Саксоније, Карл од Саксоније, војвода од Курландије, Марија Кристина од Саксоније, Алберт Казимир, војвода од Тешена, Клеменс Венцеслав од Саксоније, Марија Кунигунда од Саксоније, Марија Маргарета од Саксоније, Марија Елизабета од Саксоније
Краљ Пољске
Период 1733-1763
Претходник Станислав Лешћински
Наследник Станислав II Август Поњатовски
Изборник Саксоније
Период 1733-1763
Претходник Август II Јаки
Наследник Фридрих Кристијан од Саксоније
Royal Monogram of King August III of Poland.svg

Август III, такође познат и као Август Фридрих, Август III Ветин (17. октобар 1696—5. октобар 1763.) је био пољски краљ (1733-1763) и изборни кнез Саксоније (као Фридрих Август II) у периоду немира у Пољској.

Биографија[уреди]

Рођен је у Дрездену 17. октобра 1696. године. Био је једини легитимни син Августа II Јаког, изборника Саксоније и пољског краља. Припадао је династији Ветин. Пратио је очев пример и приступио је римокатоличкој цркви 1712. године. Године 1719. оженио је Марију Жозефину, ћерку светоримског цара Јозефа. Након очеве смрти (1733), постао је изборник Саксоније. За пољску круну се морао борити у Рату за пољско наслеђе против Станислава Лешћинског. Обезбедио је подршку светоримског цара Карла VI прихватајући прагматичну санкцију из 1713. године, дизајнирану да очува интегритет Хабзбуршке монархије. Стекао је и подршку руске царице Ане, прихватајући права Русије на Курландију. Изабран је за пољског краља 5. октобра 1733. године. Станислав је морао отићи у прогонство. Крунисан је у Кракову 17. јануара 1734. године, а у Варшави је признат јуна 1736. године. Узео је учешћа у Рату за аустријско наслеђе, стајући против Пруске (1742). Учествовао је и у Седмогодишњем рату, поново против Пруске (1756). Последње године његове владавине обележене су великим утицајем породица Чарторијски и Поњатовски, као и интервенцијом руске царице Катарине Велике у унутрашња питања Пољске. Његова владавина продубила је анархију у Пољској и повећала њену зависност од суседних држава. Умро је у Дрездрену 5. октобра 1763. године.

Потомство[уреди]

У Дрездену 20. августа 1719. године оженио је Марију Јозефу од Аустрије, најстарију ћерку Јозефа I. Имали су петнаесторо деце:

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Јохан Георг I, изборник Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
8. Јохан Георг II, изборник Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Magdalene Sibylle of Prussia
 
 
 
 
 
 
 
4. Јохан Георг III, изборник Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Christian, Margrave of Brandenburg-Bayreuth (= 24)
 
 
 
 
 
 
 
9. Magdalene Sibylle of Brandenburg-Bayreuth
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Mary of Prussia (= 25)
 
 
 
 
 
 
 
2. Август II Јаки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Кристијан IV Дански
 
 
 
 
 
 
 
10. Фредерик III Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ана Катарина од Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
5. Ана Софија од Данске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. George, Duke of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
11. Софија Амалија од Брауншвајг-Линебурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Anne Eleonore of Hesse-Darmstadt
 
 
 
 
 
 
 
1. Август III од Пољске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Christian, Margrave of Brandenburg-Bayreuth (= 18)
 
 
 
 
 
 
 
12. Erdmann August of Brandenburg-Bayreuth
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Mary of Prussia (=19)
 
 
 
 
 
 
 
6. Кристијан Ернст, маркгроф од Бранденбург-Бајројта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Joachim Ernst, Margrave of Brandenburg-Ansbach
 
 
 
 
 
 
 
13. Sophie of Brandenburg-Ansbach
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Sophie of Solms-Laubach
 
 
 
 
 
 
 
3. Кристијана Еберхардина од Бранденбург-Бајројта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Johann Frederick, Duke of Württemberg
 
 
 
 
 
 
 
14. Еберхард III, војвода од Виртемберга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Barbara Sophia of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
7. Sophia Louisa of Württemberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Johann Kasimir, Count of Salm-Kyrburg
 
 
 
 
 
 
 
15. Anna Katharina of Salm-Kyrburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Dorothea of Solms-Laubach
 
 
 
 
 
 

Извори[уреди]

Август III од Пољске
Рођен/а: 17. октобар 1696. Умро/ла: 5. октобар 1763.
Регналне титуле
Претходник:
Станислав Лешћински
Краљ Пољске
1733–1763
Наследник:
Станислав II Август Поњатовски
Претходник:
Август II Јаки
Изборни кнез Саксоније
као Фридрих Август II

1733–1763
Наследник:
Фридрих Кристијан од Саксоније