Ljubomir Rajičić
| Ljubomir Rajičić | |
|---|---|
 Ljubomir Rajičić Čvrga | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Ljubomir Rajičić |
| Nadimak | Čvrga |
| Datum rođenja | 22. avgust 1871. |
| Mesto rođenja | Beograd,  Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 18. mart 1943. (71 god.) |
| Mesto smrti | Beograd,  Kraljevina Jugoslavija |
Ljubomir Rajičić Čvrga (Beograd, 22. avgust 1871 — Beograd, 18. mart 1943) bio je glumac, dugogodišnji i jedan od najzaslužnijih srpskih upravitelja putujućih pozorišta po skoro svim krajevima Kraljevine Srbije - Vojvodini, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori. Bio je upravitelj i Gradskog pozorišta u Nišu.
Pozorišna karijera[uredi | uredi izvor]
Počeo je da igra kao nesvršeni učenik Trgovačke škole 1888. godine[1] u Narodnom pozorištu u Beogradu, a zatim nastavio u putujućim družinama Toše Markovića u Starim Banovcima u Sremu, 1890. - 94. Isaija Jokića i Mihaila Pešića, 1894. Đure Protića, 1896. je ponovo u Narodnom pozorištu u Beogradu, 1897—1900. vodi putujuće pozorište, 1900—1901. je u niškom "Sinđeliću", 1901—1903. vodio je ponovo svoju trupu, 1904. je kratko u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a od 1904. je stalno upravnik putujućih pozorišta. Od 1936. do 1941. je sekretar Narodnog pozorišta Dunavske banovine u Novom Sadu. Po vrednosti osrednji, ali u igri vrlo brižljiv i odmeren glumac, tumačio je karakterne i komične partije. Istakao se kao Jovanča Micić - „Put oko sveta“, Jerotije „Sumnjivo lice“ i Gvozden „Devojačka kletva“ Ljubinka Petrovića. U Nišu je zapažen kao Plantroz - „Pariska sirotinja“ Edvara Brizbara - Ežena Nisa, kao Maksim - „Đido“, Vule Pupavac - „Podvala“ Milovana Glišića, i verovatno u nekoj alternaciji.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- "Niško pozorište 1887—1944." - Siniša Janić i Borivoje S. Stojković, Časopis Teatron, broj 30/1/2, Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije, Beograd 1987
