Џао (династија Хан)
| Цар Џао из династије Хан | |
|---|---|
 Портрет цара Џаоа из династије Хан, део Свитка тринаест царева Јан Либена из VII века, рађен техником уље и боја на свили. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Цар Сјао-џао из династије Хан |
| Датум рођења | 94. п. н. е. |
| Место рођења | Чанган, Царство Хан |
| Датум смрти | 5. јун 74. п. н. е. (19/20 год.) |
| Место смрти | Чанган, Царство Хан |
| Гроб | маузолеј Пинглинг |
| Религија | конфучијанство |
| Породица | |
| Супружник | Шанггуан |
| Родитељи | Ву Џао |
| Династија | Западни Хан (грана династије Хан) |
| цар Кине | |
| Период | 87—74. п. н. е. |
| Претходник | Ву |
| Наследник | Лију Хе |
Џао Ди,[2] Џао или цар Сјао-џао[а] (кин: 孝昭皇帝; пин: Xiàozhāo huángdì; 94. п. н. е. Чанган — 5. јун 74. п. н. е. Чанган) био је осми цар Кине из династије Западни Хан (87—74. п. н. е.).[2]
Име по рођењу цара Џаоа било је Лију Фу-линг (кин: 刘弗陵; пин: Liú Fúlíng). Сходно кинеској традицији, за њега се користи постхумно име, док је сам владар користио бројна владарска имена.[б] Постхумно име му је управо било цар Сјао-џао, додељивано успешним владарима, по коме се у историји и наводи. Цар Џао је током своје владавине користио три владарска имена, тј. имена ере: Ши-јуен (кин: 始元; пин: Shĭyúan; 86—80. п. н. е.), Јуен-фенг (кин: 元凤; пин: Yúanfèng; 80—75. п. н. е.) и Јуен-пинг (кин: 元平; пин: Yúanpíng; 75—74. п. н. е.)
Рођен је као син Вуа, највећег цара династије Хан, и његове супруге нижег реда, госпође Џао.[3][4] Како су му сви синови умрли за живота, Лију Фу-линг, иако најмлађи син, постао је Вуов наследник. Пошто је у тренутку очеве смрти имао само 7 година, регент му је био Хуо Гуанг (умро 68. п. н. е.), главни генерал, врховни командант и старешина царског секретаријата, тј. главни званичник у унутрашњем двору.[5] Да би још додатно учврстио власт, Хуо Гуанг је цара оженио својом унуком Шанггуан. На тај начин, клану Хуо је обезбеђен одлучујући утицај у држави, који ће задржати све до владавине цара Сјуена. Током Вуове владавине Кина се значајно територијално проширила, али су стални ратови испразнили царску ризницу. Због тога је цар Џао, под покровитељством Хуо Гуанга, предузео мере у циљу смањења државних трошкова, али и смањења пореза. Због тога се његова владавина сматра периодом мира и просперитета, док се сам цар сматра способним владарем и настављачем дела свог оца.[2]
Међутим, било је и одређених неслагања са политиком цара Џаоа. Током његове владавине држава је наставила да држи монопол над гвожђем и сољу, а учени људи су започели су расправу о напуштању те политике. Они су саветовали двор Хана „да укине монопол на со, гвожђе и алкохол, дат војним заповедништвима и краљевствима, и да напусти политику праведне расподеле”. Убрзо по царевом одбијању њиховог савета, царством се проширио глас о две необичне појаве: о великој стени са планине Таи „која се подиже ослањајући се на три ноге”, стени око које се „окупљају беле вране” и о давно осушеној врби у царском парку која је изненада озеленела. Црви су неке њене листове изгризли на необичан начин, тако да се показала реченица „болести породице Гунгсун су прошле”.[в] Људи су те знаке схватили као предсказање доласка новог цара на престо. Суи Хунг, велики познавалац Гунгјангових коментара,[г] извео је из начела Анала Пролећа и Јесени да ове појаве наговештавају крај владавине династије Хан и прелазак власти у друге руке. Он је поднео петицију двору у којој тражи да цар Џао престо уступи неком моралном човеку.[6] Због тога је био погубљен 78. п. н. е.
Цар Џао је умро 5. јуна 74. п. н. е. у својој престоници Чангану, имао је тек 20 година. Пошто није имао потомства, заслугом Хуо Гуанга, наследио га је синовац Лију Хе, принц од Чанг-јиа. Међутим, Хуо Гуанг је већ после 27 дана свргнуо Лију Хеа и нови цар је постао Лију Сјин, познат као цар Сјуен, праунук цара Вуа.
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Постхумна имена већине владара династије Хан, садрже карактер сјао (кин: 孝; пин: xiào) који значи синовљева оданост. У навођењу имена владара овај карактер се обично изоставља.
- ^ Кинески цареви су обично током различитих периода своје владавине користили бројна владарска имена. Та пракса се задржала све до династије Минг, када је пракса постала да се користи једно.
- ^ Ово се вероватно односи на Гунгсун Хунга, конфучијанског државника из времена цара Вуа и једног од утемељивача царских испита.
- ^ Гунгјангови коментари на Анале Пролећа и Јесени, један од кинеских класика.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јерковић, Јован; Пижурица, Мато; Пешикан, Митар (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 201. т. 220. ISBN 978-86-7946-079-0. COBISS.SR 256189191.
- ^ а б в Фрај 1980, стр. 178.
- ^ Група аутора 2017, стр. 24.
- ^ Фрај 1980, стр. 177.
- ^ Група аутора 2017, стр. 117.
- ^ Група аутора 2017, стр. 241.
Литература[уреди | уреди извор]
- Плантагенет Самерсет Фрај, Историја света, 1980. Београд
- Група аутора, Историја кинеске цивилизације (том II), 2017. Београд
