Džao (dinastija Han)
| Car Džao iz dinastije Han | |
|---|---|
 Portret cara Džaoa iz dinastije Han, deo Svitka trinaest careva Jan Libena iz VII veka, rađen tehnikom ulje i boja na svili. | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Car Sjao-džao iz dinastije Han |
| Datum rođenja | 94. p. n. e. |
| Mesto rođenja | Čangan, Carstvo Han |
| Datum smrti | 5. jun 74. p. n. e. (19/20 god.) |
| Mesto smrti | Čangan, Carstvo Han |
| Grob | mauzolej Pingling |
| Religija | konfučijanstvo |
| Porodica | |
| Supružnik | Šangguan |
| Roditelji | Vu Džao |
| Dinastija | Zapadni Han (grana dinastije Han) |
| car Kine | |
| Period | 87—74. p. n. e. |
| Prethodnik | Vu |
| Naslednik | Liju He |
Džao Di,[2] Džao ili car Sjao-džao[a] (kin: 孝昭皇帝; pin: Xiàozhāo huángdì; 94. p. n. e. Čangan — 5. jun 74. p. n. e. Čangan) bio je osmi car Kine iz dinastije Zapadni Han (87—74. p. n. e.).[2]
Ime po rođenju cara Džaoa bilo je Liju Fu-ling (kin: 刘弗陵; pin: Liú Fúlíng). Shodno kineskoj tradiciji, za njega se koristi posthumno ime, dok je sam vladar koristio brojna vladarska imena.[b] Posthumno ime mu je upravo bilo car Sjao-džao, dodeljivano uspešnim vladarima, po kome se u istoriji i navodi. Car Džao je tokom svoje vladavine koristio tri vladarska imena, tj. imena ere: Ši-juen (kin: 始元; pin: Shĭyúan; 86—80. p. n. e.), Juen-feng (kin: 元凤; pin: Yúanfèng; 80—75. p. n. e.) i Juen-ping (kin: 元平; pin: Yúanpíng; 75—74. p. n. e.)
Rođen je kao sin Vua, najvećeg cara dinastije Han, i njegove supruge nižeg reda, gospođe Džao.[3][4] Kako su mu svi sinovi umrli za života, Liju Fu-ling, iako najmlađi sin, postao je Vuov naslednik. Pošto je u trenutku očeve smrti imao samo 7 godina, regent mu je bio Huo Guang (umro 68. p. n. e.), glavni general, vrhovni komandant i starešina carskog sekretarijata, tj. glavni zvaničnik u unutrašnjem dvoru.[5] Da bi još dodatno učvrstio vlast, Huo Guang je cara oženio svojom unukom Šangguan. Na taj način, klanu Huo je obezbeđen odlučujući uticaj u državi, koji će zadržati sve do vladavine cara Sjuena. Tokom Vuove vladavine Kina se značajno teritorijalno proširila, ali su stalni ratovi ispraznili carsku riznicu. Zbog toga je car Džao, pod pokroviteljstvom Huo Guanga, preduzeo mere u cilju smanjenja državnih troškova, ali i smanjenja poreza. Zbog toga se njegova vladavina smatra periodom mira i prosperiteta, dok se sam car smatra sposobnim vladarem i nastavljačem dela svog oca.[2]
Međutim, bilo je i određenih neslaganja sa politikom cara Džaoa. Tokom njegove vladavine država je nastavila da drži monopol nad gvožđem i solju, a učeni ljudi su započeli su raspravu o napuštanju te politike. Oni su savetovali dvor Hana „da ukine monopol na so, gvožđe i alkohol, dat vojnim zapovedništvima i kraljevstvima, i da napusti politiku pravedne raspodele”. Ubrzo po carevom odbijanju njihovog saveta, carstvom se proširio glas o dve neobične pojave: o velikoj steni sa planine Tai „koja se podiže oslanjajući se na tri noge”, steni oko koje se „okupljaju bele vrane” i o davno osušenoj vrbi u carskom parku koja je iznenada ozelenela. Crvi su neke njene listove izgrizli na neobičan način, tako da se pokazala rečenica „bolesti porodice Gungsun su prošle”.[v] Ljudi su te znake shvatili kao predskazanje dolaska novog cara na presto. Sui Hung, veliki poznavalac Gungjangovih komentara,[g] izveo je iz načela Anala Proleća i Jeseni da ove pojave nagoveštavaju kraj vladavine dinastije Han i prelazak vlasti u druge ruke. On je podneo peticiju dvoru u kojoj traži da car Džao presto ustupi nekom moralnom čoveku.[6] Zbog toga je bio pogubljen 78. p. n. e.
Car Džao je umro 5. juna 74. p. n. e. u svojoj prestonici Čanganu, imao je tek 20 godina. Pošto nije imao potomstva, zaslugom Huo Guanga, nasledio ga je sinovac Liju He, princ od Čang-jia. Međutim, Huo Guang je već posle 27 dana svrgnuo Liju Hea i novi car je postao Liju Sjin, poznat kao car Sjuen, praunuk cara Vua.
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Posthumna imena većine vladara dinastije Han, sadrže karakter sjao (kin: 孝; pin: xiào) koji znači sinovljeva odanost. U navođenju imena vladara ovaj karakter se obično izostavlja.
- ^ Kineski carevi su obično tokom različitih perioda svoje vladavine koristili brojna vladarska imena. Ta praksa se zadržala sve do dinastije Ming, kada je praksa postala da se koristi jedno.
- ^ Ovo se verovatno odnosi na Gungsun Hunga, konfučijanskog državnika iz vremena cara Vua i jednog od utemeljivača carskih ispita.
- ^ Gungjangovi komentari na Anale Proleća i Jeseni, jedan od kineskih klasika.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Jerković, Jovan; Pižurica, Mato; Pešikan, Mitar (2010). Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 201. t. 220. ISBN 978-86-7946-079-0. COBISS.SR 256189191.
- ^ a b v Fraj 1980, str. 178.
- ^ Grupa autora 2017, str. 24.
- ^ Fraj 1980, str. 177.
- ^ Grupa autora 2017, str. 117.
- ^ Grupa autora 2017, str. 241.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Plantagenet Samerset Fraj, Istorija sveta, 1980. Beograd
- Grupa autora, Istorija kineske civilizacije (tom II), 2017. Beograd
