Ljudmila Rudenko
| Ljudmila Rudenko | |
|---|---|
 Ljudmila Rudenko | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Ljudmila Vladimirovna Rudenko |
| Datum rođenja | 27. jul 1904. |
| Mesto rođenja | Lubni,  Ruska Imperija |
| Datum smrti | 4. mart 1986. (81 god.) |
| Mesto smrti | Lenjingrad,  Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika |
Ljudmila Vladimirovna Rudenko (rus. Людмила Володимировна Руденко; Lubni, 27. jul 1904 — Lenjingrad, 4. mart 1986) je bila sovjetska šahistkinja i drugi ženski svetski šampion u šahu od 1950. do 1953. godine. Rudenko je bila internacionalni majstor FIDE i ženski internacionalni majstor.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođena je u mestu Lubni u regionu Poltava u Ukrajini. Otac je naučio da igra šah kad je imala 10 godina iako je u početku više privlačilo plivanje. Posle srednje škole preselila se u Odesu gde je diplomirala ekonomiju. Ljudmila Rudenko je postala šampion Odese u plivanju na 400 m prsnim stilom. Njeno zanimanje bilo je ekonomski planer za Sovjetski Savez, a šah joj je bio samo hobi.
Iz Moskve u kojoj je živela neko vreme se preselila u Lenjingrad i tamo je upoznala naučnika Lava Davidoviča Goldštajna za koga se i udala; 1931. godine dobili su sina.
U Drugom svetskom ratu, Rudenko je organizovala voz za evakuaciju dece iz opsednutog Staljingrada. Ona će ovo opisati kao najvažniju stvar koju je postigla u životu.
Šahovska karijera[uredi | uredi izvor]
Počela je da igra na šahovskim turnirima 1925. godine pošto se preselila u Moskvu. U Lenjingradu je 1929. godine trenirala šah s šahovskim majstorom Petrom Romanovskim. U vrh svetskog ženskog šaha ušla je tek kad je imala oko 40 godina.
Svetska šampionka u šahu Vera Menčik umrla je 1944. godine za vreme vazdušnog napada, i tako je posle rata u zimu 1949-1950. Svetska šahovska federacija (FIDE) organizovala u Moskvi turnir da se dobije novi ženski šampion.
Takmičilo se šesnaest žena iz dvanaest zemalja, a četiri sovjetske igračice zauzele su prva četiri mesta. Pobednica je bila Ljudmila Rudenko i držala je titulu svetske šampionke dok nije izgubila od Elizavete Bikove 1953. godine u sledećem ciklusu.
Posle rata treneri Ljudmile Rudenko bili su Aleksandar Toluš i Grigorij Levenfiš.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Graham, John (1987). Women in Chess, Players of the Modern Age. McFarland & Company.
